„Bregzit ipak nije doveo do smaka sveta uprkos upozorenjima kreatora politike i političara, a zanimljivo je zapaziti da svet „propada“ samo onda kada se glasači, navodno izvor stvarne moći svake demokratije, opredele protivno stavovima elite i sistema. Koncept slobodnog tržišta je stalno na udaru od centralnih banaka, koje su okrenute merama „kratkoročne podrške tržištima“, do državnog pokrivanja bilo kakvih budućih rizika“, piše glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen. U nastavku prenosimo njegov integralni tekst.
Časopis Ekonomist je nedavno objavio članak „Drugarski kapitalizam“ o američkom hipotekarnom tržištu, koje sada gotovo u potpunosti uživa garancije američke države bez ikakvog kapitalnog bafera. Posle krize iz 2008. i 2009. godine, hipotekarni krediti su jednostavno izuzeti iz knjiga banaka i predati u ruke američkih poreskih obveznika u iznosu koji potencijalno odgovara umanjenju BDP-a od 2-3% (slična vrednost efektima same krize 2008./09.).
U suštini, da bi pomogla svetu tokom 2008. i 2009. godine, američka država je preuzela američko tržište hipotekarnih kredita i na taj način je okončano tržišno nastajanje duga, što je učinilo banke nekonkurentnim. Nema tržišta, nema kapitalizma, ali ima puno makroprudencijalne politike.
Ukupna vrednost američkog hipotekarnog tržišta za sada daleko prevazilazi vrednost američkog tržišta akcija. Upravo se radi o skrivenom riziku koji je ugrađen u taj makroprudencijalni okvir.
Kada smo već kod teme rizika, smatram da je zapanjujuće na koji način konsenzus projektuje tržište. Jasno se sećam kada sam u toku četvrtog kvartala 2015. godine govorio o tome da ciklus kretanja referentne kamatne stope Fed-a gotovo uvek čini da dolar oslabi u narednih 12 meseci.
Dalje sam ukazao na to da će investicije u zlato i zemlje u razvoju pokazati najbolje rezultate – to nije bilo moje predviđanje, već se zasnovalo na odličnom izveštaju Alianc-a, pod naslovom „Istorijske lekcije koje proističu iz ciklusa kretanja kamatnih stopa Federalnih rezervi“, o kome sam govorio više puta do sada. U to vreme su me gledali kao da imam dve glave jer je preovlađujuće mišljenje bilo da će američki dolar biti dramatično jači u 2016. godini.
Glavni razlog zbog koga spominjem slabiji američki dolar je taj što sam očekivao da će američki rast biti ispod očekivanja, što je Fed više povećavao kamatne stope, ali je tržište videlo i isključivo verovalo čvrstoj retorici Fed-a koji je tada obećao, čak i garantovao četiri povećanja u 2016. godini.
Danas tržište čvrsto veruje u znatno slabiji dolar u trenutku za koji smatram najnižom tačkom u američkom ciklusu rasta. Da, postoje određena politička komešanja oko američkih izbora, ali u zemlji činjenica, američka monetarna politika ne samo da je zategnutija već pokazuje znake ranog stresa (koje tržišta kredita i obveznica za sada potpuno ignorišu…)
Tromesečni LIBOR je veći nego prinos na dvogodišnje državne zapise SAD, odnos koji ukazuje na signale stresa. Tome treba dodati i glavni indikator kreditnog ciklusa: rezultate ankete direktora kreditnih sektora banaka koju sprovodi Fed, koji pokazuju da su banke u poslednja tri kvartala bile manje sklone odobravanju kredita – što dovodi do povećanja kamatnih stopa…
Zaista, za razliku od početka 2016. godine kada Fed nije mogao da povećava kamatne stope, sada se ta povećanja dešavaju na tržištu kapitala koje dostiže najviše vrednosti, a cene nekretnina su se konačno vratile na vrhunac – sve ovo ima smisla osim tržišnog očekivanja slabijeg američkog dolara.
Ključni događaj ovog leta je Džekson Hol, 26. avgusta, kada se očekuje da će predsednica Fed-a Dženet Jelen najaviti naredne korake. Ono što Fed komunicira je skoro potpuno gubljenje vremena i jedino pravilo koga treba da se držite ako želite da zaradite novac je da zanemarite ono što oni govore i da delujete na osnovu onoga što oni rade, što je najčešće ništa.
Međutim, postoji jak razlog za povećanje kamatne stope u septembru ili bar najavu za oktobar. Prvi argument je taj da uslovi kreditiranja već ukazuju na to. Drugi je što bi se time stvorilo malo prostora za smanjenje stope do koje bi trebalo da dođe početkom 2017. godine zajedno sa drugim merama pre izbora u novembru.
Na kraju, Fed je, iako mu se ne treba verovati, jasno rešen da makar u komunikaciji nastavi put rasta kamatne stope i svestan je da samo priča o tome više ne znači ništa. Samo će dela govoriti i stvoriti neophodno povećanje kredibiliteta banaka koje je na tržištu veoma blizu nule.
Najvažniji aspekt ipak ostaje najprimitivniji argument – činjenica da tržište kapitala raste je iskušenje koje se ne može zanemariti.
U novijoj istoriji, smanjenja kamatnih stopa su uvek prethodila padovima na berzama, a sada je verovatno da će Fed stvoriti reciprocitet podizanjem stopa na nove nivoe. To odgovara Fed-ovom primitivnom svetu ekonomije, gde se politika meri ne samo na osnovu toga kako utiče na ekonomiju već na osnovu toga kako deluju na Vol Strit i tržište kapitala.
Nedostatak pravca i razumevanja se mogao osetiti u obraćanju potpredsednika Fed-a Stenlija Fišera prošlog vikenda u Aspen Institutu.
Ovo je komentar iz internog mejla:
„Čitam ceo govor i zaključujem da se Fišer priprema za rast kamatne stope koristeći zalihe kao izgovor, ali je deo koji se odnosi na produktivnost najinteresantniji iz ekonomske perspektive jer on jednostavno misli da se nedostatak produktivnosti dešava zato što produktivnost ne merimo tačno – završni deo njegovog obraćanje koji više podržava veću aktivnost fiskalne politike je zaključak koji govori o politici „pretvaranja i odlaganja umorne centralne banke“ koja se očajnički oslanja na njegovo i mišljenje Fed-a da razumeju ekonomska kretanja, što je jasno da nije slučaj…“
Možete reći da je ovo grubo, ali Fed je u priličnoj meri odustao od razumevanja ekonomije u okruženju koje je suviše dugo bilo suviše „jednostavno“ i nema čime da se pohvali, osim rasta na tržištu kapitala i svih ostalih nenamernih posledica – sledeći korak za Fed je da malo rizikuje s tim „uspehom“.