Dizajnerski nameštaj se prodaje u malim količinama u Srbiji, ali ima dovoljno kupaca da proizvođači počnu da razmišljaju i o izvozu. Zato pažljivo ispituju tržište u Evropi i SAD, s ciljem da se probiju kvalitetom i originalnom ponudom a ne niskim cenama i masovnom proizvodnjom.
Dok se u javnosti vode polemike oko pitanja da li će i u kojoj meri dolazak kompanije Ikea na naše tržište uticati na velike domaće proizvođače nameštaja, ima i onih koji se ne opterećuju mnogo razmišljanjem o skandinavskom kreatoru moderno dizajnirane opreme za kuću. To su proizvođači dizajniranog nameštaja, uglavnom male kompanije koje, osim što beleže rast poslovanja na domaćem tržištu, ozbiljno razmatraju i plasiranje svojih proizvoda u inostranstvu, za šta je podršku najavila i Privredna komora Srbije (PKS). Neki od njih okupljeni su u studiju „Šamlica“ („Shamliza“), dizajnerskom hub-u i izložbenom prostoru koji je pre dve i po godine otvorio istoričar umetnosti Marko Stojanović, sa idejom da okupi na jednom mestu ljude koji kreiraju i proizvode interesantan i kvalitetan domaći nameštaj.
„Cilj nam je da promovišemo naše dizajnere u zemlji, okruženju i inostranstvu. Studio se zove ’Šamlica’, kako bismo istakli poreklo nameštaja koji prodajemo. Želimo da promovišemo domaće dizajnere ali i domaće sirovine, onda kada je to moguće. No, ne insistiramo na nekom posebnom stilu. Svako ko izlaže u ’Šamlici’ ima svoje specifičnosti, bilo da su u pitanju interesantni detalji ili izrada nameštaja od recikliranog drveta. Možda je i dalje uvrežena predstava da je nameštaj iz nordijskih zemalja svetliji i minimalistički urađen a onaj sa juga Evrope tamniji i kitnjastiji, ali više ne postoji nešto što bi se moglo nazvati ’nacionalnim’ stilom. Proizvodi naših dizajnera su uglavnom negde između pomenutih stilova, uz mnoštvo uticaja sa strane, i često prate svetske trendove. Zato bi se najpre mogli okarakterisati kao kosmopolitski“, kaže Stojanović, koji često lično iz salona isporučuje nameštaj kupcima, kako bi mogao neposredno da uoči njihove potrebe i želje. Budući da „Šamlica“ ne prodaje nameštaj koji se masovno proizvodi, ima i više mogućnosti da ostvari bliskije odnose sa svojim klijentima.
Uprkos tome što i veliki broj stranaca u Srbiji kupuje nameštaj iz „Šamlice“, ona i dalje nema kontinuirani izvoz, niti redovne distributere u inostranstvu. Za sada ovaj studio uspeva da transportuje nameštaj do kupaca iz evropskih zemalja, ali tek uz pomoć PKS moći će da realizuje ozbiljniji plasman na stranim tržištima.
Plan je da se na inostrano tržište probiju kvalitetom, uz zadržavanje cena koje će istovremeno biti konkurentne, ali iznad onih koje forsiraju proizvođači jeftinog nameštaja iz Kine i Afrike. „Naši proizvodi svakako nisu pravljeni od plastike ili iverice, već od drveta, najčešće od hrastovine i orahovine. Proizvođači sa kojima sarađujemo se veoma trude da nabave kvalitetne sirovine, pa ako je neophodno i da ih uvezu. Osim toga, u neke od ovih proizvoda je uloženo toliko truda i vremena kako bi bili autentični, da zaista ne želimo da umanjujemo njihovu vrednost podilazeći opštem trendu sve nižih cena“, ističe Stojanović. On dodaje da su stranci koji dođu u njegov salon najčešće oduševljeni upravo originalnošću i kvalitetom proizvoda, što potvrđuje da mogu ravnopravno da se takmiče sa inostranom konkurencijom.
MODerne stolice
Ako u „Šamlici“ potražite stolice, verovatno će vam za oko zapasti neobični primerci od prošaranog drveta brenda MOD. Ovaj studio za dizajn i arhitekturu osnovao je pre četiri godine arhitekta Momčilo Ostojić, koji je u njemu i glavni dizajner. On kaže da mu prodaja nameštaja na našem tržištu ide „neočekivano dobro“, iako njegove cene nisu niske za domaća shvatanja, ali to samo dokazuje da u Srbiji itekako ima kupaca koji odlično razumeju odnos cene i kvaliteta. Osim širenja poslovanja na domaćem tržištu, Ostojić pregovora o izvozu u evropske zemlje i SAD. Za početak, nameštaj bi izvozio u malim količinama radi ispitivanja tržišta, a potom, kada dobije povratne informacije, organizovao bi dalje poslovanje.
Zajedno sa njegovim proizvodima, na zahtevna zapadna tržišta stići će i domaća drvna građa, s obzirom da MOD koristi isključivo drvo iz Srbije, a dizajn je, takođe, samo „domaćeg porekla“. Ostojić objašnjava da se proces obrade drveta u svetu u velikoj meri komjuterizovao, dok je takav trend kod nas tek u začetku. „U našoj radionici nemamo proizvodne robote ’poslednje generacije’, ali se trudimo da to nadomestimo kvalitetnim dizajnom. Inače, ova profesija je, trenutno, u velikom usponu u Srbiji. Dizajn je, zapravo, presudan za finalni proizvod – od načina same proizvodnje, do cene. Mi smo se trudili da uz pomoć dobrog dizajna dobijemo proizvod koji će biti apslutno konkurentan na tržištu, i kako stoje stvari, izgleda da smo u tome uspeli“, kaže Ostojić.
Na pitanje kako promoviše svoje proizvode, vlasnik MOD-a odgovara da nastoje „da njihovi kupci ne budu samo zadovoljni, već oduševljeni. To je najbolja promocija“. Ostojić smatra da bi, osim ovakve promocije, domaćim dizajnerima nameštaja značajno pomogla institucionalna podrška u plasmanu na strana tržišta, što bi se državi vratilo kroz uvećanje izvoza.
Psihologija nameštaja
Uroš Janković, dizajner i osnivač studija Wood line, ima širok asortiman – od interaktivnih lampi sa fleksibilnom svetlošću, preko stolova, pa sve do neobičnih drvenih komoda, pomalo futurističkog izgleda. Iako je tek na pragu tridesete godine života, Janković se ovim poslom bavi sedam godina, istražujući svakodnevno kako čovek psihološki reaguje na nameštaj koji upotrebljava i koliko se za njega vezuje. U ovom dizajnerskom studiju smatraju da „nameštaj nije nešto što se samo koristi, već nešto sa čime se i živi“. Oni su, takođe, zadovoljni prodajom na domaćem tržištu, koju su ostvarili bez marketinga, samo izlaganjem svojih proizvoda u „Šamlici“ i studiju „Domino“, a trenutno pregovaraju oko izvoza svojih proizvoda u zemlje EU i SAD.
„Na tržištu se stalno pojavljuju novi materijali i nove tehnologije izrade. Mi se, međutim, ne bavimo trendovima u Srbiji, niti u svetu, već imamo sopstveni stil i sopstvene inovacije. Trenutno se trudimo da osnovnom materijalu koji koristimo, drvetu, damo jedno novo značenje – interaktivnost“, kaže Janković. On dodaje da prilikom planiranja izvoza treba biti svestan kulturoloških razlika i drugačijih potreba ljudi na različitim tržištima, ali da se Wood line neće baviti detaljnim istraživanjima tržišta jer ima široku paletu proizvoda za različite ukuse. Tako će, kaže, u praksi isprobavati koji proizvod će u kojem podneblju biti tražen.
Naravno, izvoz zahteva pronalaženje dobrih distributera, kao i promociju proizvoda koji tek treba da postanu prepoznatljivi po svom kvalitetu na stranom tržištu, ali vlasnik studija Wood line ističe da je veoma promišljen u pogledu promotivnih aktivnosti. „Reklamiramo se posredstvom medija i društvenih mreža, ali smo po tom pitanju veoma pažljivi jer ne želimo da forsiramo samopromociju. Želimo da se na tržištu predstavimo na pravi način i da ljudima verodostojno pokažemo ko smo, na koji način radimo i čime se bavimo“.