Kompanija Mastercard je danas objavila rezultate novog istraživanja koje se bavilo Evropljanima koji nemaju pristup zvaničnim finansijskim tokovima, a koje je utvrdilo da je trećina njih (33%) stalno zaposlena, dok 35% njih ima između 18 i 34 godine. Istraživanje pokazuje da je 138 miliona Evropljana finansijski odsečeno od društva, to jest da nemaju bankovni račun ili pristup platnim metodama.
Iznenađuje podatak da 87% finansijski isključenih ispitanika celog života živi u istoj zemlji. Rezultati su takođe pokazali da 38% ispitanika plaća kiriju u gotovini i da čak 88% ispitanika plaća ostale troškove u kešu.
Međutim, istraživanje je u tom istom segmentu društva ukazalo na znatno povećanje u korišćenju tehnologija. Pristup tehnologijama putem pametnog telefona značajno se povećao, sa 29% u 2013. godini na 49% u 2016. Ipak, četvrtina ispitanika (27%) i dalje smatra da ne mogu pristupiti finansijskim proizvodima i uslugama, što ukazuje na raskorak između populacije koja koriste tehnologije i one koja ima pristup finansijskim proizvodima i uslugama.
Stalna potreba za oslanjanjem na keš čini te ljude izuzetno osetljivim na gubitak ili krađu novca, sporove u vezi sa plaćanjem – jer ne postoji elektronski trag ili dokaz transakcije, a takođe im u potpunosti onemogućava da obavljaju plaćanja unapred ili da raspoređuju uplate unapred. Ovaj deo društva tada zbog problema sa sopstvenom likvidnošću može posegnuti za neprikladnim, alternativnim metodama plaćanja, što ih može odvesti u dugove.
Komentarišući ove rezultate, En Kerns, predsednica Sektora međunarodnih tržišta u kompaniji Mastercard, rekla je: „Mnogi ljudi pojam isključenosti često doživljavaju kao problem tržišta u razvoju, ali ovaj izveštaj jasno pokazuje da taj problem postoji i na evropskim tržištima koja se smatraju razvijenim. Nemanje pristupa finansijskim tokovima ima ozbiljan uticaj na kvalitet života pojedinaca, jer im uskraćuje osnovne pogodnosti i mogućnost izbora, a lišava ih i većeg stepena zaštite, praktičnosti i pristupa globalnoj ekonomiji. Činjenica da su ti alati i tehnologije dostupni onima kojima je potreban pristup finansijskim tokovima, pokazuje da je ovo problem koji je moguće lako rešiti kroz partnerstva, finansijsku edukaciju i inovacije.“
Ovo istraživanje pokazuje da su glavni razlozi za nemanje bankovnih računa ili nekorišćenje bankarskih usluga nedostatak znanja i nepoverenje u bankarski sektor. Petina ispitanika (20%) uopšte ne želi da ima bankovni račun, a 10% njih je reklo da nemaju poverenje u banke kada je reč o baratanju njihovim novcem. U kombinaciji sa inovacijama i finansijskom edukacijom, digitalna pripejd rešenja i elektronska plaćanja mogu pomoći da se premosti jaz između tehnologije i finansijskih usluga.
En Kerns je dodala: „Iako su rezultati o finansijskoj inkluziji zabrinjavajući, kada uzmemo u obzir povećani pristup tehnologijama kao što su pametni telefoni, jasno je da put do finansijske inkluzije vodi preko digitalnih tehnologija. Oslanjajući se na brzi napredak tehnologija, možemo razviti nova rešenja kako bi svi u Evropi imali pristup finansijskom sistemu. To će imati direktan pozitivan uticaj na milione života i svima nama će doneti pogodnosti jer se time podstiče pravednije i ravnopravnije društvo.“