U vreme kada vlada uverenje da je svaka nova generacija sve manje zainteresovana za čitanje knjiga, izdavačka kuća Urban Reads iz Beograda je napravila neočekivani korak, odlučivši se za objavljivanje literature namenjene upravo tinejdžerima. Još veće iznenađenje predstavlja njen uspeh na ovom veoma specifičnom tržištu, čime je njena vlasnica, Jasmina Marković-Karović, dokazala ne samo da je napravila dobru poslovnu procenu, već i da su mladi i te kako zainteresovani za knjige, samo ako znate kako da im priđete i sa njima komunicirate.
Ukoliko se sećate nekada čuvenih izdavačkih edicija Plava ptica ili Kadok (klasična dela omladinske književnosti), uz koje ste se susretali sa piscima poput Žila Verna, Henrika Sjenkjeviča, Karla Maja, Zena Greja ili Emilija Salgarija, onda više ne spadate u mlade čitaoce, ali vam je verovatno stalo da i vaša deca zavole da čitaju knjige. Od Verna do danas, doduše, dosta toga se promenilo. Aktuelna literatura za mlade i dalje podrazumeva obilje fantazije i avanture, ali obrađuje i važne društvene teme, poput rodne ravnopravnosti, feminizma, inkluzije ili suočavanja sa bolešću bližnjih, pa obavlja i svojevrsnu edukativnu ulogu.
Beogradska izdavačka kuća Urban Reads, osnovana 2013. godine, okrenuta je upravo ovakvim naslovima, za koje u svetu vlada veliko interesovanje još od prvog pojavljivanja Harija Potera pre tačno dvadeset godina. Iz dosadašnjeg iskustva mladog izdavača pokazalo se da domaći „omladinci“ i te kako prate svetske trendove i žele da čitaju knjige.
„Klinci danas imaju mogućnost daleko većeg izbora, a budući da se svet mnogo promenio poslednjih decenija mislim da je važno da čitaju i bave se temama koje su im srodne“, kaže Jasmina Marković-Karović, vlasnica Urban Reads-a, naglašavajući kako joj je posebno stalo da svojim izborom naslova doprinese razvoju svesti o toleranciji.
Za sve je „kriva“ sestričina
Naša sagovornica, koja se prethodno bavila poslovima u oblasti marketinga, svoj preduzetnički poduhvat u izdavaštvu započela je zahvaljujući omiljenoj „sporednoj delatnosti“: pretraživanju interneta u potrazi za knjigama koje bi preporučila svojoj sestiričini. Kada je uvidela da za mlade u Srbiji nema kvalitetne ponude, dugogodišnja želja da pokrene sopstveni posao „iskristalisala“ se u konkretnu ideju. Odmah je registrovala firmu i uz podršku porodice i prijatelja krenula u prve izdavačke korake. Mada se u početničkom poslovanju nedostatak novca po pravilu ističe kao najveći problem, vlasnica Urban Reads-a kaže da je bilo još teže doći do najvažnijih informacija o načinu na koji funkcioniše izdavačko tržište. Ističe podršku koju je tada dobila od koleginice Jasne Novakov-Sibinović iz izdavačke kuće Geopoetika, posebno kada je trebalo stupiti u kontakt sa zastupnicima stranih izdavača.
„Kao početnik, koji još ništa nije publikovao, pa time kao i da ne postoji, morala sam da se izborim za neke velike i značajne naslove kako bih privukla pažnju svoje publike“, priseća se Jasmina Marković-Karović. „Kukala sam, zapomagala i svakodnevno ‘zatrpavala’ književne agente mejlovima, u kojima sam im slala sve za šta sam smatrala da može da ih ubedi u ozbiljnost moje namere: svoju i poslovne biografije moje lektorke i dizajnera, dugoročni poslovni plan… Zato se danas zajedno smejemo kada se setimo kako je izgledao početak naše saradnje”.
Prvi naslov koji je otkupila bio je serijal „Divergentni“, po kome je snimljen i istoimeni film, ali je pravi proboj usledio sa planetarnim hitom „Krive su zvezde“, Džona Grina. Za to je trebalo imati i malo sreće, jer je jedan veliki domaći izdavač „digao ruke“ od objavljivanja ovog romana. „Mislim da sam pojedinim izdavačima olakšala posao, jer sam pomogla da se formira tržište namenjeno tinejdžerima, na koje i oni mogu da plasiraju svoje naslove. Kada je reč o najvećim izdavačkim kućama, ovakva vrsta literature je samo manji deo njihove ponude, tako da ne predstavljamo konkurenciju jedni drugima”, objašnjava vlasnica Urban Reads-a.
Čitaoci kao saradnici
Iskustvo se stiče i na greškama, naročito na početku, kao kada je mlada izdavačka kuća objavila prvi od deset nastavaka jednog serijala urbane fantastike, za koji se kasnije ispostavilo da nema prođu kod publike. To je jedini serijal koji nije ispraćen do kraja, zbog čega se Jasmina Marković-Karović javno izvinila svojim čitaocima na društvenim mrežama. Tada se preorijentisala, kaže, isključivo na trilogije, koje su sve popularnije među stranim izdavačima i publikom, ne samo zato što su profitabilnije, već ih je i mnogo lakše vremenski „ispratiti“.
Ono što se nije promenilo u njenom poslovnom pristupu je odluka da sa čitaocima, koji su sve brojniji, od početka komunicira prvenstveno posredstvom društvenih mreža. „Kako sam došla iz sveta marketinga, a i privatno provodim mnogo vremena na društvenim mrežama, nije mi bilo teško da se upustim u tu vrstu digitalnog marketinga i u novom poslu i da stalno komuniciram s mladima. Današnji tinejdžeri su veoma nestrpljivi i žele da dobiju odgovor u što kraćem roku. To zahteva da se komunikacija odvija i van radnog vremena u izdavačkoj kući, tokom vikenda i praznika, ali toga sam bila svesna od početka“.
S druge strane, zahvaljujući takvoj komunikaciji, Jasmina Marković-Karović je u velikoj prednosti, jer veoma brzo može da dobije povratne informacije od mladih kako reaguju na objavljene naslove, ali se njihovo učešće tu ne završava. Čitaoci glasaju za izbor naslove strane nekog budućeg izdanja, ističu koje bi naredne autore želeli da čitaju, ali i učestvuju u viralnom marketingu – kao kada su šerovali Facebook objavu Džona Grina, u kojoj je izrazio oduševljenje naslovnicom srpskog izdanja njegovog romana.
Ceo džeparac za knjige
Urban Reads i dalje prodaje najveći broj svojih naslova posredstvom knjižarskih lanaca, ali je primetan rast intersovanja za kupovinu preko sajta ove izdavačke kuće. Beogradski Sajam knjiga je priča za sebe, kaže sagovornica Biznisa i Finansija. Tada tinejdžeri ponesu sav džeparac koji su štedeli prethodnih meseci, pa kupe i po nekoliko knjiga odjednom. Stoga Jasmina Marković-Karović planira da dodatno uveća prodaju svojih izdanja preko interneta, a potom i da otvori prodajno mesto u Beogradu, gde će moći uživo da se sreće s čitaocima.
„Mada izdajemo više od jednog naslova mesečno, po ukupnom obimu izdanja još ne spadamo među velike izdavače, ali to mi nije prioritet. Mnogo više mi je stalo do toga da budem potpuno posvećena svom poslu i da svaki put osetim uzbuđenje kada novo izdanje ode u štampariju. Osim toga, nastojanje da objavite što veći broj naslova na tržištu koje nije veliko i veoma je specifično, nosi rizik da tim ’zatrpavanjem’ izgubite kvalitet i osećaj šta vaši čitaoci žele. Veliki sistem nije moj san, kao ni veliki novac“, ističe Jasmina Marković-Karović, „već da uživam u onome čime se bavim”.
Zaraženi knjigama
„Na sajmovima imam običaj da ’virim u kese’ čitalaca koji su prerasli dečju i omladinsku literaturu, pa sam uočila da oni prelaze na epsku i naučnu fantastiku, horore, stripove i moderne pisce. Ko se u detinjstvu ’zarazi’ čitanjem, najčešće ostaje veran toj strasti i kasnije, samo što s godinama proširuje svoja interesovanja“, smatra Jasmina Marković-Karović.