Jedan od najmisterioznijih slučajeva, koji nikada nije zaista rešen iako je u istragu bilo uključen i FBI, jeste afera oko pljačke američke „Pacifičke nacionalne banke“, koja je dobila internacionalne razmere. Premda je počinitelj uhapšen i postao slavan kao „Deda sajber kriminala“, sve u ovom slučaju je bilo toliko čudno, da ni pojedini federalni istražitelji, koji su učestvovali u istrazi, nisu poverovali u epilog na sudu. Jedinstvenost ove pljačke je u tome što njen pravi zaplet počinje tek nakon što je novac pokraden. On je pun neverovatnih obrta, a najneverovatniji je krajnji „bilans“, po kome ispada da su svi za koje se uopšte utvrdilo da su povezani sa pljačkom – bili na dobitku, čak i banka koja je opljačkana. Priču o ovoj interesantnoj pljački prenosimo iz tri dela.
TREĆI DEO
Stenli Mark Rifkin je otišao iz SAD, ne zna se gde, niti je poznato bilo šta o njemu.
Ali to nije jedina nepoznanica, niti nelogičnost u ovom slučaju, na koje su uporno ukazivali pojedini federalni agenti uključeni u istragu, krajnje skeptični prema zaključku, a potom i presudi da je Rifkin „alfa i omega“ ove operacije. Nešto od tih sumnji da je reč o „poslu“ velikih razmera, u kojem je Rifkin bio samo istureni potrčko, te da nije isključena ni eventualna upletenost pojedinih pripadnika FBI, procurelo je i u medije. Priča, je međutim, vrlo brzo usmerena ka odavanju javnog priznanja Federalnom istražnom birou za otkrivenje pljačke, koje nije bila svesna ni opljačkana banka.
Stoga su, do današnjeg dana, ostala nerazjašnjena pitanja kako je je jedan početnik programer, koga, pri tom, prethodno niko nije hteo da zaposli, uspeo bez ičije pomoći da:
Razbije složeni sistem zaštite podataka u jednoj tako ozbiljnoj banci?
Dobije informaciju da je juvelir Lon Štajn jedan od retkih trgovaca u Los Anđelesu koji može da ugovori isporuku dijamanata višemilionske vrednosti, a da ga ovaj, zdravo za gotovo, prihvati kao poverljivog čoveka tako ozbiljne banke?
Pronađe u Švajcarskoj, u najkraćem roku, procenitelja dijamanata koji je slovio za jednog od najstručnijih u toj oblasti?
Organizuje da izvršni direktor „Pacifičke nacionalne banke“ ode na službeni put taman kad treba, i zameni ga osobom čiji identitet nikako nije mogao kasnije da se utvrdi?
Prošvercuje dijamante preko američke granice?
Ako je bio sposoban da sve to uradi, zašto je, nakon podizanja opljačkanog novca, umesto da pobegne, povlačio poteze koji su ga odveli pravo u zatvor?
Na kraju, ne manja misterija je i pitanje kako jedna tako ozbiljna banka mesecima nije otkrila višemilionsku prevaru sve dok se Rifkin sam nije odao, i to, kao u filmu, baš federalnom agentu. Zašto je, potom, u istrazi bilo tolko mnogo „rupa“ a malo dokaza, te napokon, kako se Rifkin, optužen da je „mozak“ jedne takve operacije, izvukao sa samo šest meseci zatvora?
Možda nešto više svetla na slučaj baca računovodstveni epilog, koji ukazuje da su u ovoj pljački, svi čija se imena pominju u slučaju, bili na dobitku, uključujući i opljačkanu banku. Bilans je, u najkraćem, sledeći:
„Pacifička nacionalna banka“ izgubila je 10, 2 miliona dolara, ali je dragulje prodala za 12,5 miliona dolara i zaradila više od 2 miliona dolara.
Lon Štajn, vlasnik juvelirnice u Los Anđelesu, zaradio je kao posrednik u nabavci dijamanata proviziju od 800.000 dolara.
Švajcarsko preduzeće „Raselmak“ prodalo je dijamante za 8 miliona dolara, i mada se ne zna njihova dobit, poznato je da im je to bio najveći posao koji su ikada do tada obavili.
Švajcarska banka preko koje je izvršeno prebacivanje novca u Rifkinovu korist, naplatila je svoju proviziju, koja na iznos od 10,2 miliona dolara sigurno nije bila zanemarljiva.
FBI je dobio priznanje i ogroman publicitet u javnosti što je otkrio, a potom u tako kratkom roku i uhapsio počinioca kriminalnog dela, za koje nije znala ni orobljena banka.
Čak je i stanodavac optuženog, fotograf Danijel Volfson, nekoliko puta uvećao prihode kada su brojni novinari, turisti i radoznalci svih vrsta nagrnuli da vide kuću u kojoj je jedno vreme živeo „okoreli haker“ i čuju priču o njemu.
A Stenli Mark Rifkin? Da li je on jedini gubitnik u ovoj priči? Podsetimo: Rifkin je opljačkao banku za 10,2 miliona dolara, a za dijamante je platio 8 miliona dolara. Da li treba istaći da istraga nikada nije utvrdila šta se dogodilo sa onih 2,2 miliona dolara razlike.
(Ko zna kakav je, zapravo, kraj)