Close
/ B&F Plus / Evo kako bi pobeda Trampa mogla uticati na poslovanje domaćih preduzeća
BiF Analize Čitajte B&F online

Evo kako bi pobeda Trampa mogla uticati na poslovanje domaćih preduzeća

Redakcija BIF on 17/11/2016 - 12:53 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 1276 times!

“Brexit and Tramp nisu izolovani događaji već ukazuju na dugoročni politički trend, na „tihu revoluciju“ gde mase odbacuju dosadašnje norme i političku elite. Evropa ne može da nađe zajedničku formulu i politiku u novonastaloj situaciji. Neformalnom sastanku evropskih ministara inostranih poslova na večeri u nedelju na kojoj je trebalo da se diskutuje o zajedničkoj platformi nisu prisustvovali ministri Francuske, Velike Britanije i Mađarske tako da je ona, prema novinskim izveštajima, završena „u haosu“. U isto vreme prvi evropski političar koji se sreo sa Donaldom Trampom je bio glavni promoter Brexita, Najdžel Faraž. Mnogi dosadašnji političari će se tokom narednih godina naći na velikom testu ispita poverenja kod svog elektorata – Austrija u decembru, a onda Češka, Nemačka, Holandija i Francuska u narednih par godina. U mnogim zemljama alternativne političke stranke već imaju jaku podršku u narodu”, piše u izveštaju SEECAP-a, finansijske konsultantske kuće sa sedištem u Beogradu koja pokriva zemlje Jugoistočne Evrope.

Analitičari podsećaju da su se Trampova ključna predizborna obećanja uglavnom ticala oporavljanja američke ekonomije. Novoizabrani američki predsednik je obećao da će to učiniti kroz:

– Investicije u infrastrukturu od 550 milijardi dolara međutim Udruženje građevinskih inženjera SAD smatra da bi između 2016-2025 u američku infrastrukturu trebalo investirati 1.440 milijardi dolara. Razliku oko oko 900 milijardi bi nekako trebalo premostiti, a to bi se moglo desiti uplivom kapitala iz Evrope i Azije, i to ne samo u infrastrukturne projekte već i u državne obveznice, građevinska preduzeća itd. S druge strane, to bi moglo prouzrokovati manjak raspoloživog kapitala u Evropi, što će se odraziti i na naše tržište. Trampovi savetnici kao što je Tomas Barak, osnivač i direktor investicionog fonda Colony Capital, smatra da bi infrastrukturu trebalo finansirati putem javno-privatnog partnerstva (JPP). Agencija za bonitet Moody’s predviđa da bi SAD mogle da budu jedno od najvećih JPP tržišta na svetu.

– Trgovinski protekcionizam, odnosno reviziju NAFTA sporazuma, nepotpisivanje Transatlantic Trade and Investment Partnership (TTIP) sporazuma između SAD i EU, trgovinske barijere sa Kinom i Meksikom i sličnih poteza u cilju zaštite domaćih radnih mesta i sprečavanja odliva radnih mesta u treće, jeftinije zemlje.

– Smanjenje birokratskih prepreka za poslovanje odnosno smanjenje poreza na dobit korporacija sa 35% na 15% i povraćaj profita u SAD američkih korporacija koje one drže u inostranstvu od oko 2.500 milijardi dolara, povećanje fiskalnog deficita od dodatnih 10.000 milijardi dolara, rast kamatnih stopa – finansijska tržišta se, čini se, pripremaju za povećanje kamatnih stopa jer cene obveznica na tržištu padaju i vlasnici obveznica sve više pokušavaju da smanje gubitke prodajom na tržištu. Tako su gubici vlasnika obveznica od izbora, prema izveštajima, već narasli na US$ 1.000 milijardi.

 

Šta pobeda Trampa znači za Srbiju?

Malo je verovatno da će bilo koja od gornjih mera ili događaja imati značajniji direktan ekonomski uticaj na Srbiju, kažu analitičari SEECAP-a i dodaju da bi pak poznanstvo našeg premijera sa bivšim gradonačelnikom Njujorka Rudijem Đulijanijem pak moglo pozitivno da se odrazi na našu zemlju ako bi on zauzeo značajnije mesto u Trampovoj administraciji. U tom slučaju ovo poznanstvo bi našoj vladi moglo da osigura kontakte na najvišem nivou u Vašingtonu, nešto što ova zemlja nije imala dugi niz prethodnih godina i što bi moglo pametno da se iskoristi za dobrobit Srbije.

S druge strane, mogla bi da se smanji količina investicionog kapitala za zemlje u razvoju pa i za Srbiju. SAD će se, naime, okrenuti investiranju na svojoj teritoriji, što je dovelo do pada berzanskih indeksa u zemljama u razvoju, za razliku od onih u razvijenim zemljama. Osim toga, otopljavanje odnosa između SAD i Rusije otvara mogućnost za ruske kompanije, “gladne zapadnog kapitala zarad sopstvenog razvoja” da „usisaju“ milijarde dolara investicija namenjenih zemljama u razvoju.

 

Savet za poslovanje u novonastalim prilikama

Iz SEECAP-a svima onima koji su planirali da svoje poslovanje finansiraju iz nebankarskih izvora finansiranja u realnoj ekonomiji ili u oblasti nekretnina preporučuju da se pripreme na veću konkurenciju. “Kina i Rusija su velika tržišta sa atraktivnim prinosima na uložena sredstva, a manje zemlje kao što su Poljska ili Češka se već odavno smatraju evropskim zemljama za poslovanje što njihovim preduzećima olakšava pristup kapitalu. Srbija nije ni jedno ni drugo. Stoga, možda je bolje razmotriti realizaciju investicionih planova ranije, u narednih 12-18 meseci, radije nego kasnije, kada se uslovi na tržištu promene”, piše u izveštaju ove konsultantske kuće.

Za isti taj period mogle bi porasti i kamatne stope u Evropi, predvođene američkim povećanjem referentne kamatne stope. Komercijalni krediti u Srbiji su ili u evrima ili indeksirani u evrima. To znači da će, ako ne kratkoročno, onda srednjoročno doći do povećanja kamatnih stopa na evro kredite. Zbog toga SEECAP našim preduzećima savetuje da u svoje finansijske projekcije uračunaju i mogući rast kamata i kreditne zaduženosti, zatim da ako uzimaju kredit pokušaju da ispregovaraju fiksnu kamatu, a oni koji su već zaduženi da razmisle o refinansiranju kredita. Jedna od opcija koja se nudi je i mogućnost hedžiranja (hedžing) kreditnih obaveza.

 

 

Poptuniju verziju analize možete pronaći na ovom linku.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *