„U ovom trenutku naši poljoprivrednici su u relativno nezavidnom položaju. S jedne strane izloženi su konkurenciji iz zemalja EU koja je ozbiljno subvencionisana, a sa druge strane još uvek nemaju pristup evropskim fondovima“, kaže Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike (CEP) i član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU.
Dve trećine evropskog budžeta, koji iznosi oko 125 milijardi evra godišnje, ulaže se u poljoprivredu. Zato i ne čudi što su najveći neto dobitnici brže evropske integracije upravo poljoprivrednici. „Poljoprivrednici će tada biti u dvostrukoj dobiti, jer će im se u potpunosti otvoriti ogromno tržište od 500 miliona potrošača. S druge strane, dobijaće subvencije od EU, ali ni domaće subvencije ne moraju da prestanu kada Srbija postane članica EU“, kaže Lazarević.
U zemljama centralne i istočne Evrope, na primer u Poljskoj, najveći otpor članstvu u Evropskoj uniji dolazio je upravo od strane poljoprivrednika. Međutim kako su pretpristupni fondovi, a kasnije i oni dostupni članicama počeli da se odlivaju na poljoprivredu, podrška je rasla i tako danas ubedljivo najveća podrška evropskoj budućnosti ovih zemalja dolazi baš od poljoprivrednika.
Lazarević primećuje da sličnu situaciju možemo da očekujemo i u Srbiji. „Mi danas imamo problema da potrošimo i pretpristupne fondove za poljoprivredu koji iznose nekoliko desetina miliona evra godišnje, pa je osnovano pitanje kako ćemo biti sposobni da to radimo kada budu u pitanju stotine miliona“, kaže Lazarević.
„Treba dosta požuriti, dosta stvari promeniti, kako bi Srbija već krajem 2016. mogla da koristi IPARD sredstva za početak, a jednog dana i mnogo veća sredstva iz evropske poljoprivredne politike i politike regionalnog razvoja“, zaključuje Lazarević.