Mada je prošle godine obim direktnih stranih investicija u svetu dostigao nivo nezabeležen još od finansijkog sloma 2008. godine, nema razloga za preterani optimizam, budući da se povećanje investicija prvenstveno zasnivalo na kupovini i spajanju firmi, a prema prognozama za ovu godinu rast će se zaustaviti. U Srbiji je u 2015. realizovano 1,8 milijardi evra investicija, 600 miliona više nego godinu pre. Osim napora da se privuku geostrateški investitori, naša zemlja postaje izuzetno zanimljiva destinacija za privatne fondove i individualne ulagače.
Globalno tržište direktnih stranih investicija oporavilo se u 2015. godini i poraslo do vrednosti od 1,7 triliona američkih dolara, sto je za trećinu, odnosno 36 odsto više nego što je realizovano prethodne, 2014. godine. Tako je obim direktnih stranih investicija dostigao nivo koji nije zabeležen još od početka ekonomske krize 2008. i 2009. godine, kada je svetska ekonomija uzdrmana toliko da se posledice osećaju još i danas. I ako su brojke van crvenog, razloga za preterani optimizam, međutim, još uvek nema.
Glavni motor globalnog rasta stranih direktnih investicija u 2015. godini bile su razvijene ekonomije, pre svih Evropska unija i Sjedinjene države, koje su uspele da privuku skoro duplo više direktnih stranih investicija nego 2014. godine. Od 27 zemalja EU, najviše investicija privukle su Velika Britanija (72 milijarde dolara) i Holandija (30 milijardi). Za razvijene zemlje godina je, zapravo, bila toliko uspešna da su privukle preko polovine (tačnije 55 odsto) svih direktnih investicija u svetu. Od razvijenih ekonomija van EU, najviše se ulagalo u već pominjane Sjedinjene Američke Države (92 milijarde dolara), Kanadu (54 milijarde), Australiju (52 milijarde) i Brazil (62 milijarde).
Kada je reč o zemljama iz kojih je došlo najviše direktnih stranih investicija, na prvom mestu ove liste opet se nalaze SAD, a slede ih Kina, Velika Britanija, Nemačka, Japan, Francuska, Indija, UAE, Španija i Italija. Neke od ovih zemalja, poput Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nemačke ili Italije značajni su investitori i u Srbiju.
I ako se, kada govorimo o globalnom rastu i obimu direktnih stranih investicija, radi o impresivnim brojkama, treba biti izuzetno oprezan sa optimizmom. Pre svega, jer struktura direktnih investicija pokazuje da su za ovaj rast uglavnom zaslužni prekogranični M&A projekti, odnosno kupovina i spajanje firmi i korporacija. Značajni deo direktnih stranih investicija ostvarenih u 2015. godini bio je povezan i sa poslovima unutar korporacija, koji su uključivali interno prebacivanje značajnih svota, dakle unutar računa jedne korporacije.
Drugi razlog za oprez je činjenica da je direktnih stranih investicija u tzv. grinfild projekte i proizvodnju, kao jednu od osnova dugoročnog i održivog ekonomskog razvoja, bilo u veoma ograničenoj meri i na nivou koji nije puno odskočio u poređenju sa prethodnom godinom.
Najviše se ulaže u Aziju
Kada su u pitanju ekonomije u razvoju, one već godinama beleže stalni rast direktnih stranih investicija, mada značajno manjim tempom nego što je to slučaj kod razvijenih ekonomija. U 2015. godini privukle su 741 milijardu američkih dolara direktnih stranih investicija, odnosno 5 odsto vise nego 2014. godine. U globalnoj raspodeli investicija najgore su prošle tranzicione ekonomije, a među njima najviše Rusija i Kazahstan. Ovoj grupi ekonomija česte oscilacije na svetskom tržistu roba, kao i politička nestabilnost, prepolovile su nivo direktnih stranih ulaganja u odnosu na prethodnu godinu.
Posmatrano po svetskim regionima, Azija je ostala apsolutni šampion u privlačenju investicija i u 2015. godini. Tako su azijske ekonomije u toku prošle godine privukle skoro pola triliona dolara, odnosno jednu trećinu svih direktnih stranih investicija realizovanih u tom periodu. Kina se nalazi na samom vrhu omiljenih destinacija za strane investitore. Indija je još jedna od azijskih zemalja koja je posebno interesantna stranim ulagačima, a pored nje, od azijskih zemalja, u ovoj grupi su još i administrativna oblast Hong Kong, kao i Singapur. Zanimljivo je da su od 10 zemalja na globalnoj listi najpopularnijih destinacija za direktne strane investicije u 2015. godini, čak polovina zemlje u razvoju.
Za razliku od Azije, Afrika i Latinska Amerika, sa izuzetkom lokalnih of-šor zona, nastavile su da trpe negativne posledice globalnog pada cena roba, posebno jer je u najvećoj meri upravo na njih naslonjen njihov izvoz, pa su zabeležile i pad investicija.
Kao što smo već napomenuli, korporacije su za preko 60 odsto povećale svoja ulaganja u prekogranične projekte kupovine i spajanja korporacija, tzv. M&A, dok se vrednost ukupnih ulaganja u grinfild projekte zadržala na prošlogodišnjem nivou. Ovo je signal da kompanije još uvek oprezno osmatraju razvoj situacije na svetskim trzištima i zdravstveno stanje svetske ekonomije. Zabeležen je i osetni pad najavljenih grinfild investicija u ekonomije u razvoju.
Ekonomske projekcije za 2016. godinu govore da će se rast direktnih stranih investicija zaustaviti i to najviše zbog još uvek „rovitog“ stanja globalne ekonomije. Na zaustavljanje rasta uticaće i nestabilnosti na svetskom finansijskom tržistu, potom slaba agregatna tražnja, te značajno usporavanje rasta u nekim od najvećih ekonomija u razvoju. Postoji i bojazan da će dugotrajni politički rizici, te regionalni sukobi i međunarodne tenzije dodatno uticati na smanjenje nivoa direktnih stranih investicija u 2016. godini, posebno u ekonomije u tranziciji.
Srbija na globalnoj investitorskoj sceni
Interesanto je u svetlu ovih indikatora sagledati i trenutnu poziciju Srbije na globalnoj mapi direktnih stranih investicija. Prema podacima Narodne banke Srbije, naša zemlja je u 2015. godini zabeležila rast neto direktnih stranih investicija od 45,6 odsto u odnosu na 2014. godinu. Tako su prošle godine ostvarene 1,8 milijardi evra investicija, 600 miliona više nego lani.
U borbi za privlačenje investicija, Srbija se suočava sa nekoliko izazova. Prvi je svakako visok rizik ulaganja, a tu je i nizak kreditni rejting. U maju 2016. godine, pojedine rejting kompanije podigle su rejting Srbije na nivo koji trenutno imaju mnogi naši susedi – Mađarska, Hrvatska i Bugarska, što su prvi pozitivni pomaci u nekoliko godina.
Problem koji imaju zemlje sa visokim rizikom ulaganja je u tome što se danas institucionalni investitori, uglavnom, obraćaju penzionim fondovima kao izvoru sredstava za investicije, zbog čega se retko upuštaju u ulaganje u zemlje sa višim rizikom ili niskim kreditnim rejtingom, u koje, i pored pomenutih pomaka, Srbija još uvek spada. Izbegavajući visoko rizična tržišta, institucionalni investitori, zapravo, štite penzione fondove od eventualnih problema, čime zemlje poput naše ostaju bez značajnog izvora investicija.
Vlasti u Srbiji ulažu napore da privuku zemlje koje smo već pomenuli kao najveće izvore direktnih stranih investicija, kao što su to Kina ili Ujedinjeni Arapski Emirati. U ovoj oblasti Srbija beleži značajne uspehe, a ostaje da se vidi kako će uspesi u privlačenju investiora iz ove dve zemlje uticati na dugoročni ekonomski rast. Međutim, geostrateški investitori nisu i jedini raspoloživi izvori investicija za Srbiju.
Naša zemlja je danas izuzetno zanimljiva destinacija za privatne fondove i individualne investitore koji su spremniji na rizik od institucionalnih fondova i koji radije uzimaju u razmatranje projekte onih veličina koji odgovaraju Srbiji, a koji su velikim investitorima mali. Zbog toga su dobrodošli svi napori koji se ulažu u stvaranje povoljne klime za dolazak ovakvih investitora.
Ana Drašković, direktorka korporativnih tržišta u KPMG Srbija
Finansije top 2015/16