Srbija ima odlične uslove za razvoj cvećarstva i za značajnu proizvodnju i izvoz u ovoj delatnosti, ali podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je već godinama uvoz cveća u našu zemlju znatno veći od izvoza – čak tri puta. U srpskom uvozu iz Holandije, Italije, Belgije, Mađarske dominira rezano cveće: ruže, karanfili, hrizanteme, orhideje i gladiole, seme i sadni materijal, živo cveće i ukrasno granje, iako čak i evropski stručnjaci tvrde da Srbija i jug Francuske imaju najbolja podneblja za gajenje ruža, s obzirom na broj sunčanih dana i raspored padavina.
Da ova delatnost može da bude itekako isplativa pokazuje i primer porodice Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca, koja se već 12 godina bavi gajenjem cveća u svom rasadniku. U četiri plastenika, na oko 1.000 m2, oni gaje nekoliko desetina vrsta biljaka.
„Zadovoljni smo rezultatima, iako je situacija na tržištu trenutno nešto lošija nego prethodnih godina, delom i zbog slabije kupovne moći. Mi smo odlučili da se fokusiramo na kvalitet i da ne idemo previše u širenje proizvodnje, jer mislim da kvalitet pobeđuje i da naše stalne mušterije to vrlo dobro prepoznaju“, ističe u razgovoru za eKapiju uzgajivač Radoslav Petrović.
On napominje da su cvećari skoro jednoglasni u stavu da je proizvodnja cveća verovatno najlepša grana poljoprivrede, ali svakako i najskuplja. Petrovići su do sada u pokretanje i razvoj posla, što je podrazumevalo, između ostalog, podizanje plastenika, nabavku opreme, semena i sistema za navodnjavanje i grejanje, uložili više od 20.000 EUR.
„Planiramo uskoro novu investiciju, odnosno podizanje još jednog objekta koji će biti pravi Garden centar, sa još većim brojem sadnica i raznovrsnijim asortimanom. Trenutno očekujemo uvoz plastenika i nadam se da ćemo već na proleće imati lepe vesti“, ističe Petrović.
Minimalno početno ulaganje 3.000 EUR
Biznis konsultanti i savetnici za razvoj preduzetništva navode da je za gajenje cveća potrebna sopstvena ili zemlja u zakupu, plastenik i savet stručnjaka za poljoprivredu ili prodavca semena i repromaterijala. Ukoliko se odlučite za specijalizaciju i rešite, na primer, da gajite samo ruže, za pokretanje delatnosti na površini od 10 ari potrebno je oko 4.800 plemki i podloga, priprema zemljišta, oranje i fina obrada, kao i prihrana đubrivom, sredstva za zaštitu i radna snaga. Pre otpočinjanja delatnosti neophodno je ispitati sastav zemljišta jer se na taj način može postići veći prinos, a i uštedeti na đubrivu.
Minimalna početna ulaganja iznose oko 3.000-3.500 EUR za okvirnu površinu plastenika od 150 m2, odnosno 10 ari zemlje za ruže, a od dodatnih ulaganja cvećari moraju da računaju na trošak od oko 1.500 EUR (plastenik), odnosno 4.000 EUR (ruže) za dodatnu radnu snagu, dnevnice za pikiranje i pakovanje, pumpu, ambalažu i zakup tezge.
Preduzetnik se za ovu delatnost registruje kao pravno lice ili poljoprivredno gazdinstvo, a svoje proizvode najčešće plasira na lokalnim pijacama ili prodaje na veliko na veletržnicama.
Kada je reč o edukaciji, za cvećare je dovoljno da prate uputstva prodavca sadnog materijala ili savetodavne poljoprivredne službe Ministarstva poljoprivrede koja postoji pri svakoj opštini, a zbog obima posla često je potrebno angažovanje dodatne radne snage u određenim periodima.
Omiljeni praznik cvećara – 8. mart
Kvalitet sadnica zavisi od elemenata proizvodnje, vremena sadnje, đubriva, zaštite i zalivanja, kao i od blagovremenog vađenja, pravilnog kalemljenja i trapljenja. Zato cvećari stalno moraju da proučavaju literaturu i unapređuju znanje kako bi biljke bile adekvatno negovane.
Prosečna cena ruža kreće se oko 2,5 EUR po komadu, što na površini od 10 ari donosi prihod od 12.000 EUR. Prema nekim računicama, cvećarstvo na malim površinama je isplativije od povrtarstva, a tome doprinosi i činjenica da je prodaja cveća – saksijskog, sobnog, rezanog, aktuelna tokom cele godine.
Ipak, cvećari ističu da je svake godine „špic sezone“ osmi mart, kada ponuda mora biti izuzetno bogata i raznovrsna jer se tog dana proda neverovatan broj ukrasnih biljaka. Velika je potražnja i u periodu od kraja marta do juna jer se u tom periodu cvećem ukrašavaju dvorišta, balkoni, vrtovi.
Izvor: Marko Andrejić, eKapija