Početkom oktobra, premijerka Velike Britanije Tereza Mej objavila je da će krajem marta 2017. biti aktiviran član 50. Lisabonskog ugovora, koji obavezuje EU da sa državom koja istupa zaključi sporazum o istupanju. Time će početi dvogodišnji period pregovora sa EU koji prethode konačnom istupanju Velike Britanije. Ključnu dilemu oko budućih odnosa dve strane predstavlja zadatak (re)definisanja tzv. četiri slobode na kojima EU počiva: slobode kretanja robe, radnika i kapitala, kao i slobode poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga.
Analize pokazuju da se moguće opcije budućeg uređenja odnosa između Velike Britanije i EU mogu kategorisati u dve grupe: „meki“ i „tvrdi“ bregzit. Meki bregzit bi podrazumevao uspostavljanje odnosa sličnih onima koje je Norveška ishodovala u pregovorima sa EU, no to verovatno zahteva više vremena nego što je na raspolaganju. Tvrdi bregzit bi, sa druge strane, bilo daleko lakše i brže ispregovarati, a podrazumevalo bi baziranje odnosa između Velike Britanije i EU na ugovorima Svetske trgovinske organizacije, bez pristupa slobodnom tržištu, bez obaveze doprinosa budžetu EU, uz slobodu da Velika Britanija primenjuje sopstvenu regulativu i standarde, budući da je posebno zainteresovana za regulativu koja bi, prema važećim propisima EU, bila u suprotnosti sa pravilima o državnoj pomoći.
Treba, ipak, očekivati da će se rešenje nalaziti negde između ova dva modela. Velika Britanija svakako će nastojati da sačuva pristup jedinstvenom tržištu EU, uz ostvarivanje što je moguće veće kontrole nad kretanjem ljudi.
Međunarodne poreske implikacije bregzita
U pogledu direktnih poreza, bregzit će rezultirati prestankom prava i obaveza Velike Britanije predviđenih direktivama EU usmerenih na smanjenje poreskog tereta za kompanije koje posluju na teritoriji različitih država članica EU. To su Direktiva o matičnom i zavisnom društvu, Direktiva o prekograničnom spajanju društava, kao i Direktiva o kamatama i autorskim naknadama. Ove direktive suštinski ukidaju porez po odbitku na dividende, kamate i autorske naknade između povezanih društava, kao i kapitalne dobitke (uz zadovoljenje određenih uslova). Dodatno, direktivama se pojednostavljuje postupak repatrijacije profita među kompanijama koje posluju na jedinstvenom tržištu, kao i postupak reorganizacije.
Sve ove direktive inkorporisane su u nacionalno zakonodavstvo Velike Britanije i pitanje je da li će kao takve ostati na snazi i nakon bregzita. Može se očekivati da će vremenom biti sve više odstupanja od prava EU, imajući u vidu da Velika Britanija neće imati obavezu da se sa njim usklađuje. Time će multinacionalne kompanije koje posluju na oba tržišta biti izložene kompleksnijim poreskim propisima i dodatnom poreskom teretu.
S druge strane, bregzit će omogućiti Velikoj Britaniji fleksibilnije donošenje poreskih propisa, koje institucije EU neće imati pravo da preispituju. Ovde poseban značaj ima propisivanje dodatnog smanjenja stope poreza na dobit i uvođenje poreskih podsticaja koji bi bili usmereni na privlačenje direktnih investicija.
Može se očekivati da će u naredne dve godine neke multinacionalne kompanije započeti postupak reorganizacije, sa ciljem da holding aktivnosti presele iz Velike Britanije (koja je u poslednje vreme imala status povoljne holding jurisdikcije) u neku od država EU, da bi na taj način zadržale prednosti koje donosi režim na snazi u okviru jedinstvenog tržišta.
Kada su u pitanju indirektni porezi, bregzit može rezultirati uvođenjem carina na uvoz dobara iz Velike Britanije u EU i obrnuto. Pri tome treba imati u vidu da je, za razliku od PDV-a, trošak carine nepovratan te da predstavlja trošak poslovanja. Pored toga, moguće je uvećanje indirektnih troškova poslovanja zbog uspostavljanja carinskih formalnosti, odnosno zbog ukidanja do sada važećih pojednostavljenih carinskih procedura.
Srbija i Velika Britanija nakon bregzita
Zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija ima režim slobodne trgovine sa Evropskom unijom, što uključuje i Veliku Britaniju, koja je na 21. mestu na listi partnera Srbije u spoljnoj trgovini. Radi poređenja, tu se nalaze Grčka i Holandija (izvor: Global Edge, Michigan State University i UN Comtrade).
U nastavku se nalazi prikaz spoljnotrgovinske razmene sa Velikom Britanijom u poslednjih 5 godina
Izvor: Ambasada Velike Britanije u Srbiji
Primetan je stabilan trend rasta izvoza iz Srbije u Veliku Britaniju. Malo je poznata činjenica da je Srbija u poslednje dve godine uspela da ostvari suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Velikom Britanijom, i to, pre svega, zahvaljujući prodaji proizvoda iz domena automobilske industrije. Učešće izvoza u Veliku Britaniju u ukupnom srpskom izvozu iznosi 1,04%. Od ukupnog uvoza, samo 1,18% je uvoz iz Velike Britanije.
Istupanjem Velike Britanije iz EU, u odnosima između Srbije i Velike Britanije prestaće da važi režim slobodne trgovine uspostavljen Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U tom smislu, neophodno je da Srbija vodi aktivan dijalog sa Velikom Britanijom vezano za budući režim slobodne trgovine sa tom zemljom, imajući u vidu interes Srbije da nastavi širenje razmene sa tim svetski značajnim tržištem.
Što se tiče direktnih poreza (porez na dohodak i porez na dobit), za kompanije iz Srbije koje posluju sa kompanijama iz Velike Britanije, bregzit neće posebno uticati na njihovo poslovanje. Navedene kompanije su se u organizaciji svog poslovanja oslanjale i nastaviće u budućnosti da se oslanjaju na Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između ove dve države koji je u primeni od 1983. godine.
Igor Lončarević, partner, i Lidija Živković, konsultant u poresko-pravnom odeljenju KPMG u Srbiji
Biznis top 2015/16.