Informacije koje je pre dve nedelje objavio britanski medij Gardijan o novoj energetskoj direktivi Evropske unije koja će ukinuti prioritet napajanja energetskih mreža solarnom ili energijom vetra pred fosilnim izvorima, pokazuju se, izgleda, kao tačne. Iako se objava osam tekstova ove regulacije, nazvane “Zimski paket” očekuje 30. novembra, njen sadržaj nije tajna.
Organizacije koje se bave klimatskim pitanjima upozoravaju da izostavljanje ograničenja emisije CO2 iz člana 23. Zimskog paketa omogućava prikrivene subvencije za elektrane napajane ugljem. Ovo se odnosi na načelo da potrošači koji su ugradili obnovljive izvore energije u svoje domove, viškove tako dobijene energije prodaju velikim javnim ili privatnim energetskim mrežama koje onda imaju obavezu prioriteta potrošnje ove energije nad klasičnom (ugalj, nuklearke). Novim paketom zakona tog prioriteta više nema.
Obnovljivi izvori energije ne samo što postaju sve efikasniji (osim veće iskoristivosti, radi se i na unapređenju skladištenja ovih izvora – npr. uz pomoć baterija električnih automobila – što je zbog nestalnosti obnovljivih izvora veliki problem) već postaju jeftiniji od fosilnih goriva (osim uglja). Uprkos tome što neke zemlje u Europi najavljuju i do 100 posto proizvodnje energije iz obnovljivih izvora (jer su se zagađujuće industrije preselile u zemlje u razvoju), Evropa ne iskorišćava dovoljno ove potencijale, pa su tako nedavno i evropski proizvođači solarnih panela zatražili od Evropske komisije ukidanje antidampinških carina na proizvode iz Kine jer takve carine ne samo što usporavaju razvoj ovog sektora, nego ograničavaju i otvaranje novih radnih mesta. Upozoravalo se takođe da zbog daljeg podsticanja potrošnje fosilnih goriva ulaganja u obnovljive izvore energije u Evropi padaju iz godine u godinu, uprkos tome što smer razvoja ovih energenata ide suprotnom putanjom.
Nisko postavljeni ciljevi
Svega mesec i po dana nakon što je ponosno potpisala i krenula u ratifikaciju neambicioznog Pariskog sporazuma o zaustavljanju posledica klimatskih promena, Evropska unija uz diskurs “postavljanja potrošača u središte energetske mreže”, a istovremenim ukidanjem ograničenja emisije CO2 u ovom kontekstu radi suprotno od deklarisanih političkih ciljeva.
Radi se navodno o ustupku Poljskoj čija industrija zavisi od elektrana na ugalj, a koja je već u lošim odnosima sa Komisijom zbog potencijalnog gubitka tranzitnih poreza za transport ruskog gasa koji bi uskoro, ukoliko se realizuje izgradnja gasovoda Severni tok 2 (ideja najvećih evropskih kompanija koje se bave fosilnim gorivima), mogla umesto preko Poljske da ide preko Nemačke. Međutim, više od toga, radi se o još jednom ustupku najvećim evropskim energetskim kompanijama, a na štetu svih proizvođača-potrošača obnovljivih izvora energije.
Načelo prema kojem proizvođači energije dobijene iz obnovljivih izvora viškove prodaju energetskim kompanijama, nastalo je zbog nepostojanja tehnologije skladištenja ove energije. Takva razmena omogućuje uštede u kupoprodaji energije iz fosilnih izvora. Zauzvrat, u visokofunkcionalnoj mreži obnovljivih izvora energije sutrašnjice, potrošači ne samo da neće plaćati visoke cene energije (mreže skladištenja će ipak trebati održavati) već će i sami ostvarivati neke prihode koji bi na kraji mogli prestići i neke troškove. Dok druge zemlje, posebno Kina (ali i skandinavske zemlje, Holandija i neke arapske zemlje), traže načine za proširenje mreže obnovljivih izvora energije i povećanja potrošnje, ali značajno povećavaju ulaganja, EU je čini se odustala od globalnog primata nad ovim delom tržišne utakmice. Pritom, potpuno slobodna od demokratske kontrole i bez straha od gubitka vlasti, ne razmišlja dugoročno ni o sopstvenom opstanku ni o interesima 800 milijuna ljudi koji joj gravitiraju, već poraznim klimatsko-energetskim ciljevima koje sebi postavlja primarno vodi računa o profitnom interesu najvećih evropskih fosilnih kompanija.
Preuzeto sa Biltena