Osoba koja je najviše puta prošle nedelje pominjana u javnosti nije ni poznata holivudska glumica ni neka pevačica sklona incidentima. Ovaj put, mediji su se, čini se, najviše bavili novoizabranim američkim predsednikom.
Posle neverice koja je usledila kada su saopšteni rezultati izbora usledile su reakcije tržišta – prvobitno su svetske berze pale ali posle nekoliko dana situacija se stabilizovala i cene akcija su opet na uzlaznoj putanji.
S druge strane, reakcija društva je trajala malo duže od reakcije finansijskog tržišta. Od trenutka kada su proglašeni rezultati pa do danas traju protesti. Oni su se i geografski proširili pa sada osim Amerikanaca demonstriraju i Francuzi – tokom vikenda je nekoliko stotina Parižana protestovalo protiv izabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, zbog zabrinutosti da li će poštovati ljudska prava, žene i manjine.
Analitičari upozoravaju da bi trijumf Trampa mogao dati podsticaj desničarima i ekstremnim desničarima širom sveta. Marin Le Pen je bila jedna od prvih koja je Trampu na Tviteru čestitala na prelasku praga od 270 elektorskih glasova. Najdžel Faraž, zagovornik Brexita, bio je prvi strani političar koji je otišao u Tramp tauer da uživa u njegovom uspehu.
Uspon desnice bi za EU mogao imati kobne posledice s obzirom na činjenicu da većina desnih nacionalista želi da razbije EU i vrati kontinent na razdvojene i posvađane delove. Prvi test za Uniju biće izbori za predsednika Francuske, 2017. godine. Zbog izbornog sistema s više kandidata u prvom krugu, događalo se da desnica ugrabi i 20-30% glasova. U drugom krugu kandidat desnice ostaje na toliko glasova, dok umereni kandidat pobedi. No, pitanje je šta će se, uz ovako globalne promene, desiti na ovim izborima.
Časopis Ekonomist piše da su posle izbora Donalda Trampa velike svetske sile po prvi put od Drugog svetskog rata istovremeno na putu različitih vrsta šovinizma, što čini svet opasnijim mestom. U Rusiji je Vladimir Putin odbacio kosmopolitske liberalne vrednosti u korist mešavine slovenskog tradicionalizma i pravoslavlja, a Erdogan je Tursku okrenuo od članstva u EU i kompromisa s Kurdima i usmerio ka oštrijem islamskom nacionalizmu koji brzo detektuje uvrede i pretnje spolja. U isto vreme kineski nacionalizam je postao toliko ljut i osvetoljubiv da ga partija teško kontroliše. Zemlja možda zavisi od otvorenog tržišta, prihvata međunarodne institucije i želi da bude blizu Amerike, ali od 1990-ih školska deca na dnevnoj bazi primaju dozu „patriotskog“ obrazovanja. U međuvremenu najveći svetski eksperiment u post-nacionalizmu posrće, piše Ekonomist o Evropskoj uniji u kojoj nema više jedinstva – Britanci su izglasali izlazak iz EU, a bivše komunističke zemlje poput Poljske i Mađarske okrenule su se ksenofobnom nacionalizmu.
Bez obzira na to da li jedan čovek zaista može imati moć da uzrokuje ovaj domino efekat, već se uveliko razrađuju najpozitivnije ali i najcrnje posledice njegove vladavine.
Stručnjaci se pak nadaju da će Tramp po stupanju na dužnost “promeniti ploču” i pokazati svoje “drugo lice”, koje je nagoveštavao kad je sebe opisivao kao čoveka “sklonog sklapanju dogovora”, kaže Momčilo Pantelić, naš spoljno-politički analitičar i dugogodišnji dopisnik Politike iz Amerike.
No, čak i ako dođe do Trampove tranzicije od kampanjskog rijaliti-šoua ka uvažavanju realnosti, ostaće neke od posledica procesa u kojem je njegov izbor doživljen kao loša vest, misli on, jer bi time novi predsednik onda pokršio predizborna obećanja i time obezvredio institut izbora.
Ono što je za sada poznato je da od početka njegove karijere Donalda Trampa prate senzacionalistički, da ne kažemo tabloidni mediji. Mnogi ga kritijuju da je „rijaliti šou političar“ jer, osim što je i sam učestvovao u ovom televizijskom žanru, njegova „narodska“ retorika namenjena je široj populaciji koja želi senzaciju, šok, povod za tračanje. Mediji su se prilagodili ovom trendu pa se u poslednje vreme bave raznim detaljima iz Trampovog života. Neki su se raspitivali kako je zaista izgledao susret Obame i Trampa daleko od očiju novnara. Časopis Njujorker je razgovarao sa svojim izvorima iz Bele kuće i objavio da je novi predsednik nepripremljen za ono što ga očekuje: „Prema rečima zaposlenih, Tramp nije znao ni da on sad treba da dovede svoje ljude u Belu kuću… Obama je ispričao svojim pomoćnicima da je Trampu morao da objasni osnove formiranja kabineta i raznih političkih pitanja kao što su iranski nuklearni sporazum, protivteroristička politika, zdravstvo….“.
Ono što pak nas treba da interesuje je pitanje kakva će biti spoljna politika prema Balkanu. Za sada se čini da Trampa ne zanima mnogo ovaj deo sveta, i dobro bi bilo da tako i ostane, misle stručnjaci. Građani pak misle drugačije – dve trećine ispitanika Agencije „Faktor plus” odgovorilo je da novi šef Bele kuće želi ili može da pomogne Srbiji. Inače, 43 odsto građana Srbije ispoljilo je zadovoljstvo pobedom Donalda Trampa na američkim izborima, ako je verovati ovoj agenciji.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.