Rezultati nedavno sprovedenog testa otpornosti evropskih banaka na krize, takozvanog stres testa, trebalo je da ohrabre investitore. Međutim, pad cena akcija ovog sektora pokazao je da ih je potrebno još ubeđivati. Berze su 2. avgusta završile pad u osetnom padu, a zabrinutost za bankarski sektor ključan je razlog za to.
Cene akcija banaka širom Evrope opale su treći dan za redom i povukle i indekse na berzama. Nisu pošteđene ni one banke koje su dobro ocenjene u testu evropskog bankarskog regulatora.
„Sva pažnja tržiđta usmerena je na bankarski sektor. Posebna zabrinutost vlada zbog potrebe dokapitalizacije više banaka u Evropi, sa rizicima širenja na ceo sektor“, naveo je generalni direktor firme za upravljanje fondovima Dijaman ble žestjon (Diamant Bleu Gestion) Daniel Larutiru (Daniel Larrouturou).
Na berzi u Paritu pad je iznosio 1,84%, u Londonu 0,73%, a indeks 30 najpoželjnijih hartija na Frankfurtskoj berzi, Daks (Dax), izgubio je 1,8% vrednosti.
Nije lako reći zašto su cene akcija evropskih banaka u takvom padu. Na kraju krajeva, takozvani stres test čiji rezultati su objavljeni 29. jula pokazao je da je od 51 najvećih evropskih banka samo jedna, italijanska Monte dei Paski iz Sijene (MPS) ima ozbiljan nedostatak kapitalizacije.
Tržišni analitičar firme CMC markets iz Londona Majkl Hjuson (Michael Hewson) objašnjava da u nalazima testova nisu obrađena mnoga pitanja koja muče investitore u vezi sa stanjem evropskih banaka, uključujući i rastuće troškove za polaganje novca u Evropsku centralnu banku (ECB). ECB je u prethodnim mesecima smanjivala stopu za depozite banaka ispod nule u nadi da će time podstaći banke da pozajmljuju novac umesto da ga deponuju u tu instituciju. Stopa sada iznosi minus 0,4%, a mnogi ekonomisti smatraju da bi u narednim mesecima mogla dodatno da ode u minus jer ECB pokušava da podstakne kreditiranje.
Postoji „skepticizam da je stres test Evropskog bankarskog regulatora EBA dao ružičastiju sliku stanja evropskih banaka ne uzimajući u obzir negativnu stopu“ kao ni situaciju sa portugalskim i grčkim bankama, naveo je Hjuson. Testovima nije obuhvaćena nijedna banka iz Portugalije i Grčke, a baš ove dve zemlje i dalje se bore sa visokim dugom i slabim rastom, što njihove banke izlaže opasnosti od nove krize. Za vreme dužničke krize u Evropi pokazalo se da se problemi iz jedne zemlje lako prelivaju u druge.
Italija je među zemljama čiji je veliki broj banaka podvrgnut testu. Italijanske banke su nagomilale 360 milijardi evra kredita koji im neće biri vraćeni nakon godina kriza i slabog rasta, okolnosti u kojima deo firmi i građana ne može da servisira dug. Udeo loših kredita, u engleskom skraćeno NPL, malo je ispod 20% ukupnih pozajmica, što negativno utiče na mogućnost kreditiranja.
Imajući u vidu da je Italija treća po veličini privreda u EU, bilo kakav finansijski problem koji bi doveo u pitanje finansije u ovoj državi stvorio bi novu krizu u zoni evra, i ona bi mogla da bude teža od krize koja je mučila zonu evra tokom prethodnih nekoliko godina, pre svega u vezi sa Grčkom.
Italijanski MPS, treći zajmodavac u zemlji, koji je dobio negativnu ocenu na stres testu, odlučio se na oslobađanje dela toksičnih kredita i dokapitalizaciju, odnosno rešavanje problema bez podrške EU koja bi mogla nametnuti vrlo bolne mere. Iako je ovo bio potez pozitivno dočekan na tržištu, investitori strahuju da bi na italijanskom tržištu biti potrebno još dokapitalizacija, kao i da italijanske banke neće rešiti probleme zbog nekih komplikovanih odredbi u pravnom sistemu.
Izvor: EurActive, AP