Nakon inicijalnog šoka i nasuprot prethodnoj poruci onih koji su predvideli katastrofu, nova Trampova administracija je do sada pretežno bila pozitivno prihvaćena od stane finansijskih tržišta, piše u svojoj analizi Majkl Boje, trejder fiksnim prinosima u Sakso banci.
Novoizabrani predsednik se predstavio daleko pomirljivijim tonom, koji je započeo još prvim govorom nakon objavljenih rezultata i kojim je zamenio nepomirljivu retoriku iz vremena trajanja kampanje. Kao rezultat toga, investitori već sada naizgled zanemaruju njegova obećanja oko rasta, uključujući smanjenje poreza, investicija u novu infrastrukturu i finansijsku deregulaciju, po skoro stvarnoj vrednosti.
Ova kombinacija poverenja u jači rast i očekivanja oko rasta inflacije zasnovanih na fiskalnom stimulansu finansiranog dugovanjima su zauzvrat uticali na to da prinosi državnih obveznica razvijenih tržišta dramatično porastu.
U Sjedinjenim Državama, prinosima trezora se trguje blizu najvišeg nivoa iz ove godine, koji je poslednji put viđen u januaru. Prinosi od državnih obveznica su porasli i sada su one sa 10-godišnjim prinosom došle do nivoa od 2,22%, a sa onim sa 30-togodišnjim prinosom se trgovalo iznad granice od 3%.
Na kraćem kraju krive prinosa, dvogodišnji prinosi, koji su bolji pokazatelj kratkoročnog smera politike Federalnih rezervi, su se probili iznad 1% – prekretnice iznad koje se nije trgovalo tokom nekoliko godina.
Kada je reč o Federalnim rezervama, sada se procenjuje sa skoro sigurnih 92% šanse da će povećati referentnu kamatnu stopu na sastanku u decembru, neverovatan povratak sa ispod 40% šanse koje su trejderi davali ovom scenariju u ranim satima nakon saopštavanja uznemirujućih rezultata izbora.
Iako bi mogli da se stvore uslovi za više kamatne stope na duži rok pod Trampovom administracijom, ovaj nedavni i brzi napredak je zaista izuzetan čak s obzirom da trenutni argument opravdava ovaj potez.
Kako će fiskalna ekspanzija najverovatnije biti finansirana većim budžetskim deficitom, Federalne rezerve bi još uvek mogle da žele da nastave sa politikom finansijske represije, u kojoj su kamatne stope održavane na veštačko niskim nivoima kako bi se troškovi pozajmljivanja zadržali nisko. Ovo bi naročito mogao biti slučaj ako postanu manje nezavisni – što je bila i široko rasprostranjena zabrinutost oko vlasti novog predsednika, smatra trejder Sakso banke.
Kao što smo ustanovili, piše Boje, dok je Tramp kao kandidat možda imao dobar razlog da tvrdi da SAD predstavlja „mehur ekonomiju“, Tramp, predsednik, će imati veoma malo motiva da bude faktor koji će to stanje izazvati. Štaviše, dok izgledi inflacije izazvane dugovanjima predstavljaju pretnju na pomolu za američku ekonomiju (i to vrlo dobro poznatu), do sada je u vremenu posle finansijske krize predstavljao veoma mali faktor za kamatne stope u SAD – ako je i uopšte bio.
Osim toga, predložena politika o trgovinskim barijerama i imigraciji teško da se može nazvati podsticanjem rasta, koja je ranije bila glavni deo razloga zbog kojeg su investitori bili zabrinuti. Da ipak budemo fer, tek treba da saznamo da li će i ova politika biti žrtva pomirljivog stava, zaključuje Boje.
Tržišta zemalja u razvoju međutim, nisu pozvana na zabavu, dok su dramatičan porast kamatnih stopa i dolar doveli do ponovne zabrinutosti oko spoljnog duga u zemljama kao što su Rusija i Brazil. Kao rezultat toga cena brazilskog 5-godišnjeg CDS na američki dolar za osiguranje petogodišnjeg suverenog duga Brazila izraženog u USD je porasla na 312 baznih poena sa niskih 245 baznih poena ranije ove godine.
Za Rusiju, koja se verovatno raduje mekšim odnosima sa Belom kućom koja bi mogla da ublaži višegodišnje sankcije protiv ove zemlje, takođe nema olakšanja. Suverene obveznice denominirane u dolarima sa rokom dospeća 2042. cena im je pala sa 119 na trenutni nivo od 106.
Ako je iz istorije moguće izvući pouke, i ako se iz prethodno navedenih razloga rast prinosa u SAD preokrene, ova tržišta bi u bliskoj budućnosti mogla da predstavljaju neodoljivu priliku za investitore u obveznice.