Jedan od najmisterioznijih slučajeva, koji nikada nije zaista rešen iako je u istragu bilo uključen i FBI, jeste afera oko pljačke američke „Pacifičke nacionalne banke“, koja je dobila internacionalne razmere. Premda je počinitelj uhapšen i postao slavan kao „Deda sajber kriminala“, sve u ovom slučaju je bilo toliko čudno, da ni pojedini federalni istražitelji, koji su učestvovali u istrazi, nisu poverovali u epilog na sudu. Jedinstvenost ove pljačke je u tome što njen pravi zaplet počinje tek nakon što je novac pokraden. On je pun neverovatnih obrta, a najneverovatniji je krajnji „bilans“, po kome ispada da su svi za koje se uopšte utvrdilo da su povezani sa pljačkom – bili na dobitku, čak i banka koja je opljačkana. Priču o ovoj interesantnoj pljački prenosimo iz tri dela.
DRUGI DEO
Stenli Mark Rifkin, odmah pošto je podigao opljačkani novac, zaputio se u cirišku kompaniju „Raselmak“, sa kojom je preko posrednika Štajna, vlasnika juvelirske radnje u Los Anđelesu, prethodno ugovorio sastanak radi isporuke ruskih dijamanata za „Pacifičku nacionalnu banku“. U međuvremenu, ni švajcarski partner nije sedeo skrštenih ruku. Kako je zahtev koji su dobili predstavljao najveći iznos u njihovom dotadašnjem poslovanju, rešili su da provere kolko je ta porudžbina verodostojna.
Pre zakazanog dolaska predstavnika „Pacifičke nacionalne banke“, zvali su njenu centralu i dobili potvrdu od izvršnog direkora po imenu Nolan, da ova američka banka želi da kupi toliku količinu dijamanata i da u tom cilju šalje svog poverljivog čoveka. Izvršni direktor „Pacifičke nacionalne banke“ Nolan, zaista je imao takva ovlašćenja, ali se tokom kasnije istrage ispostavilo da je on u to vreme bio na dužem službenom putu, te da se umesto njega javila osoba čiji identitet nikada nije utvrđen.
Rifkin je kod švajcarskih trgovaca draguljima došao u društvu starijeg gospodina, za koga se, naknadno, ispostavilo da je jedan od najboljih procenitelja za ovu vrstu robe. On je iz ponude „Rasemalka“ izabrao dijamante u ukupnoj vrednosti od 8 miliona dolara. Rifkin je isplatio taj iznos u kešu, uzeo dijamante i otišao zajedno sa svojim pratiocem.
Zašto je Rifkin, umesto da pobegne s novcem, kupio dijamante koje je, u takvim okolnostima, bilo veoma teško prodati i dobiti odgovarajuću cenu za toliko „vruću robu“? Kad je to već uradio, sledeći logičan korak bio bi Brazil, koji je u to vreme važio za „meku“ na crnom tržištu draguljima. Ali Rifkin je opet doneo neverovatnu odluku – vratio se u SAD, sve sa dijamantima! Istraga, opet, (vredi li to ponavljati?) nije mogla da utvrdi kako je uprkos tolikim strogim kontrolama, uspeo da prošvercuje dijamante preko jedne od najčuvanijih granica u svetu?
Šta više, u trenutku njegovog povratka, „Pacifička nacionalna banka“ i dalje nije prijavila prevaru, niti ga je iko krivično gonio. Mladi programer je iznajmio kuću na Floridi i mada se nije bahatio, prema kasnijim izjavama njegovog stanodavca, fotografa Danijela Volfsona, „živeo je veoma komotno, a nije radio ništa“. Volfson ga je opisivao i kao „lepo vaspitanog, mirnog i povučenog mladog čoveka, za koga niko ne bi pretpostavio ni da bi mrava zgazio, a kamo li da je u stanju da prevari pola sveta“.
Kako je prevara, konačno, raskrinkana? To je uradio, opet, sam Rifkin. Povučeni mladić je jedne večeri, u obližnjem kafiću, dao svojoj duši oduška. U pripitom stanju, poverio se neznancu koji je sedeo do njega za šankom, pričajući mu kako on jedini zna da je „Pacifička nacionalna banka“ opljačkana za 10,2 miliona dolara. Neverovatne li slučajnosti, ako tako nešto uopšte postoji u ovoj priči, neznanac je bio – federalni agent.
Dotični sadrug u piću je odmah prijavio Rifkina Federalnom istražnom birou (FBI), kontaktirana je „Pacifička nacionalna banka“ i klupko je počelo da se odmotava. Rifkin je ubrzo uhapšen, a tokom istrage branio se ćutanjem. Pošto tužilaštvo nije moglo da dokaže da je baš on izdao nalog za nezakoniti prenos novca, postigao je nagodbu da dijamante – koje nije prodao i svi su bili na broju – ustupi „Pacifičkoj nacionalnoj banci“, u zamenu za presudu od svega godinu dana zatvora zbog šverca dragulja.
Banka je odmah prodala dijamante u Rio de Žaneiru za 12,5 miliona dolara, a Rifkin je, „zbog dobrog vladanja“, pušten iz zatvora već nakon šest meseci.
Potom je napustio SAD. Ali, ni tu se ne završava suštinska zagonetka ove priče.
Finansije top 2015/16