Dolazak Bank of China, četvrte najveće banke u svetu, bankari u Srbiji ne doživljavaju kao veliku konkurenciju jer smatraju da će ona biti orijentisana na velike infrastrukturne projekte i zajedničke investicije. Nasuprot tome, ekonomski analitičari uglavnom prognoziraju da će ta banka „razbiti bankarski monopol“ kroz povoljnije kredite privredi, te da će tome morati da se prilagode i evropske banke koje posluju kod nas.
Srpsko bankarsko tržište od 21. januara je bogatije za još jednu stranu banku, ali prvu koja dolazi iz Kine. Državna Kineska banka (Bank of China) je otvorena u Beogradu, odlakle će upravljati poslovima u zemljama bivše Jugoslavije, ali i u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Albaniji. Takva poslovna odluka četvrte najveće banke u svetu je deo državne strategije prodora Kine ka evropskim tržištima, odnosno programa „Jedan pojas, jedan put“. Na tom kineskom „novom putu svile“, Srbija treba da bude centralna zemlja u ovom delu Evrope, što je i potvrđeno dolaskom banke koja posluje u 46 zemalja, ima kapital od 2.700 milijardi dolara, zapošljava 285.000 radnika, a njen godišnji čist profit je 26 milijardi dolara.
Banka će podržavati ekonomsko-trgovinske odnose Srbije i Kine kroz kredite privredi, finansiraće velike infrastrukturne projekte gde će glavni izvođači biti kineske firme, predstavljati most za investicije iz jedne u drugu zemlju, ali i za lakši prodor kineskih frimi na nova tržišta, a pružaće i usluge stanovništvu.
Pratnja kineskim ulaganjima
Srbija ima sporazum sa Kinom o starteškom partnerstvu, koji je ovde omogućio nekoliko velikih kineskih investicija. Izgrađen je Pupinov most koji povezuje Zemun i Borču, što je finansirano kineskim kreditom a glavni izvođači bile su kineske frime. U toku je izgradnja termolektrane Kostolac, jednog od navećih energetskih projekata u regionu koja košta 716 miliona evra, a glavni izvođač je kineska kompanija SMEC.
Kineska kompanija Hestil kupila je prošle godine problematičnu Železaru Smederevo za 46 miliona evra i obavezala se na investicije u vrednosti od 300 miliona evra, zatim potpisan je i sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, a vrednost te investicije je 1,1 milijarda evra, za šta će Srbija koristiti kineski kredit. Srbija očekuje od kineskih kompanija spasonosno rešenje i za Rudarsko-topioničaski basen (RTB) Bor, i ukoliko se postigne takav dogovor biće neizbežni povoljni krediti za vraćanje u život tog preduzeća.
Krajem prošle godine potpisan je sporazum sa Kinom o bezviznom režimu, a razgovara se i o uvođenju direktnog avionskog leta Beograd-Peking, što bi trebalo da motiviše Kineze da u većem broju posećuju Srbiju.
Predsednik Upravnog odbora matične Bank of China Tjan Guoli je potvrdio da je otvaranja banke u Beogradu motivisano prilagođavanjem rastućim potrebama ekonomske saradnje Srbije i Kine. Po njegovoj proceni, saradnja dve zemlje može najbrže da se unapredi u oblasti infrastrukture i proizvodnom sektoru, ali i u sektoru turističkih i finansijskih usluga. Trgovinska razmena Srbije i Kine je u 2015. iznosila 1,56 milijardi, a za 11 meseci 2016. godine 1,48 milijarde dolara.
Srpski ministar finansija Dušan Vujović očekuje da Kineska banka podržava ne samo kineske kompanije koje posluju u Srbiji, već i investitore iz Srbije koji planiraju poslovanje u Kini. Takođe se nada da će preko te banke Srbija jeftinije finansirati svoj dug, a pre svega da će biti povoljan kreditor dugoročnih projekata koji se realizuju u Srbiji, pogotovo u oblasti energetike.
Korist i za podizvođače
Dok bankari u Srbiji u Kineskoj banci ne vide veliku konkurenciju jer smatraju da će ona biti orjentisana na velike infrastrukturne projekte i zajedničke investicije, ekonomski stručnjaci prognoziraju da će ta banka ponuditi privrednicima povoljnije kredite od onih koje nude evropske banke koje posluju u Srbiji, tako da će one morati da se prilagode konkurenciji. U Srbiji sada posluje 31 banka, od kojih je većina u vlasništvu banaka u Evropi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da će Kineska banka razbiti monopol koji strane banke imaju na srpskom tržištu i za razliku od njih će podržati projekte koji su dugoročno isplativi. Kineskim bankarima, smatra on, nije toliko važno ako neki projekat ne donosi odmah profit, kao što je to slučaj sa bankama iz EU, već oni gledaju i po dvadeset godina unapred. „Kineska banka će najviše davati kredite svojim kompanijama u Srbiji, ali će odobravati pozajmice i drugim stranim i domaćim firmama. Kinezi će verovatno ponuditi kredite i građanima, ali im to neće biti prioritet“, ističe Savić.
Njegov kolega Đorđe Đukić smatra da će svi podizvođači radova u Srbiji koje budu izvodile velike kineske kompanija imati velike koristi od toga, jer će moći da uživaju blagodeti povoljnih kreditnih aranžmana namenjenih kineskim firmama. Đukić je podsetio da Kinezi u narednih deset godina planiraju projekte koji će se meriti milijardama evra, a Srbija se našla u poziciji da bude uključena u kineske interese u ovom regionu ne samo kada je reč o izgradnji pruge Beograd – Budimpešta, već i energetskih objekata.
Profesor Bankarske akademije Zoran Grubišić, pak, očekuje da će Kinezi svakom poslu pristupiti ponaosob. To znači, kako je objasnio, da će biti kompanija koje će dobiti pozajmicu Kineske banke bez kamate, a neke kamatu od jedan ili dva odsto, što će svakako doprineti da se lakše sprovedu infrastrukturni projekti Srbije i Kine.
U Upravnom odboru Kineske banke u Srbiji su kao nezavisni članovi bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i bivši ministar privrede Srbije Željko Sertić, koji se sada vršilac dužnosti direktora Razvojne agencije Srbije. Sertić će morati da se odluči da li će napustiti to mesto jer nije dobio saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije, ili će platiti kaznu što krši zakon, koja iznosi od 50 do 150.000 dinara. On je tu saglasnost morao da traži zbog sukoba interesa, jer nisu prošle dve godine od kada je napustio ministarsku poziciju, a sada je takođe na odgovornoj funkciji koja može biti u direktnoj vezi sa poslovima Kineske banke. Na odluku Agencije Sertić je podneo žalbu i najavio je da će poštovati zakon nakon što se reši njegova žalba.
Šoškić nema problem kao Sertić i za funkciju u Kineskoj banci nije ni morao da traži saglasnost od Agencije za borbu protiv korupcije, jer je iz NBS otišao 2012. godine. On vidi veliku korist od dolasku te banke i ocenio je da ona neće biti konkurent bankama u Srbiji u poslovima gde već postoji jaka konkurencija, već će se prvenstveno baviti projektnim finansiranjem. Banka će, kako je rekao, pratiti konkretne kineske investicije u Srbiji i regionu i obezbeđivati obostranu trgovinsku i investicionu saradnju.
Marica Vuković
broj 134, februar 2017.