Pakovanja domaćih proizvoda, iako nisu avangardna i šokantna kao strana, sve su atraktivnija, a neka od njih su dobila i prestižne međunarodne nagrade u oblasti dizajna. Proizvođači u Srbiji, koji takođe potvrđuju uspon ovdašnje kreativne industrije, sve više se trude da njihovi proizvodi budu što vidljiviji na policama, ali i praktičniji za upotrebu.
Ako mislite da je ambalaža za namirnice i druge proizvode produkt modernog vremena, onda je vaša definicija pojma „moderno“ veoma rastegljiva. Najranija ambalaža datira iz 11. veka pre nove ere, a potiče sa japanskih ostrva. Pravljena je od prirodnih materijala, poput trske i keramike, a vremenom su uvođeni i novi sastojci poput tkanine, stakla, pa sve do papira koji je korišćen za pakovanje namirnica od 1035. godine.
U početku je pakovanje proizvoda služilo uglavnom za njihovu zaštitu, ali mu je danas funkcija da istakne brend na tržištu. Studija američke kompanije WestRock pokazala je da 65% kupaca prvi put kupi neki proizvod na osnovu izgleda njegove ambalaže, a da potom, ako su zadovoljni kvalitetom, većina njih postane stalna mušterija.
Proizvođači se mahom trude da izgrade vizuelni imidž koji će potrošače uvek asocirati na njihov brend, pa čak i kada redizajniraju izgled svojih proizvoda. Međutim, kada žele da raskrste sa nedovoljno „prefinjenim“ imidžom, spremni su i na radikalniju promenu dizajna. Kod nas je to bilo najvidljivije u slučaju proizvoda koje je zabranjeno reklamirati, ali čija transformacija nije mogla da prođe nezapaženo.
Svetsko pakovanje domaćeg porekla
Naime, „Drina“ bez filtera bila je jedna od glavnih asocijacija na staru Jugoslaviju – većina ljudi se sećala ovih cigareta kao jeftinog proizvoda, naraskidivo povezanog sa radničkim zanimanjima – govorilo se da neko „nije zidar ako ne puši Drinu“. Letos je ta marka cigareta dobila novo lice, moderno crno pakovanje sa etno motivima. Slično se desilo još jednom proizvodu iz domena YU mitologije – „Rubinovom“ vinjaku, kome je na preporuku francuskih stručnjaka iz destilerije „De la tour“ promenjena i modernizovana ambalaža, kako bi to piće lakše našlo put do svetskog tržišta. Tako su ovi proizvodi dobili i novu statusnu dimenziju, i simbolički se odvojili od vremena komunizma i forsiranja „teškog“ rada.
I tu nije bio kraj redizajniranju domaće robe. Sve je više proizvoda koji mogu da se pohvale „svetskim“ pakovanjem, a za koji je uglavnom zaslužna domaća kreativna industrija. To se vidi i kroz brojne nagrade – počev od ambalaže brenda „Bakina tajna“, koju je dizajnirao domaći dizajnerski studio „Peter Gregson“ i koja je dobila nagradu „WorldStar 2013.“ kao najbolja na planeti, preko „Kabinet“ piva koje je osvojilo Grand prix za najbolji dizajn proizvoda za 2014/15 na Packtivity4 konferenciji, pa sve do prirodnih kozmetičkih proizvoda „Sofi“, koji su na „European Design Awards“ osvojili drugo mesto u oblasti ambalaže.
Osim beogradskog dizajnera Nemanje Jehličke i agencije „Popular Bruketa & Žinić OM“, koji su zaslužni za pomenute nagrade, među našim dizajnerima ističu se i Dragan Lončar, kreator ambalaže u vidu knjige za parfem „Sweet William“, agencija „Coba&associates“ sa interesantnim i modernim pristupom pakovanjima raznih proizvoda, od kozjeg sira do „Perun“ rakija, i mnogi drugi.
Domaće ambalaže, iako efikasne i isplative, još ne slede inostrane koje su spremne da zapanje i šokiraju, poput one za „Spine“ („Kičma“) votku u kojoj naizgled pliva ljudski kičmeni stub, pakovanja za vodootporne Festina satove u vidu kesice popunjene destilovanom vodom u kojoj zaista pliva ovaj proizvod, ili origami kesica čaja „Green Berry“.
Naravno, ima i radikalnijih primera kao što je pakovanje jaja na kojem je fotografija kokoške iz koje izlazi jaje koje se inače nalazi u kartonu, kesica čaja koja izgleda kao prava riba iz akvarijuma pa vam tako po šoljici može plivati, na primer, zlatna ribica, do tekile u staklenom pištolju, koji liči na igračku za prskanje.
Lakše za upotrebu
Možda naše tržište još uvek nije zrelo za radikalne likovne eksperimente prilikom dizajniranja ambalaže za proizvode, ali za svrsishodnost svakako jeste. Domaće kompanije su shvatile da svoja pakovanja moraju učiniti i vidljivijim na rafovima i praktičnijim za potrošače, pa smo, tako, dobili kesice za supu za jednu osobu, kao i pakovanje turske kafe za jednog konzumenta, kajmak u drvenom „domaćinskom“ pakovanju, razne sireve isečene na šnite i lepo upakovane, gotove sendviče kojima se kroz savremenu ambalažu vidi bogata unutrašnjost, pa i proizvode za specifične tržišne niše, kao što je jedna rolna toalet papira upakovana u celofan za kupce koji žive sami.
Ljubitelji domaćih slatkiša bi, verovatno, kao jednu od najznačajnijih inovacija izdvojili plastičnu kesu šećera od 750 grama, sa čepom koji onemogućuje prosipanje, što se često dešavalo sa velikim pakovanjima u papirnim kesama.
Slobodan Košutić, direktor prodaje kompanije „Sunoko“, koja je zaslužna za ovu inovaciju ambalaže za šećer, kaže za B&F da su potrošači sve zahtevniji i da je zbog toga važno da ambalaža bude što praktičnija. „Broj pakovanja u džakovima u trgovini se znatno smanjio u odnosu na ono od jednog kilograma i sitnija pakovanja, što znači da se potrosači odlučuju za proizvod sa lakšom i praktičnijom upotrebom“, kaže Košutić. Primećuje da je na našem tržištu i dalje cena jedan od ključnih razloga za donošenje odluke o kupovini određenog proizvoda, ali i da redizajniranje pomaže u jačanju brenda i njegove prepoznatljivosti na tržištu.
Trudeći se da očuva svoje prepoznatljivo vizuelno rešenje, „Sunoko“ ne radi često redizajn, osim povremenih varijacija na temu letnje-zimskog pakovanja, uskršnjeg i novogodišnjeg, za koje dobija pozitivne povratne reakcije od kupaca. Na pitanje koliko je srpska scena u trendu sa svetskim dešavanjima u oblasti dizajna ambalaže, Košutić odgovara: „Bez lažne skromnosti, u potpunosti smo u trendu, a u nekim stvarima smo čak i bolji“.
Za praktičnost se, osim „Sunoka“, odlučila i kompanija „Imlek“, uvođenjem čepa čijim odvrtanjem se istovremeno cepa zaštitna folija na mleku. Za ovu i druge inovacije kompanija se odlučila ispitujući potrebe kupaca koji njene proizvode svakodnevno koriste i kojima znači ušteda makar i minimalnog vremena provedenog u otvaranju prehrambenih proizvoda. „Nedavno smo završili i potpuni redizajn čitavog portfolija pod brendom ’Moja Kravica’, koji je naišao na veliko odobravanje potrošača. Svi vole da vide omiljeni brend u još lepšem ruhu, a to se uvek odražava i na rezultate u prodaji“, kaže Bojan Milenković, menadžer kategorije mleka u ovoj kompaniji.
Donošenje odluke o redizajnu uvek zavisi od više faktora, kaže sagovornik B&F-a, i dodaje: „Potrebe kupaca su glavni ali ne i jedini faktor za donošenje odluke. Evo i zašto: često se dešava da ako pitate potrošače da li im se dopada neki dizajn, oni će odgovoriti potvrdno, kao i da ga oni ne bi menjali. Međutim, kada im radi testiranja pokažete unapređeni dizajn, oni potvrde da je on lepši, bolji i da podstiče želju za kupovinom. To upućuje da kompanije moraju da pokažu inicijativu u inoviranju ambalaže, kako bi stvorile novu tržišnu priliku“.
Kompanija „Imlek“ je, inače, veoma zadovoljna ponudom dizajnerskih rešenja na našem tržištu, jer su domaći stručnjaci „vrlo posvećeni praćenju svetskih trendova, a konkurencija među njima je sve veća, što kvalitetna dizajnerska rešenja čini sve brojnijim i sve dostupnijim.”