U proteklih nedelju dana na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, registrovan je pad robno-berzanskog prometa. Količinski je on iznosio 500 tona, što je za 58,33% manje nego prethodne nedelje, dok je ostvareni ovonedeljni vrednosni obim prometa, od 15.774.000,00 dinara, za 53,24% manji nego pre nedelju dana.
Na pad prometa najviše uticaja je imalo smanjeno interesovanje za kupovinu pšenice, zbog rekordno niskih cena hlebnog zrna na svetskom nivou. Globalna hiperprodukcija pšenica prouzrokovala je pad svetskih cena iste na najniži nivo zabeležen u poslednjih 10 godina. Limitirani niskim svetskim cenama, domaći izvoznici ne mogu da ponude domaćim proizvođačima izvoznog kvaliteta primamljivije otkupne cene. Stoga ovi i dalje čuvaju svoju robu na zalihama, očekujući bolja vremena.
Istovremeno, domaća mlinsko-prerađivačka industrija nije bila posebno zainteresovana za kupovne kotacije, što potvrđuje da se u prethodnom periodu dovoljno snabdela hlebnim zrnom.
Tržište soje ja takođe bilo zapostavljeno tokom nedelje za nama, iz prostog razloga što kupci nisu imali preke potrebe za nabavkom soje starog roda, očekujući pristizanje novog roda i nešto niže cene.
Kukuruzom je, nakon prošlonedeljnog cenovnog “buma”, trgovano po nešto nižim cenama, u rasponu od 20,00 – 20,20 din/kg, bez PDV-a. Kako se primiče jesenja berba novog roda, tako cena starog roda polako klizi nadole, iako je i dalje na veoma viskom nivou od preko 20,00 din/kg, bez PDV-a. Tokom nedelje prometovano je 200 tona kukuruza po prosečnoj ceni od 22,11 din/kg, sa PDV-om (20,10 din/kg, bez PDV-a), što je za 1,95% manje nego prošle nedelje.
Ove nedelje je svakako, sa aspekta domaćeg agrara, bilo najzanimljivije tržište suncokreta. Novi rod je pristigao i prve količine zrna su, početkom nedelje, prometovane preko “Produktne berze”, u cenovnom rasponu od 34,00 – 34,60 din/kg, bez PDV-a. Krajem nedelje su, iako registrovanog prometa nije bilo, obeležili pregovori na cenovnom nivou od 35,00 – 35,50 din/kg, bez PDV-a, što potvrđuje uzlazni cenovni trend, tokom nedelje. Statistički posmatrano u okviru prometovanih 300 tona suncokreta registrovana je ponderisana nedeljan cena od 37,84 din/kg, sa PDV-om (34,40 din/kg, bez PDV-a). Kako su cene suncokreta u okruženju više od domaćih “otkupnih” koje nude prerađivači, čini se da će proizvođači suncokreta ove godine ipak pronaći modus da iz već tradicionalno napete i neprijatne priče na relaciji proizvođači-uljare, izađu mnogo zadovoljniji.
Kako tokom nedelje nije bilo robno-berzanskog prometa pšenicom i sojom, jedino je ovonedeljni pad cene kukuruza uticao na kretanje PRODEX-a. Ovaj indeks na današnji dan beleži vrednost od 211,88 indeksnih poena, što je za 1,67 indeksnih poena manje nego prošlog petka.
Kretanja na svetskim berzama
Cena pšenice je pala na najniži nivo u poslednjih deset godina usled obilne žetve koja je nagomilala rezerve kod velikih proizvođača, od Rusije do SAD-a, smanjujući troškove osnovnih životnih namirnica u celom svetu. Obilna žetva i povoljni vremenski uslovi su naveli analitičare da konstantno povećavaju procene proizvodnje. IGC je prošle nedelje povećao svoje procene proizvodnje pšenice u svetu na rekordnih 743 mil.t., što je za 1% više nego prošle godine.
Obilne zalihe su stvorile veliki pritisak na poljoprivrednu ekonomiju. Sa oko 220 mil ha pšenica pokriva više poljoprivrednog zemljišta nego bilo koja druga žitarica.
Na čikaškoj berzi je cena pšenice je na najnižem nivou od leta 2006. a kukuruz od septembra 2009.
U odnosu na prošlu nedelju pšenica je jeftinija za 8,23%, a kukuruz za 3,83%. Cena soje je takođe nastavla sa silaznim trendom. Septembarski fjučers na soju je jeftiniji za 3,93%, a na sojinu sačmu 3,45%.
Prema poslednjem istraživanju kvaliteta pšenice u Francuskoj, prema podacima AgriMera 23% ukupnih količina ima specifičnu težinu iznad 76 kg/hl, u poređenju sa prošlonedeljnom procenom od 28%. Prošle godine je 99% pšenice imalo ovaj nivo kvaliteta. Međutim, nivo proteina je ostao na visokom nivou, sa 64% kojičina iznad 12,5% proteina. U Parizu je u poslednjih nedelju dana pšenica pojeftinila za 1,56%, a kukuruz 2,72%. U Budimpešti je kukuruz takođe zabeležio pad (-1,88%).
Struktura prometa na Produktnoj berzi u avgustu 2016. godine
Žetva pšenice je prošla, pa je primat na berzanskom trgovanju ponovo preuzeo kukurz. Značajna udeo je imala i soja kako starog, tako i novog roda, odnosno trgovanje „na zeleno“. Ukupno je prometovano 5.330,30 tona robe, što je za 19,01% manje u odnosu na prethodni mesec. Finansijska vrednost prometa je za 0,13% veća upravo zahvaljujući većem učešću soje u prometu, a koji je iznosio 135.946.690,00 dinara.