Nasuprot građanima Švajcarske, za uvođenje univerzalnog dohotka glasalo bi 64% građana EU kada bi za to dobili priliku na referendumu. Budući da čak i najrazvijenije zemlje imaju problem s raspodelom i nejednakošću, koji dovodi do toga da procenat siromašnih raste i do dvocifrene cifre, neke od njih ponovo razmatraju ovu ideju, najavljuju pilot projekte, a pojedine i primenu već od naredne godine.
Da je na referendumu u Švajcarskoj usvojen predlog o univerzalnom dohotku, građani te zemlje bi, ne radeći ništa, mesečno prihodovali oko šest prosečnih srpskih plata. Njihovo “ne” na referendumu, stavilo je tačku na priču o univerzalnom dohotku u Švajcarskoj, ali u drugim zemljama, ona tek počinje. Cilj je i dalje isti – da se iskoreni siromaštvo i podigne standard građana.
Švajcaraska je zemlja paradoksa. Zemlja čokolade, najboljih satova, moćnih bankara i gotovo najboljeg životnog standarda na svetu, dala je mogućnost svakom od svojih građana bez posla da mesečno dobijaju po 2.500 franaka. Jer ta zemlja to može da priušti. Međutim, oni su taj novac, na referendumu glatko odbili – nacija se odlučila da se novac stiče radom.
Ipak, budući da čak i najrazvijenije zemlje imaju problem s raspodelom i nejednakošću, koji dovodi do toga da procenat siromašnih raste i do dvocifrene cifre, neke od njih ponovo razmatraju ovu ideju, najavljuju pilot projekte, a pojedine i primenu već od 2017.
Upravo su nejednakost i siromaštvo, prema rečima Jelene Žarković Rakić, direktorke Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) i profesorke Ekonomskog fakulteta, ponovo stavili univerzalni dohodak u fokus akademske i šire javnosti. „Takva politika bi trebalo da smanji siromaštvo u zemlji, s obzirom da bi svaki građanin dobio odgovarajući dohodak, dovoljan da obezbedi egzistencijalni minimum, tj, nabavku osnovnih potrepština. Za razliku od većine postojećih naknada koje su nečim uslovljene – brojem dece u porodici, trenutnim nivoom dohotka, posedovanjem nekretnina … univerzalni dohodak je bezuslovan. Svako ima pravo na njega”, objašnjava Žarković Rakić.
Ona, međutim, ne negira da bi primenom takve politike trebalo misliti i na problem besposličarenja. „Kod kritičara programa javlja se bojazan da bi takva politika mogla da obeshrabri neke pojedince da traže posao. Mnogi bi se, u tom slučaju, povukli sa tržišta rada“.
Testiranje utopije
Kalkulišući razloge za i protiv, ova ideja se uvlači u imućnije zemlje Evrope, a na to nije imun ni drugi kontinent. Primera radi, eksperimente s univerzalnim ili osnovnim dohotkom, koje mnogi nazivaju utopijskim, spremaju se da sprovedu Holanđani, Finci, Kanađani… Njihova logika se mahom zasniva na tezi da nove tehnologije zauvek uništavaju pojedina radna mesta, pa oni koji na taj način ostanu bez posla, a biće ih sve više u digitalnoj eri, moraju biti zbrinuti.
U Holandiji će, kako stvari stoje, testirati u praksi ideju univerzalnog dohotka od 1. januara 2017. u Utrehtu, mada se govorilo o tome da se test sprovede u još tri grada – Tilburgu, Groninenu i Vageningenu. Utreht je već prijavio vladi da planira da sprovede ovaj eksperiment, koji je nazvan “Videti šta funkcioniše” (“See what works”), što znači da bi u dvogodišnjem programu testirali četiri modela osnovnog dohotka, i kontrolisali efekte.
Prvi bi, kako je zamišljeno, omogućio građanima da dobiju oko 980 dolara, a zauzvrat ne moraju da urade ništa. Dakle, mogli bi i da rade ako žele, to je samo osnovni dohodak i to čista verzja. Drugi model podrazumeva da korisnici moraju da volontiraju, primera radi da kupuju za starije osobe. Ukoliko ne obavljaju volonterske poslove, izgubili bi pravo na novac. Prema trećem modelu, novac bi dobijali i jedni i drugi, ali bi volonteri dobijali više. Četvrti je takav, da ljudima koji koriste ovu vrstu pomoći ne bi bilo dozvoljeno da rade. Utreht će, u te svrhe, angažovati 250 ljudi i odabrati volontere, kako bi istražili koji model je najbolji i kakve efekte ta plaćanja imaju.
Ideja se dopala i Fincima, pa će i oni, u isto vreme, početkom naredne godine, pokrenuti svoj eksperiment. Njihova je zamisao takva da bi planirani osnovni prihod bio 800 evra. To, za standard te zemlje nije garant egzistencije, ali jeste u neku ruku način da Finci motivišu građane da prihvataju i lošije plaćene poslove.
U Kanadi, budući da svaki jedanaesti građanin živi u siromaštvu, rešili su da u svoj Zakon o budžetu za ovu godinu uvedu deo vezan za osnovni dohodak. Plan je da se analiziraju efekti osnovnog dohotka u zemljama i gradovima koji primenjuju neki od ovih modela, a potom i testira kako to izgleda u praksi. Ovih dana, iz Ontaria je najavljeno da će dizajnirati i primeniti pilot projekat, kako bi testirali koliko osnovni dohodak može da pomogne i da efikasno podrži građane da imaju bolje uslove za život. Kao specijalni savetnik za ovo pitanje imenovan je Hju Sigak, politički strateg, koji će dostaviti predlog modela do jeseni i pomoćiće da se dođe do onog koji ovoj zemlji odgovara. Dokument će sadržati uputstva o kriterijumima po kojima će se birati ciljna grupa stanovnika ili lokacije, modele dostave i savete o tome kako da se evaluiraju rezultati pilot programa.
Pitanje finansiranja
Ideja o osnovnom dohotku nije nova, ali svakako je prekretnica u takozvanoj socijalnoj orijentaciji Evrope. Mnogi bi rekli da je osnovni dohodak svojevrsni garant da čitava država neće postati samo “radnik na traci”, koji uz malu naknadu po ceo dan prodaje jedino što ima – sebe kao radnu snagu, dok jedinu korist imaju multinacionalne kompanije.
Mreža koja podržava osnovni dohodak, BIEN, radila je istraživanje o tome kolika je podrška ovoj ideji u Evropi, koje je sprovedeno na uzorku od 10.000 ljudi, predstavnika svake od zemalja EU. Prema rezultatima istraživanja koje je, za potrebe ove mreže uradila Dalia Research u aprilu ove godine, oko 58 odsto anketiranih je svesno šta je osnovni dohodak, a njh 64 odsto bi, da imaju referendum, glasalo za univerzalni dohodak. Tek svaki četvrti anketirani se izjasnio da bi glasao protiv ove ideje, dok 12 odsto njih uopšte ne bi glasalo. Istraživanje je pokazalo i da postoji velika povezanost između nivoa informisanosti o osnovnom dohotku i stava ispitanika – oni koji više znaju o ovoj ideji i glasali bi za nju.
Jelena Žarković Rakić, međutim, skreće pažnju na pitanje finansiranja ove nove naknade: da li bi to zahtevalo povećanje poreskih stopa, ili bi država morala da umanji finansiranje nekih drugih usluga, poput zdravstva i obrazovanja? Isto pitanje upućivano je i povodom referenduma u Švajcarskoj, uz upozorenja da bi uvođenje univerzalnog dohotka značilo i veće poreze. Ako bi osnovni dohodak u Švajcarskoj iznosio 2.500 franaka, to bi Konfederaciju koštalo oko 200 milijardi franaka godišnje, a finanisranje tog izdatka, prema nekim mišljenjima, neminovno bi uvećalo PDV.
Kritičari modela u Finskoj otvoreno nazivaju tu opciju fiskalnom greškom. Oni tvrde da bi uvođenje univerzalnog dohotka od 800 evra dupliralo postojeće poreze kako bi se ovaj program finansirao. Pri tom, dodaju, ne postoje jasni kriterijumi kome bi taj dohodak bio namenjen, a s druge strane, u zemlji već funkcioniše ciljana socijalna pomoć, što sve zajedno otežava jasan uvid u to ko dobija koliko i po koju cenu.
Samo za siromašne u bogatim zemljama
Ideja o osnovnom dohotku je suštinski ideja o smanjivanju siromaštva, ali zbog troškova koje nosi, to je korak na koji se odlučuju najrazvijenije zemlje i praktično je nedostupan državama u kojima je siromaštvo najekstremnije. Prema najnovijem izveštaju UN, broj ekstremno siromašnih je pao sa 1,75 miljardi 1999. godine na 836 miliona 2015. godine. Svetska banka je istakla da je po prvi put ekstremno siromaštvo u prošloj godini palo na ispod 10 odsto ukupnog broja stanovnika sveta.
Marijana Krkić
jul/avgust 2016, broj 128/129