Iranski rijal pao je ove nedelje na svoju najnižu vrednost ikad u odnosu na američki dolar, u odnosu na koji je beležio stalan pad proteklih deset godina.
Ove nedelje se 41.600 rijala menjalo za jedan dolar.
U poslednjih 10 godina iranski rijal je pao sa 9.200 za jedan dolar na 41.600 za dolar, što je pad vrednosti od oko 450 procenata. Najveći deo ovog gubitka bio je 2012. zbog spornog iranskog nuklearnog programa kada su SAD zabranile svetskim bankama da se uključe u iransku naftnu privredu i kada je Evropska unija uvela naftni embargo.
Ovim slabljenjem domaće valute u odnosu na dolar čini iranski izvoz privlačnijim na svetskom tržištu posle potpisanog nuklearnog sporazuma ali istovremeno znači da je ušteđevina stanovništva izgubila vrednost.
Istovremeno raste zabrinutost oko toga šta će budući predsednik SAD Donald Tramp značiti za dalju primenu nuklearnog sporazuma, iako mnogi Iranci još nisu osetili nikalvu promenu od kad je taj sporazum potpisan 2015. godine.
Prema nuklearnom sporazumu potpisanom 2015. izmedju Irana i svetskih sila ukinute su medjunarodne sankcije Iranu, a ta zemlja je zauzvrat ograničila svoje obogaćivanje uranijuma. Od tada Iran nastoji da poveća svoju naftnu proizvodnju, povrati udeo na tržištu koji je izgubio dok je bio pod sankcijama i istovremeno potpisuje sporazume vredne desetine milijardi dolara sa proizvodjačima aviona Erbas i Boing.
Medjutim, vrednost domaće valute rijal, koja je prvobitno porasla posle sporazuma, sada je pala. Za mnoge prosečne Irance to znači da je život postao teži.
Ovo je tragično za mene, izgubio sam 20 odsto kupovne moći sa ovim kursom jer sve cene naglo skaču, rekao je Ahmed Heidari, 64-godišnji penzioner.
Postoji više razloga koji doprinose padu vrednosti rijala. Od izbora Trampa za budućeg predsednika SAD, američki dolar je počeo da jača. Takodje Trampovo obećanje tokom izborne kampanja da će preispitati iranski nuklearni sporazum podstaklo je neizvesnost.
S druge strane postoje spekulacije da iranska vlada manipuliše domaćom valutom da bi pokrila državni deficit. Kako navodi agencija AP, ona to čini tako što koristi razliku izmedju nižeg vladinog deviznog kursa i višeg tržišnog deviznog kursa da bi dobila više rijala od prodaje nafte, potez koji je poznat u finansijskom svetu kao arbitraža.
Hasan Salimi šef Investicione grupe u iranskoj Privrednoj komori misli da je moguće da se radi o „arbitraži“, prenosi iranska novinska agencija Fars.
„Vlada je verovala da može da proda barel nafte za izmedju 65 i 70 dolara 2017. godine, ali je sada sigurna da će cena ostati na oko 50 dolara po barelu. Prema tome da bi nadoknadila manjak ona je povećala devizni kurs“, rekao je početkom decembra Salimi.
Portparol vlade Mohamad Bager Nobakt, međutim, nastojao da ublaži zabrinutost oko pada vrednosti rijala: „Vlada je nezadovoljna zbog rasta deviznog kursa. Naše kolege u centralnoj banci koriste svaki ekonomski instrument da umire devizni kurs“, rekao je on juče.
Izvor: Beta