Bregzit je, nakon vrlo kratkog perioda averzije prema riziku, ukupno gledano prilično pozitivno delovao na obveznice CIE. U skorijem periodu, sa blagim oporavkom prinosa na nemačke državne obveznice posle naglog pada, prinosi u CIE su bili prilično stabilni, kako su se razlike u prinosima smanjivale, ukazujući na bolju percepciju rizika. Ukupno gledano, Bregzit je negativno delovao na inflaciju i rast, što je pozitivno za region kada su u pitanju obveznice, s obzirom na njegovu poboljšanu eksternu otpornost od 2008. godine, kaže se u Izveštaju o obveznicama zemalja CIE, istraživaćkog tima Erste Grupe.
Rezultat britanskog referenduma je odmah podstakao revidiranje prognoza BDP-a. Osim što se sada očekuje nešto sporiji rast, takođe je malo verovatno da će inflacija brzo rasti, posebno kada je u pitanju bazna inflacija. Ovi faktori takođe deluju suštinski pozitivno na tržišta obveznica u CIE.
Lokalni faktori u regionu su i povoljni i nepovoljni i zbog toga investitori u obveznice moraju pažljivo da ih prate. U Mađarskoj, monetarna politika bi mogla i dalje da bude povoljna – slično kao i u Rumuniji, gde sada očekujemo prvo povećanje stope tek u 2018. godini. I u Srbiji bi moglo da dođe do određenog ublažavanja monetarne politike, zbog fiskalnih rezultata koji su bolji nego što se očekivalo i sve manjih rizika da će doći do pooštravanja monetarne politike na glavnim tržištima. U Poljskoj, međutim, ublažavanje fiskalne politike i politički rizici mogli bi da doprinesu slabljenju tržišta državnih obveznica.
Kada se pogleda dosadašnja aktivnost emitenata u ovoj godini, čini se da Hrvatska, Češka i Srbija i dalje zaostaju kada je reč o izdavanju HoV, što bi moglo da doprinese rastu prinosa, pogotovo u Češkoj. Ne očekuje se da u drugoj polovini ove godine aktivnosti na izdavanju evroobveznica budu naročito intenzivne, pošto je većina zemalja ili ispunila svoje ciljeve u tom smislu ili se izričito uzdržavaju od izdavanja evroobveznica.
Neizvesnost oko toga kojom brzinom i u kom obimu će doći do smanjenja EU su još više potisnuli prinose na 10 godina nemačke državne
obveznice u zonu negativne vrednosti. Prinosi na obveznice zemalja CIE su takođe opali, ali ne u tolikoj meri kao u slučaju nemačkih obveznica; na taj način su se razlike u prinosima povećale. Smatramo da je nedavni pad prinosa u CIE opravdan. On nije bio toliko agresivan (prinosi su i dalje malo iznad, mada blizu najnižih nivoa ostvarenih od početka godine do danas), a fundamenti govore u prilog sporijeg rasta prinosa. Zaista, stope inflacije se i dalje zadržavaju blizu nule ili su čak negativne, dok je na ekonomske perspektive zemalja CIE negativno uticalo očekivanje da će rast BDP-a u evrozoni biti niži. Takođe, FED i ECB su u poslednjih nekoliko nedelja postale manje spremne da podignu stope nego što bi to pogodovalo obveznicama zemalja CIE, smatraju ekonomisti Erste Grupe.
Nakon rezultata Bregzita, oni su odmah smanjili svoje prognoze BDP-a za region CIE za oko 0,3 pp u proseku, kako za 2016, tako i za 2017. godinu. Glavni razlog za niže prognoze su očekivani slabiji ekonomski rezultati evrozone u periodu posle referenduma u Velikoj Britaniji, koji će negativno uticati uglavnom na otvorene ekonomije poput Češke, Mađarske i Slovačke. Recesija u samoj Velikoj Britaniji bi imala manji direktan uticaj na CIE, jer trgovinske veze nisu toliko jake (iako su visoko koncentrisane u automobilskoj industriji), a iznos doznaka koje se šalju u zemlje CIE iz Velike Britanije je relativno mali u odnosu na veličinu privreda CIE (Poljska ima najveće učešće sa 1,3% BDP-a).
Neizvesnost oko budućeg pravca kojim će EU krenuti i preispitivanje Šengena najopasniji su rizici za zemlje CIE. Nagađanja o daljoj dezintegraciji ili jačanju integracija iz kojih bi zemlje CIE mogle da budu isključene mogu negativno uticati na privatne investicije, a time i
na potencijalni rast zemalja CIE.
Od lokalnih faktora, čini se da će monetarna politika biti povoljna za obveznice u Mađarskoj, gde će centralna banka utvrditi limit na iznos depozita od banaka za njene tromesečne depozitne olakšice. Višak likvidnosti koja ostane na tržištu će pojačati tražnju za kratkoročnim instrumentima i time izvršiti pritisak na kratkoročne prinose i stope na tržištu novca. Kriva HUF bi trebalo da ostane jedna od najstrmijih u regionu. S obzirom na to da je inflacija i dalje duboko u negativnom području, u Erste Grupi su odložili svoje očekivanje u pogledu prvog povećanja stope u Rumuniji sa I kvartala 2017. na I kvartal 2018. godine, što bi trebalo da deluje povoljno na obveznice. U Poljskoj se ne očekuje da Savet za monetarnu politiku ponovo pokrene ciklus ublažavanja osim ako ekonomija značajno ne uspori.
Što se tiče kredita, ekonomisti Erste Grupe i dalje očekuju da će rejting agencije ili smanjiti rejting Poljske ili barem promeniti izglede na negativne, zbog tekućeg ublažavanja fiskalne politike i odustajanja od pojedinih reformi. Pored Srbije i Slovenije, kojima su Fitch, odnosno S&P, povećali rejting za jedan stepen u junu, i dalje se vidi određeni potencijal za povećanje rejtinga u regionu. Mađarska je i dalje najveći
kandidat za podizanje rejtinga i vraćanje u investicioni rang od strane rejting agencije Moody’s i Fitch kasnije u toku godine. Rumunija, koja bi lako mogla da se kandiduje za povećanje rejtinga na osnovu svoje veoma povoljne fiskalne situacije i spoljnog duga prošle godine, u potpunosti je upropastila svoje izglede najvećom fiskalnom relaksacijom (mereno promenom strukturnog deficita) u EU od 2010.
Ako obratimo pažnju na aktivnost u toku godine u vezi sa izdavanjem državnih HoV u CIE, vidimo da su, do kraja prvog polugodišta 2016. godine, mnoge od njih dostigle učešće koje je proporcionalno mnogo veće od 50% u odnosu na kvantitativni cilj za celu godinu.
To naročito važi za Sloveniju (koja je već imala naviku da akumulira ogromnu gotovinsku rezervu u poslednjih nekoliko godina), Mađarsku i Poljsku. U Mađarskoj, međutim, do ovoga je došlo uz mnogo veću emisiju trezorskih zapisa, kao i državnih hartija od vrednosti niže nominale namenjenih fizičkim licima, nego što je bilo planirano, kojima se (zbog kratkoročnog dospeća ovih hartija od vrednosti) ne poboljšava profil ročnosti, te su zapravo stvorili povećanu potrebu za refinansiranjem u toku godine. Gledajući Poljsku, aktivnost izdavanja HoV je takođe bila prilično intenzivna u prvom polugodištu, pa tako samo 32% treba da se emituje u drugoj polovini 2016. godine ako ova zemlja želi da u celosti ostvari svoj plan emitovanja za ovu godinu. Međutim, Hrvatska, a naročito Češka, i dalje treba da emituju velike količine dužničkih hartija u preostalom delu godine.
Što se tiče evroobveznica, čini se da je većina zemalja završila sa najvećim delom emisija za ovu godinu. U maju je Ministarstvo finansija Rumunije želelo da izbegne mogući negativan tržišni sentiment uoči glasanja o izlasku Velike Britanije iz EU i prodalo je 12-godišnje evroobveznice u vrednosti od 1 milijarde EUR na svetskim tržištima, uz prinos od 2,99%. U Poljskoj je u planu izdavanje „panda“ obveznice, ali količina koja treba da bude emitovana ne bi trebalo da bude previše značajna u smislu njenog iznosa u odnosu na potrebe finansiranja.
Pitanje je da li će Mađarska (koja je već emitovala simboličan iznos „Dim Sum“ obveznica ove godine) izdavati devizne obveznice, s obzirom
na već visok nivo emisija i strategiju vlade za refinansiranje otkupa deviznih HoV obveznicama u forintama. Češka i Srbija verovatno neće imati nikakvih emisija evroobveznica – čini se da se drugopomenuta zemlja radije odlučuje za bilateralne dogovore (verovatno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima).
Što se tiče izgleda vezanih za prinose, uočavaju se različiti obrasci u CIE, iako se zapravo ne očekuju veliki potezi ni u jednoj od zemalja. Prinosi bi mogli da budu nešto viši u narednim kvartalima, obično za 20 bp u odnosu na ostvarenje, mada se očekuje da će se trajektorije razlikovati od zemlje do zemlje. U Češkoj bi udar na prinose mogao da bude vezan za očekivanje da će Ministarstvo finansija izdavati obveznice u velikim količinama. U Poljskoj, politički rizici i fiskalna relaksacija bi mogli da dovedu do pomeranja prinosa naviše. U Mađarskoj, meutim, očekuje se samo kratkoročno povećanje prinosa, pošto bi aktivnosti centralne banke i moguće poboljšanje rejtinga od strane agencije Moody’s na jesen mogli da imaju za posledicu to da silazni trend trajektorije prinosa ostane netaknut. U Srbiji, zbog još uvek postojećeg prostora za dodatno smanjenje referentne kamatne stope, ne može se isključiti pad prinosa u narednim kvartalima.