U danima kada je žetva suncokreta pri kraju a žetva soje na početku, uz očekivanje žetve kukuruza, logično je da se cene ove tri uz pšenicu najzastupljenije ratarske kulture još nisu izdefinisale na tržištu i da imamo jedno veliko tržišno odmeravanje snaga što bitno utiče i na obim prometa. U periodu 05.09.-09.09. tekuće godine preko berze u Novom Sadu prometovano je ukupno 450 tona robe, što je u odnosu na količinski promet u prethodnoj nedelji manje za 10%. Vrednost robe koja je prodata preko berze je iznosila 9.754.250 dinara ili za 38,16% manje nego prethodne nedelje.
Žetva pšenice je uveliko iza nas i shodno tome situacija na tržištu ove robe se odvija u skladu sa uobičajenim očekivanjima. Posle velike ponude u toku žetve, što je rezultiralo sezonski najnižom cenom, dva meseca posle tog tržišnog udara na strani ponude, cena je počela polako da raste. Prosečna registrovana cena na novosadskoj berzi u protekloj nedelji je iznosila 16,64 din/kg (15,13 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 2,23%.
Nalazimo se na pragu jedne od najboljih žetvi kukuruza u poslednjih deset godina. Procene prinosa novog roda su veoma optimistične i to ne samo kaod nas već i u svetu. Iz tih razloga približavanjem žetve, cena kukuruza prošlogodišnjeg roda je u osetnom padu. U protekloj nedelji registrovana je cena od 19,80 din/kg ( 18,00 bez PDV) i to je za čitavih 10,45% manje u odnosu na cenu kukuruza u prethodnoj nedelji. U narednom periodu sve do početka berbe očekuje se dalji pad cene, do momenta kada se izdefiniše cena novog roda.
Tržište suncokreta se polako stabilizuje. Posle mnogo nedoumica, licitiranja, pritisaka, cena ove robe je našla svoju pravu meru na nivou od 38,50 din/kg (35,00 bez PDV). U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je rast od 1,74%. Iskustvo nam govori da će uskoro ova roba nažalost da zavši svoju tržišnu epizodu koja traje samo toliko koliko traje žetva. Slab tržišni kapacitet naših paora koji uzgajaju ovu kulturu navodi na potrebu da se pronađu modaliteti kako bi našim proizvođačima omogućili da ovom robom trguju tokom cele godine kao što je slučaj sa ostalim robama. U protivnom, svaki put će biti pred svršenim činom u sučeljavanju sa uljarama po principu “uzmi ili ostavi”, što svakako proizvođačima ne ide u prilog.
PRODEX
Skroman promet, nešto manji od prošlonedeljnog, doneo je tokom ove nedelje cenovne promene na tržištu pšenice, a posebno na tržištu kukuruza.
Posle dvomesečnog cenovnog tavorenja, u rasponu od 14,00 – 15,00 din/kg, bez PDV-a, pšenica konačno pokazuje znake cenovnog oporavka. Za hlebno zrno standardnog kvaliteta ove nedelje se plaćalo 15,00 i 15,15 din/kg, bez PDV-a, dok se izvozni kvalitet, doduše bez adekvatnog odgovora tražnje, nudio i po 15,80 din/kg, bez PDV-a.
Sa druge strane trend pada cene prošlogodišnjeg roda kukuruza, nastavljen je i to veoma intenzivno, s obzirom da je u odnosu na prethodnu nedelju cena žutog zrna pala za čak 2,00 din/kg, u odnosu na kraj prethodne nedelje.
Daleko veći procentualni pad cene kukuruza, u odnosu na rast cene pšenice, doveo je do drastičnog pada indeksne vrednosti PRODEX-a, Ovaj indeks danas beleži vrednost od 205,83 indeksnih poena, čime je za čak 6,05 indeksnih poena manji nego prošlog petka. Time je indeksna vrednost ovog pokazatelja vraćena na svoje prosečne vrednosti od pre 3 nedelje, odnosno pre perioda veoma izraženog, ali i veoma kratkotrajnog cenovnog skoka kukuruza.
SVET
Pokrivanje kratkih pozicija i dobar izvoz su ove nedelje pozitivno uticali na cenovna kretanja na Čikaškoj berzi. FAO indeks hrane je je u avgusti iznosio 165,6 poena, što je za 1,9% više u odnosu na jul i skoro 7% više u odnosu na upoređujući period prošle godine. Avgustovska vrednost indeksa je najviša od maja 2015. Osim žitarica, cene svih ostalih roba koje ulaze u indeks su beležile rast, a pre svega mlečni proizvodi, ulje i šećer. FAO indeks žitarica je pao za 3,0% na 143,6 poena usled obilnih zaliha i povoljnih vremenskih uslova.
Pšenica je u čikagu u odnosu na prošlu nedelju poskupela za 240%, a kukuruz za 5,15%.
Fjučersi na soju, odnososno sojinu sačmu su takođe zabeležili rast. Soja je skuplja za 3,44%, a sojina sačma 3,83%.
U Budimpešti je pšenica skuplja za 0,38%, dok je kukuruz jeftiniji za 0,37%. U Parizu je cena pšenice značajno pala, za 7,78%, dok je kukuruz skuplji za 0,16%.