Niz povoljnih novijih makroekonomskih podataka za Centralnu i Istočnu Evropu, kao što je brz rast stope inflacije, pad nezaposlenosti i porast zarada na tržištima rada i povećanje proizvodnje pokreću legitimno pitanje: da li zemljama CIE preti pregrejavanje?
U cilju uočavanja eventualnih ranih znakova takvog potencijalnog fenomena, analitičari Erste Grupe koriste deficite bilansa tekućih transakcija kao adekvatno merilo za otvorene ekonomije, kao što su ekonomije u regionu CIE. Ističu da bi značajnije pogoršanje bilansa tekućih transakcija ukazalo na nastanak neravnoteža u ekonomiji. Međutim, u ovom trenutku, ne bi se reklo da postoji taj problem.
„I iz istorijske i iz suštinske perspektive, salda bilansa tekućih transakcija u regionu izgledaju vrlo dobro. Pre krize, sve zemlje CIE su imale ogromne, ponekad i dvocifrene, deficite bilansa tekućih transakcija u odnosu na BDP. Iako deficiti bilansa tekućih transakcija nisu sami po sebi problematični, s obzirom na to da ekonomije koje hvataju korak sa najrazvijenijim ekonomijama moraju da privlače strani kapital, činjenica da su u zemljama CIE deficiti bili preterano visoki i često finansirani iz duga, povećala je osetljivost ekonomija tokom finansijske krize u 2008-09. godini. U međuvremenu, ekonomije CIE su prošle kroz fazu rebalansiranja i u velikoj meri poboljšale svoje bilanse tekućih transakcija i čak ih dovele do suficita u Hrvatskoj, Češkoj Republici, Mađarskoj, Sloveniji i Slovačkoj. Najveći deo prilagođavanja je posledica pozitivnih kretanja u trgovinskom bilansu. Pad cena berzanskih proizvoda i veći priliv sredstava EU takođe su doprineli poboljšanju pozicija bilansa tekućih transakcija,” objašnjava Juraj Kotian, rukovodilac Sektora Erste Grupe za makro i FI istraživanja za zemlje CIE.
Stopa inflacije u CIE je znatno porasla – oko 2pp u proseku od septembra 2016. godine. Međutim, veći deo povećanja je bio očekivan i nije povezan sa pritiscima sa strane potražnje; značajna promena trenda cena nafte i energije na međugodišnjem nivou rezultat je neuobičajeno niske baze u prvom kvartalu 2016. godine, a ne velikih povećanja tokom poslednjih meseci. Stope inflacije su dostigle ili su se približile ciljnim nivoima u Češkoj Republici, Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji i mogle bi da dodatno porastu u maju, ali se očekuje korekcija zbog očekivanog opadanja efekta baze zbog niskih cena nafte u prvom kvartalu 2016. godine. Zato analitičari Erste Banke ne očekuju da centralne banke prerano reaguju i da požure da povećaju kamatne stope u skorijem periodu.
„Očekujemo da će centralne banke pre zadržati nepromenjen stav monetarne politike i da neće reagovati dok se bazna inflacija ne bude tokom dužeg vremena stabilizovala na nivou iznad cilja ili ne dostigne znatno viši nivo,” ističe Zoltan Aroksalaši (Zoltan Arokszallasi), glavni analitičar u Sektoru za makro i FI istraživanja za region CIE. Srbija je jedina zemlja u CIE za koju analitičari očekuju da će referentna stopa biti povećana tokom ove godine (što je takođe reakcija na povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi zbog značajne uloge investitorske baze u USD). U Rumuniji, samo overnight depozitna stopa bi mogla da bude povišena da bi se stope na tržištu novca približile referentnoj kamatnoj stopi. Najjača reakcija monetarne politike na višu inflaciju bi trebalo da se vidi u Češkoj Republici. „Očekujemo da će Češka nacionalna banka napustiti politiku limita deviznog kursa u aprilu i izbeći dalji spekulativni priliv u češkim krunama. Jača češka kruna bi u srednjoročnom periodu trebalo da zategne monetarne uslove u ovoj izvozno-orijentisanoj ekonomiji i da pomogne da se obuzda inflacija,” zaključuje Aroksalaši.
Pre nego što centralne banke u CIE odluče da podignu kamatne stope, Erste analitičari očekuju nešto strožiju kreditnu politiku kroz striktnije makroprudencijalne politike. Neke inicijative se već realizuju Češkoj Republici, Slovačkoj i Poljskoj, gde su regulatorna tela zahtevala veća učešća kod hipotekarnih kredita, niže odnose iznosa kredita prema vrednosti kolaterala i odnose otplate kredita i prihoda.
Perspektiva za 2017. godinu:
– Rast u regionu CIE bi trebalo da se ubrza na 3,3% (u odnosu na 3% u 2016. godini), zahvaljujući domaćoj potražnji. Očekuje se da će potrošnja domaćinstava ostati stožer ovog rasta, dok bi investicije mogle da se oporave nakon loših rezultata u 2016. godini, uglavnom zahvaljujući sredstvima EU.
– Stopa inflacije bi trebalo da poraste za više od 2pp u proseku u 2017. u poređenju sa 2016. godinom i dostigne najviši nivo u martu (zbog efekta baze). Nakon toga, inflacija bi trebalo da se ublaži ili čak značajnije smanji u zemljama CIE, izuzev u Rumuniji, u kojoj je inflacija držana na veštački niskom nivou, zahvaljujući smanjenju indirektnih poreza. Kako će se ovaj efekat postepeno izgubiti, stopa inflacije će na kraju godine biti mnogo viša u Rumuniji nego što je sada.
– Bilansi tekućih transakcija će se samo blago pogoršati (0,4% BDP-a u proseku) i region bi trebalo da ostane u malom suficitu (0,2% BDP-a). Unutar CIE, Rumunija bi trebalo da zabeleži najznačajnije povećanje deficita bilansa tekućih transakcija (za oko 1pp na 3,3% BDP-a), ali to pogoršanje ne bi trebalo da bude preterano, zbog suprotnog efekta sa fiskalne strane u sledećoj godini, s obzirom na to da bi Rumunija mogla da bude podvrgnuta Proceduri za slučaj preteranog deficita od strane EK u 2018. godini, zbog premašivanja deficita od 3%.
– Valute CIE bi mogle da nastave da se različito kreću u narednim kvartalima. Do kraja godine, dve valute bi mogle da ojačaju u odnosu na evro, a tri da oslabe u odnosu na aktuelno stanje. Češka kruna fundamentalno ima najjači potencijal da zabeleži porast nakon ukidanja limita deviznog kursa, ali preterano veliko stanje dugih pozicija u CZK koje će se zatvarati moglo bi da ograniči porast vrednosti krune ili čak da dovede do nekih većih korekcija. Analitičari vide određeni prostor za aprecijaciju poljskog zlota u odnosu na evro do kraja godine, pošto Poljska nudi zanimljiv prinos u odnosu na osnovne pokazatelje, a poljsko tržište bi moglo da poče da uračunava u cenu i prvo povećanje stope u prvoj polovini 2018. godine. U Rumuniji i Mađarskoj, u kojima su centralne banke sklonije relaksiranijoj monetarnoj politici, valute bi mogle da blago depresiraju, što neće zabrinuti centralne banke i trenutno se smatra poželjnim ishodom.