Prosečno trajanje postupka javne nabavke u Srbiji u protekle dve godine skraćeno je za 11 dana. Od objavljenog oglasa do realizacije javne nabavke u 2014. godini čekalo se, u proseku, 77 dana, a u prvom polugođu 2016. cela procedura svedena je na 61 dan. Smanjen je i broj poništenih postupaka javnih nabavki – sa 13% u 2014, na 10% u prvih šest meseci u 2016.
Godišnja vrednost javnih nabavki kreće se oko 3 mlrd EUR, a jedna od poželjnih promena je što se prosečna vrednost ugovora iz godine u godinu povećava.
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, kaže da je skraćenju procedura i smanjivanju broja poništenih postupaka najviše doprinelo povećanje takozvanih okvirnih sporazuma, koji omogućavaju da se na osnovu jednog postupka javne nabavke zaključi više ugovora za račun više naručilaca sa više ponuđača.
Jovanović kaže da je u 2014. bilo 280 okvirnih sporazuma, u 2015. ih je bilo 640, a 1.109 u prvoj polovini 2016. godine.
– U više od 86% slučajeva do sada ostvarenih javnih nabavki, kupovalo se najjeftinije. Ali, najjeftinije često nije i ekonomski najpovoljnije. Najjeftiniji uređaji se češće kvare, a nemaju dobar servis, jeftine hirurške rukavice češće pucaju. Tako jeftino na kraju bude mnogo skuplje. Zato Zakon o javnim nabavkama najviše vrednuje ponudu koja je ekonomski najpovoljnija, ali se taj kriterijum u praksi nedovoljno primenjuje – ukazuje Jovanović.
Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude u Srbiji koristi se u samo oko 15% nabavki, a kriterijum najniže ponuđene cene u više od 80% slučajeva.
U zemljama Evropske unije je obrnuto. U 78% slučajeva koristi se kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, a u samo 22% kriterijum najniže ponuđene cene. Praksa je pokazala da je kriterijum najniže ponuđene cene pogodan za nabavku visokostandardizovanih jednostavnijih dobara, dok je kod nabavke složenijih dobara i usluga, pored cena, potrebno koristiti i druge elemente vrednovanja.
Izvor: eKapija, Politika