Finansijski investitori širom sveta odahnuli su kada je u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj relativno lako pobedio nezavisni kandidat, Emanuel Makron, naklonjen tržištu i EU. S druge strane, dugotrajnu zabrinutost što je kandidat krajnje desnice Marin Le Pen uspela da se provuče u drugi krug, ublažila je još uvek veoma velika razlika između dva kandidata po anketama, piše u svojoj analizi Majkl Boje, trejder fiksnim prinosima u Sakso banci.
Činjenica da su se prve ankete zapravo pokazale tačnim (ovog puta) u prvom kolu dodaje ohrabrenje, i isto tako imajući u vidu prednost od saopštenih 20 poena u direktnom suočavanju, koje je Makron dosledno održao proteklih meseci, Le Penova bi trebalo da prevaziđe mnogo veći deficit od onog sa kojim se Tramp ikada suočavao i dođe do pobede bez presedana na izborima 7. maja.
Zauzvrat tržišta su se radovala. U nedeljama koje su prethodile izborima, videli smo značajan beg ka bezbednosti, koji se kod tržišta obveznica obično materijalizuje u velikoj potražnji za nemačkim državnim obveznicama.
Snaga ovih sila nas je iznenadila nekoliko puta ove godine, ali jasno je da su investitori bili veoma zabrinuti zbog zida političke nesigurnosti u Evropi ove godine, piše Boje. Pretnje francuskim izlaskom iz zone evra i ponovno uvođenje novog francuskog franka, koje je iznela Le Penova u kampanji, dovele su do toga da su se čak investitori štitili od rizika ponovne denominacije. To je investitore pokrenulo ka nemačkim obveznicama, jer bi – verovatno – novi nemački evro ili reinkarnacija nemačke marke bila najjača valuta.
Prinos 10-godišnjih nemačkih obveznica opao je i dostigao najniži nivo u godini, zaobilazeći svaki razgovor o pooštravanju monetarne politike Evropske centralne banke. Sada, kada u retrovizoru posmatramo najveći poznati slučaj političkog rizika, fokus će se vratiti ekonomskim osnovama, a nema dokaza o prestanku zamaha političkog rizika.
Naprotiv, najnovije istraživanje PMI Evrozone, objavljeno prošle nedelje, ukazuje na najbrži tempo ekonomske ekspanzije za više godina. Kao posledica toga, nastaju inflatorni pritisci, posebno u Nemačkoj, gde je dobro poznato protivljenje tekućoj agresivnoj monetarnoj politici ECB pod vođstvom Marija Dragija. Još jedna od zemalja vodećih u ekspanziji? Naravno – Francuska, konstatuje ekonomista Sakso Banke.
Kada je reč o monetarnoj politici postoji očigledno mnogo više od PMI brojeva, a ne očekuje se da će Mario Dragi objaviti bilo kakve promene u politici na sastanku ECB u četvrtak. Ali na kraju centralna banka će nekada morati da reaguje na ekonomski impuls u evrozoni, i sa politički rizikom koji prelazi u zadnji plan, tržište bi ubrzo moglo da se nađe u žurbi kako bi se to odrazilo na prinose od obveznica.
Kada je reč o Makronu, on će možda ići na pobedu u drugom kolu izbora sledeće nedelje, ali rat još uvek neće biti dobijen. Sledeći izazov za verovatnog izabranog predsednika, koji nije član nijedne postojeće političke stranke, biće obezbeđivanje političke podrške novog parlamenta koji će biti izabran u junu.
Dakle, dok se razlika između 10-godišnjih francuskih i nemačkih državnih obveznica značajno smanjila ove nedelje – za premiju rizika koju zahtevaju investitori za preuzimanje dodatnog rizika za kreditiranje francuske vlade, umesto Nemačke – potpuni povratak na istorijske nivoe bi mogao ipak biti još mesecima daleko. Postoje ipak šanse da bi u doglednoj budućnosti druga po veličini ekonomija u evrozoni mogla biti zahvaćena političkom nestabilnošću, zaključuje Majkl Boje.