Niska likvidnost, uz diskutabilan kvalitet investicionih alternativa ostavile su region suštinski van domašaja globalnih investitora i u prethodnoj godini. I pored relativno uspešne stabilizacije makroekonomskih prilika u Srbiji i registrovane stope rasta BDP tokom 2015. godine, ostvareni rezultati nisu doveli do značajnijih pomaka – uključenja novih kvalitetnih vlasničkih hartija od vrednosti na tržišta Berze, sprovođenja procesa inicijalne javne ponude ili drugih mera oporavka tržišta kapitala iniciranih od strane države ili drugih učesnika na tržištu, bez kojih se ne može očekivati razvoj berzanskih aktivnosti u našoj zemlji.
Dva najznačajnija pomaka u poslovanju na domaćem tržištu kapitala u toku 2015. i prva četiri meseca tekuće godine svakako su listiranje dugoročnih dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika Srbija, sa rezidualnim rokovima dospeća do jedanaest godina, nominovanih u dinarima i evrima, sredinom novembra prošle godine, kao i apliciranje Beogradske berze za pristupanje EBRD projektu – SEE Link, inovativnoj regionalnoj platformi za trgovanje hartijama od vrednosti listiranim na berzama članicama projekta, krajem februara 2016.
Izuzimajući navedena dešavanja, na Beogradskoj berzi, kao ni na drugim tržištima kapitala u regionu Jugoistočne Evrope tokom prethodne godine nisu zabeležene značajnije promene, kako u pogledu prometa, tako i u pogledu kretanja tržišne kapitalizacije. Niska likvidnost, uz diskutabilan kvalitet investicionih alternativa ostavile su region suštinski van domašaja globalnih investitora, a domaće specifičnosti nisu podsticajno delovale na status berzanskog poslovanja u Srbiji.
I pored relativno uspešne stabilizacije makroekonomskih prilika i registrovane stope rasta BDP tokom 2015. godine, ostvareni rezultati, praćeni raspisivanjem prevremenih parlamentarnih izbora koji su obeležili period do maja ove godine, nisu doveli do značajnijih pomaka – uključenja novih kvalitetnih vlasničkih hartija od vrednosti na tržišta Berze, sprovođenja procesa inicijalne javne ponude ili drugih mera oporavka tržišta kapitala iniciranih od strane države ili drugih učesnika na tržištu, bez kojih se ne može očekivati razvoj berzanskih aktivnosti u Srbiji.
Smanjivanje likvidnosti
U datim okolnostima, promet ostvaren na Beogradskoj berzi u toku 2015. godine iznosio je 22,43 milijardi dinara, odnosno 185,77 miliona evra, dok je u periodu od početka januara do kraja aprila zabeležen promet od 12,87 milijardi dinara, odnosno 104,78 miliona evra. Dok su vlasničke hartije od vrednosti zadržale vodeće mesto u ukupnom prometu u toku 2015. godine, kada su akcije u vrednosti prometa učestvovale sa 76,27%, u proteklom periodu 2016. godine struktura trgovanja se skoro u potpunosti menja u korist dužničkih državnih hartija od vrednosti, koje čine 84,05% ukupnog prometa u posmatranom periodu.
Struktura prometa akcijama po metodu trgovanja u 2015. je, u odnosu na 2014. godinu, promenjena u korist trgovanja po metodu preovlađujuće cene, čije je učešće na godišnjem nivou uvećano za +5,1%, kao i blok transakcija, koje na godišnjem nivou beleže rast od +5,9%, dok je učešće hartija kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja smanjeno za -11%. Mada je u toku prva četiri meseca 2016. godine došlo do ponovnog povećanja učešća akcija kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja u ukupnom prometu akcijama, evidentirane promene u strukturi trgovanja dodatno potvrđuju izostanak kvalitetnih tržišnih materijala i smanjivanje likvidnosti na domaćem tržištu kapitala, čiji je trend iz godine u godinu sve izraženiji.
Kretanje indeksnih pokazatelja
Kada je reč o kretanju vrednosti indeksnih pokazatelja Beogradske berze u 2015. godini, iako je ono, kao i prethodnih godina, bilo relativno usklađeno, promene vrednosti indeksa BELEX15 i BELEXline na kraju protekle godine imale su različit predznak: poslednja godišnja vrednost bluechip indeksa srpskog tržišta BELEX15, od 644,10 indeksnih poena, je za -3,44% niža u odnosu na kraj 2014. godine, dok je opšti indeks domaćeg tržišta, BELEXline, 2015. godinu završio sa rastom vrednosti od +2,65%, na nivo od 1.380,42 indeksna poena. Prva četiri meseca 2016. godine, s druge strane, donele su pad vrednosti oba indeksna pokazatelja Berze, i to indeksa BELEX15 za -4,12%, na nivo od 617,55 indeksnih poena, dok indeks BELEXline u istom periodu beleži pad od -2,58% i april završava na nivou od 1.344,85 poena.
Prvi kvartal 2015. godine bio je obeležen stagnacijom vrednosti indeksa domaćeg tržišta, nakon čega je, u periodu od kraja marta do polovine aprila, zabeležen značajan rast vrednosti ovih pokazatelja, tako da su i indeks BELEX15 i BELEXline godišnje maksimume dostigli 16. aprila, i to na nivou od 756,67, odnosno 1.499,26 indeksnih poena, respektivno. Ove vrednosti predstavljaju najviše zabeležene vrednosti indeksnih pokazatelja domaćeg tržišta još od 2011. godine. U periodu od sredine aprila do sredine novembra usledio je konstantan, blagi pad vrednosti oba indeksna pokazatelja, dok su period od sredine novembra do sredine decembra ponovo obeležile pozitivne dnevne promene vrednosti indeksa Berze.
Sam početak 2016. godine obeležen je značajnijim padom vrednosti indeksa BELEX15 i BELEXline, koji su u periodu od prvog trgovačkog dana do 21. januara beležili svakodnevan pad i ukupnu negativnu promenu od -10,86%, za koliko je pala vrednost indeksa BELEX15, odnosno -8,02%, koliko je iznosio pad BELEXline. Od kraja januara, u početku bojažljivo, ali kasnije sve jasnije, dolazi do ponovnog rasta vrednosti indeksnih pokazatelja Berze, sve do kraja posmatranog perioda.
Imajući u vidu da je i većina indeksnih pokazatelja na tržištima u regionu zabeležila negativnu promenu vrednosti u toku 2015. godine i prva četiri meseca 2016. godine, kao i da je pad vrednosti benchmark regionalnog indeksa STOXX Sub Balkan 30 u periodu od početka maja 2015. do kraja aprila 2016. iznosio -4,41%, može se reći da je kretanje domaćeg tržišta kapitala, uprkos lokalnim specifičnostima, bilo usklađeno sa regionalnim trendovima u proteklom periodu.
Stručna i poslovna saradnja u regionu
Od značajnijih dešavanja u posmatranom periodu na Beogradskoj berzi trebalo bi istaći i produženje trajanja faza prijema naloga kod oba metoda trgovanja, kao i trajanje same faze kontinuiranog trgovanja, u cilju povećanja likvidnosti početkom novembra 2015. godine. Krajem septembra prošle godine aktivirana je BELEX.info android aplikacija, a 2015. obeležile su i brojne edukativne aktivnosti, kao i intenzivnije prisustvo Beogradske berze u domaćim medijima.
Takođe, kao i svake godine, i u prethodnoj je druga polovina novembra bila posvećena održavanju Međunarodne konferencije Beogradske berze. Učesnici Konferencije analizirali su aktuelne makroekonomske tokove i njihov mogući uticaj na vezu, koja u Srbiji još nije uspostavljena, između razvoja tržišta kapitala i pokretanja privrede, kao i na druge alate tržišta kapitala koji u Srbiji nisu raspoloživi ili nisu dovoljno iskorišćeni. Uporedo sa panel delom Konferencije, u okviru 5. Regionalne investitorske konferencije, realizovano je preko 100 direktnih bilateralnih sastanaka između menadžmenta 16 najkvalitetnijih kompanija iz Srbije i regiona i institucionalnih investitora. Naredna godišnja Konferencija Beogradske berze, UPGRADE IN BELGRADE 2016, već je zakazana za 3. novembar tekuće godine, a osim većeg broja učesnika i govornika na ovogodišnjem događaju, očekuje se i značajnije prisustvo kvalitetnih akcionarskih društava iz regiona.
Autor: Natalija Nedeljković, stručni saradnik za PR i marketing Beogradske berze
Tekst je objavljen u redovnoj godišnoj ediciji „Finansije TOP“ časopisa „Biznis & Finansije“