Tržište YU suvenira izuzetno je šaroliko: od ganc novih predmeta, inspirisanih eksponatima Muzeja istorije Jugoslavije, do polovnih uspomena na Zimsku olimpijadu 1984. koje se prodaju preko Limunda i sličnih portala. Nađe se ponešto za svaki ukus i svaki džep, a potražnja ne jenjava, pa posla na proizvodnji uspomena na SFRJ dan danas ima, i to za štamparije, izdavače i dizajnere.
Iako SFRJ više ne postoji, interesovanje za njenu istoriju ne jenjava. A gde ima interesovanja, ima i prilike za zaradu, o čemu svedoči veoma živa aktivnost oko osmišljavanja, dizajniranja i prodaje suvenira sa jugoslovenskom tematikom.
Epicentar aktivnosti vezanih za „industriju uspomena“ na SFRJ nalazi se u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ). Pre sedam godina proradila je moderna suvenirnica, a stručnjaci muzeja odabrali su tri ključna motiva sa eksponata iz građe kojom raspolažu. „Likovi partizana i partizanke sa plakata koji je još 1945. godine osmislio čuveni slikar Ismet Mujezinović, kao i lik Josipa Broza Tita sa jedne od ratnih fotografija i danas su prisutni na različitim predmetima koje naša suvenirnica nudi“, kaže referent prodaje u MIJ Tatjana Petrović.
No, ti likovi nisu tek preslikani na majice, šolje, olovke, cegere i slične predmete koje posetioci vole da kupuju. „Motive biraju kustosi MIJ zavisno od toga da li se radi o suvenirima koji će pratiti određenu izložbu, ili će biti suveniri ’opšte namene’. Nakon toga posao preuzimaju dizajneri koji obrađuju odabrane motive u skladu sa njihovim stilom i senzibilitetom. Trudimo se, takođe, da svaku aktivnost MIJ propratimo odgovarajućim suvenirima“, objašnjava naša sagovornica.
Primetila je i da se strani posetioci muzeja češće odlučuju na kupovinu predmeta modernijeg dizajna, koji prate tematske izložbe, dok su oni sa prostora bivše SFRJ skloniji da kupuju predmete sa Titovim likom ili potpisom, pionirske kape i marame kao i stvari sa slikom zastave i grba nekadašnje domovine. Kao kuriozitet izdvaja popularnost stilizovanog lika pionira „koji više podseća na borca“, a koji je posebno omiljen kod Čeha i Poljaka, mada priznaje da još nije dokučila zašto je toliko tražen baš kod posetilaca iz tih zemalja.
Slobodno tržište uspomena na komunizam
Kada se uzme u obzir da je MIJ najposećeniji muzej u Beogradu, koga je ove godine do sredine oktobra obišlo 89.000 posetilaca, postaje jasnije da tržište SFRJ suvenira nije nimalo zanemarljivo. No, sam posao dizajna i proizvodnje budućih uspomena na doba komunizma funkcioniše po kapitalističkom principu „znaj svoga kupca i ponudi mu ono što želi“. A kako su stručnjaci MIJ na izvoru informacija u pogledu želja kupaca, oni, pošto osmisle proizvod sa dizajnerima, angažuju kompanije koje izrađuju suvenire, i to najčešće tako što štampaju motive na tekstilu, keramici, plastici ili papiru. Tako je zaokružena svojevrsna suvenir-industrija SFRJ u današnje vreme.
Još je življe na manje formalnom tržištu uspomena, koje se nalazi na internetu. Ako neko, umesto novog suvenira, poželi da kupi nešto staro ili polovno što će ga podsećati na detinjstvo, samo treba da prelista ponudu na portalima poput Limunda i da odabere u skladu sa svojim mogućnostima: markice i značke koje obeležavaju velike privredne ili političke poduhvate, fotografije, razglednice ili figure iz „Narodne radinosti“.
Svet za sebe su suveniri sa Zimske olimpijade 1984. u Sarajevu, u obliku neodoljivog vuka Vučka: od sličica za album po ceni od oko pedesetak dinara po komadu, do originalne, neotpakovane igračke Vučka na skijama, koga je proizvela Jugoplastika a prodavac danas nudi za 12.900 dinara. Pričalo se da je za vreme ZOI u SFRJ rasprodato bukvalno sve što je imalo na sebi lik simpatične maskote, koja se i danas visoko kotira na tržištu uspomena.
Milica Rilak
Biznis top 2015/16.