Uprkos tome što veliki broj stručnjaka upozorava da je politika subvencionisanja stranih investitora štetna i ponižavajuća za našu zemlju, Vlada Srbija ne odustaje od pokazivanja svoje velikodušnosti. Pre nedelju i po dana objavljeno je da je Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija spuštena granica za dobijanje državne pomoći sa 150.000 evra ulaganja na 100.000, uz obavezu zapošljavanja najmanje 10 ljudi.
Tako će za svakog novog radnika država investitoru plaćati od 3.000 do čak 7.000 evra, u zavisnosti od područja u koje se novac ulaže. Najbolje će proći oni koji imaju nameru da pokrenu ili prošire posao u nerazvijenim krajevima Srbije. Osim ovih para, investitori će od države dobiti i pomoć za osnovna sredstva, i to od 10 do 30% od uloženog novca. Doduše, oni će pre toga morati da obezbede 25% vrednosti ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora.
Ovim je politika podsticaja stranim ulagačima ušla u drugu deceniju, a kako pojedini ekonomisti tvrde, bez značajnijih rezultata. No, prema zvaničnim podacima prošle godine je za projekte vredne 223 miliona evra država dala 83 miliona evra subvencija i na osnovu toga otvoreno je oko 15 i po hiljada radnih mesta.
Ali statistika i realnost ponekad nisu na istoj strani. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da podsticaji ne pogoduju razvoju domaće privrede – od ukupne mase dodeljenih subvencija oko 75 odsto je otišlo inostranim firmama, dok je brojčano više korisnika među domaćim preduzetnicima. Po njegovim rečima, od domaćih privrednika se naplaćuje porez da bi se finansirala njihova, nelojalna konkurencija. “Najveći deo subvencionisanih inostranih firmi posluje po principu ‘protočnog bojlera’ – sve uvezu, dorade jeftinom radnom snagom i niskim troškovima proizvodnje pa sve izvezu. Troškovi Srbiji, zarada vani”, piše Knežević.
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović smatra da su subvencije pogrešan način za privlačenje investicija i da umesto toga treba kreirati povoljan privredni ambijent. Prema njenim rečima, investitori treba sami da dolaze a ne da ih neko podmićuje subvencijama. Ona ukazuje i na činjenicu da se ne zna koji su kriterijumi, kome se koliko daje i šta su efekti tih subvencija osim što se stvara nelojalna konkurencija i unistava domaća privreda.
Međutim, izgleda da premijer Srbije ima drugačije viđenje ovog ekonomskog mehanizma. On naime izjavljuje da je tokom 2016. lično učestvovao u otvaranju 32 fabrike sa 13.767 novih radnih mesta i dodaje da je zahvaljujući subvencijama u fabrikama ukupno zaposleno oko 16.000 radnika.
Pitanje je samo – kome verovati?
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.