Home VestiEkonomija Makroekonomska prognoza iz Sakso banke: “Centralne banke su spremne na sve”

Makroekonomska prognoza iz Sakso banke: “Centralne banke su spremne na sve”

by bifadmin

Rast u SAD, Evropi i Kini je veoma razočaravajući, iako se SAD u poslednjih nekoliko nedelja oporavljaju, što smanjuje rizik od recesije u kratkom i srednjem roku. Posle dobrog početka godine, od početka juna rast pokazuje znake usporavanja u Japanu. Indeks ekonomskog iznenađenja Sitigrupe za Japan je za dve nedelje opao sa najveće godišnje vrednosti od 76,8 na 40. Neizvesnosti o posledicama Bregzita će svakako imati uticaj na poslovno poverenje i na investicije u srednjem roku, što će dovesti do usporavanja ekonomske aktivnosti, barem u Evropi, kaže Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.

On dodaje još i da negativan trend u sektoru proizvodnje potvrđuje rizike globalnog usporavanja. Globalni indeks proizvodne aktivnosti je u maju bio na kritičnom nivou od 50, a očekuje se da će tokom narednih meseci još smanjivati. Zbog slabe ekonomske aktivnosti u razvijenim zemljama i strukturnih izazova u zemljama u razvoju, zvanični ciljevi rasta se svakako neće ostvariti. Verovatno je da će do kraja trećeg kvartala MMF revidirati prognozu globalnog rasta koja trenutno iznosi između 3,1 i 3,2% (3,4% je bila prvobitna prognoza). Trenutni nivo globalnog rasta ostaje ispod prosečnog godišnjeg rasta od 3,46% u periodu od 2000 do 2007. godine. U SAD, Markit indeks proizvodne aktivnosti se vratio na 51,4 u junu ali je trend od početka godine krhak.

Sjedinjene Države: Fed na “čekanju” u julu

Na svom sastanku u junu, Fed je održao istu kamatnu stopu i nagovestio sporiji tempo povećanja kamatnih stopa u 2017. i 2018. godini i smanjio je dugoročnu projekciju kamatnih stopa na 3%. Ova centralna banka još uvek želi da normalizuje svoju monetarnu politiku ali to izgleda sve teže imajući u vidu smanjenje stvaranja radnih mesta i međunarodni kontekst. Prognoza kretanja BDP-a za drugi kvartal Banke Federalnih rezervi Njujorka pokazuje da dolazi do usporavanja. U takvim okolnostima, veoma je malo verovatno da bi Fed bio u stanju da po drugi put ove godine poveća kamatnu stopu. Centralna banka ima veoma mali prostor za delovanje. Neverovatno je da će doći do povećanja kamatnih stopa na sastanku 26. ili 27. jula zbog neizvesnosti usled posledica Bregzita, a izgleda da ni u novembru neće biti moguće zbog predsedničkih izbora u SAD. Jedina mogućnost koja do kraja godine preostaje je da se kamatna stopa poveća u septembru ukoliko ekonomske i finansijske prilike budu povoljne. Tržište trenutno ne predviđa dodatna povećanja kamatne stope u 2016. godini. Po Blumbergu, verovatnoća da će u julu doći do povećanja kamatne stope je 4%, a u septembru 15,5%. Imajući u vidu iskustvo Centralne banke Japana, Fed ne veruje da je monetarna politika univerzalni lek kojim će se osnažiti rast i izbeći usporavanje ekonomskih aktivnosti. Dženet Jelen je ispravno na prošlom sastanku istakla da je jedan od osnovnih uzroka usporenog rasta niska produktivnost. U tom smislu, ona uzima u obzir zabrinutost njenog prethodnika Alena Grinspena, koji je rekao “u osnovi smo u problemu zato što je produktivnost ukočena”. Sa makro ekonomskog stanovišta, rast produktivnosti u SAD nikad nije bio toliko nizak toliko dugo još od ranih pedesetih. To je najveći dugoročni izazov za ekonomiju SAD i ključni momenat koji treba osluškivati na narednim sastancima. Odgovor na nisku produktivnost je da se podstiče izvrsnost radne snage, kroz obuku, i da se robotizuje proizvodni proces. Fed nema gotovo nikakvog načina da se uhvati u koštac sa strukturnom transformacijom ekonomije SAD.

Zapadna Evropa: visok rizik sporijeg rasta u narednim kvartalima

Bregzit je izazvao toliki šok zato što je postojala ogromna razlika između očekivanja tržišta i zvaničnog ishoda referenduma u Velikoj Britaniji. Iako je još uvek rano za precizne ocene ekonomskih posledica Bregzita, verovatno je da će neizvesnost u pogledu političkog procesa koji će otpočeti imati negativne posledice na investicije i rast u Evropi. Rezultati anketa o kretanjima u Velikoj Britaniji, koji će biti objavljeni 5. jula, pružiće nam nagoveštaj o poslovnom raspoloženju nakon odluke o napuštanju EU. Ipak, treba sačekati do sredine jula kako bi se jasnije sagledala reakcija poslovne zajednice u Velikoj Britaniji, kada će biti objavljeni rezultati nekoliko istraživanja poslovne aktivnosti i tržišta rada. U slučaju veće nestabilnosti tržišta, Banka Engleske i Evropska centralna banka su spremne da intervenišu kako bi tržištu omogućile veću likvidnost. Ukoliko se uzmu u obzir premija na prinose u evro zoni i finansijska situacija u Velikoj Britaniji, za sada nema potrebe za hitnom intervencijom centralnih banaka. Sa našeg stanovišta, Bregzit je više politički nego ekonomski i finansijski krah.

Proces usporavanja ekonomske aktivnosti u Evropi je počeo i pre Bregzita. Bregzit će ga samo ubrzati. Vodeći indikator CEPR EuroKOIN ukazuje na značajan pad ekonomske aktivnosti u evrozoni u narednim kvartalima. Strateška greška evrozone je što se previše oslanja na monetarnu politiku i što zanemaruje fiskalnu politiku. Smanjenje kamatnih stopa predstavlja istorijsku priliku da se investira, naročito u infrastrukturu i novu tehnologiju. U slučaju Nemačke, jedinoj zemlji koja ima zdrave javne finansije, 80% državnih obveznica ima negativne prinose. Uprkos tome, ova zemlja ne uzima zajmove da bi investirala. Evropska centralna banka će u septembru preispitati okvir monetarne politike, naročito u pogledu korporativnih kupovina koje su počele 8. juna i iznosile oko pet milijardi evra mesečno. To će verovatno otvoriti vrata daljem popuštanju u srednjem roku.

Azijsko-pacifički region: Izbori u Japanu i devalvacija kineskog juana

Glavni politički događaj ovog meseca će biti izbori za japanski Gornji dom 10. jula koji će zapravo biti referendum za politiku vlade. To su izbori niskog rizika za vladajuću Liberalno-demokratsku partiju i njenog manjeg koalicionog partnera, stranku Komeito, koji su uvereni da će zadržati većinu. Međutim, male su šanse da će osvojiti apsolutu većinu. Ostaje velika nesigurnost u pogledu ekonomske politike koju će vlada primenjivati u narednim mesecima. Vlada je odložila rast poreza na potrošnju do jeseni 2019. godine i izgleda da nema jasnu strategiju u cilju jačanja rasta i inflacije. Ekonomska stagnacija će se nastaviti jer će rast BDP-a u 2016. godini iznositi 0,5 procenata po prognozi Svetske banke. Dodatni rizici su povezani sa rastom jena i nedostižnim rastom potrošnje koji mogu da utiču na veći pad BDP-a nego što se očekuje. Trenutni negativni trend u industrijskoj proizvodnji potvrđuje pad i neuspeh “Abenomije” (ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije). Kvantitativno i kvalitativno monetarno popuštanje je izazvalo privremenu eksploziju industrijske proizvodnje u četvrtom kvartalu 2013. godine i prvom kvartalu 2014. godine koja je veoma brzo nestala. Još jedna „izgubljena decenija” se nazire za Japan. Kako bi se suprotstavio ovom riziku Japan bi mogao da bude prva zemlja koja bi lansirala “helikopterski novac” koji se u teoriji sastoji od direktnih transfera za domaćinstva i privatni sektor koji se finansiraju iz primarne emisije. Ova ideja postepeno dobija podršku: ekonomski i poreski komitet vlade Šinza Abea je prošle godine predložio puštanje u promet „vaučera“ i „poklon sertifikata“ za mlade ljude sa nižim primanjima kako bi stimulisali nominalnu potrošnju. To nije baš helikopterski novac ali je logika ista jer ima za cilj povećanje potrošnje, a samim tim i rasta.

Najpotcenjeniji rizik ovog leta je značajna devalvacija kineskog juana. Tržište još uvek nije koncentrisano na ovaj rizik jer su investitori bili opsednuti referendumom u Velikoj Britaniji. Za sada je prilagođavanje kursa u odnosu na američki dolar, što je dovelo do najniže vrednosti kineske valute još od decembra 2010. godine, prošlo glatko. Nije izazvalo paniku među investitorima kao u januaru 2016. godine. Međutim, moglo bi da dođe do još značajnije devalvacije. Evolucija kineskih deviznih rezervi bi da predstavlja nagoveštaj predstojeće devalvacije. U maju 2016. godine, kineske devizne rezerve su dostigle vrednost od 3,1 biliona američkih dolara što predstavlja pad od 16 procenata u odnosu na januar 2016. godine. MMF smatra da Kina ne sme da dozvoli da njene rezerve padnu ispod minimalnog praga od 2,8 biliona američkih dolara. U tom slučaju, Narodna Banka Kine ne bi imala dovoljno rezervi da reaguje na eksterne potrese i bila bi primorana da pusti da tržište odredi kurs juana. Zato će naredno objavljivanje podataka o deviznim rezervama Kine 8. jula biti ključan događaj za tržište. U slučaju da Kina odluči da ubrza devalvaciju juana investitori moraju imati na umu da će to imati mnogo šire implikacije i finansijske posledice nego Bregzit i može ponovo da aktivira valutni rat.

Centralna i Istočna Evropa: Niska inflacija se sada smatra normalnom

U regionu Centralne i Istočne Evrope fokus će biti na Mađarskoj i Poljskoj i na objavljivanju podataka o inflaciji 8. i 12. jula. Poljska je u deflaciji od jula 2014. godine i srednjoročno gledalo situacija se verovatno neće popraviti. U Mađarskoj, inflacija ostaje veoma slaba. Međutim, centralne banke obeju zemalja su se dugoročno odlučile da zadrže status kvo u pogledu kamatnih stopa. Susreću se sa teškim izazovima koji se sastoje od povećavanja inflacije bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti. Očekuje se da će Centralna banka Mađarske zadržati referentnu kamatnu stopu na nivou od 0,9 procenata dok će Centralna banka Poljske održati rekordno niskih 1,5 procenata u narednim mesecima. Bez obzira na varljiv ekonomski rast u obe zemlje u prvom kvartalu (-0.1% u Poljskoj i 0.9% u Mađarskoj), ne postoji politički pritisak za povratak monetarnom popuštanju.

Nordijske zemlje: Prekretnice

Vodeći kompozitni indikator (CLI) pokazuje odvojene ekonomske trendove među Nordijskim zemljama. Na jednoj strani, Švedska i Danska bi mogle da iskuse dalje usporavanje ekonomske aktivnosti. Na drugoj strani, ekonomski rast u Norveškoj bi mogao da se učvrsti, vođen rastom cene nafte. Ekonomska kriza je već počela u Švedskoj. Nakon vrhunca od 4,8 procenata u četvrtom kvartalu 205. godine, BDP je sada u opadanju. U Norveškoj i Danskoj, kriza još uvek nije primetna u kretanju BDP-a ali bi trebalo da postane uočljiva do kraja 2016. godine.

Bliski istok i severna Afrika: Turska je na raskršću

Usmerenost će biti ka Turskoj ovog meseca zbog objavljivanja poslednjih podataka o indeksu potrošačkih cena 4. jula i pokazatelja o kretanjima u maloprodaji i industrijskoj proizvodnji 13. jula. Bez obzira na politički rizik u pogledu jačanja predsedničkih ovlašćenja i strožije kontrole postupaka Centralne banke, ekonomski trendovi u Turskoj su i dalje pozitivni. Rast BDP-a je manji u odnosu na početak godine ali je i dalje natprosečan, naročito zahvaljujući jakoj domaćoj potrošnji i slaboj turskoj liri koja povećava izvoz (12 milijardi američkih dolara u aprilu).

Pročitajte i ovo...