Ponekad ni velike tehnološke kompanije ne mogu da predvide koji izum će biti komercijalno uspešan, pa se to ne može očekivati ni od države. Ali, njen posao jeste da stvori podsticajno okruženje za razvoj inovacija i da svojim merama olakša razvoj inovativnih kompanija, naročito u ranoj fazi, ističe Šuki Glajtman, poznati stručnjak za inovacije iz Izraela, poznatog i kao „Startap nacija“.
Ako ste se pitali šta povezuje najmanju kameru na svetu (0,99 mm), Teoriju igara, USB disk, ICQ ili Viber, odgovor je – zemlja porekla. Pomenute i mnoge druge inovacije koje se primenjuju širom sveta potiču iz Izraela, koji još nazivaju i „Startap nacijom“. Naime, ova država ima najviše startap firmi po glavi stanovnika u svetu, među kojima je i veliki broj onih koje razvijaju nove tehnološke proizvode.
Ovakav status, međutim, utemeljen je još prilikom formiranja države, u kojoj je zbog vojnih pretnji od početka ulagano mnogo novca i resursa u razvoj odbrambenih sistema, a uporedo i u razvoj nauke i tehnologije. U Izraelu je 1968. godine osnovana i institucija Glavnog naučnika, koja se bavila savetodavnim uslugama i primenom politika koje su imale za cilj da podstaknu razvoj inovacija. Ovu dužnost je od 1993. do 1996. godine obavljao Šuki Glajtman, danas predsedavajući Izvršnog odbora investicione kuće Capital Point i strateški savetnik ovdašnjeg Fonda za inovacionu delatnost. Tokom nedavnog boravka u Srbiji, poznati izraleski naučnik je u Naučno tehnološkom parku Beograd govorio o modelima za finansiranje inovativnih preduzetnika i ulozi države u izgradnji podsticajnog sistema za razvoj inovacija.
Od pustinje do svetskog IT centra
Izraelu je trebalo bar 15 godina da uz odgovarajuću razvojnu strategiju od pustinjske zemlje postane svetski centar IT industrije, ističe Glajtman, ali odmah dodaje da im se to i isplatilo. „Naši podaci pokazuju da se ulaganje novca poreskih obveznika u inovativne startapove isplati za pet do sedam godina, uprkos određenom broju onih koji ne uspeju”. Pri tom, napominje, povrat investicija je očigledan i kroz rast zaposlenosti, povećanje prihoda od poreza i rast konkurentnosti na svetskom tržištu. Čak se i neuspeh isplati, ako mu se pristupi kao mogućnosti da se iz grešaka nauči kako bolje pristupiti poslovanju, ali i kao izvoru potencijalno korisnih patenata, koji se uz bolju organizaciju i realizaciju eventualno mogu komercijalizovati.
No, da bi razvojna strategija u ovoj oblasti dala dobre rezultate potrebno je razumeti ulogu svih učesnika u tom procesu. „Od države ne treba očekivati da osmišljava ili ocenjuje domet inovacija koje su u začetku, već da obezbedi okvir u kojem će se inovacije nesmetano razvijati. Ponekad ni velike tehnološke kompanije ne mogu da predvide koji izum će ostvariti veliki komercijalni uspeh, kao, na primer, u slučaju Nokije, koja nije prepoznala potencijal pametnih telefona, pa ne treba to očekivati ni od birokrata. Dakle, uloga države je da uspostavi takav inovacioni ambijent u kojem će kompanijama biti što jednostavnije da razvijaju svoje proizvode, kao i da ih finansijski podrži”, kaže Glajtman za časopis Biznis i finansije.
Izraelski stručnjak smatra da država ima najznačajniju ulogu u fazi ranog razvoja inovacija: „U konkretnom slučaju, srpske vlasti bi trebalo da unaprede zakonodavni okvir kako bi se startapovi lakše registrovali, ali i jednostavnije prijavljivali za finansijsku pomoć. Inovacionim kompanijama je potrebno isto što i svim drugim delovima privrede – olakšavanje poslovanja“. Ono podrazumeva i ulaganja u obrazovanje, finansijske instrumente direktnog ulaganja i ublažavanje ekonomskih rizika. U razvojnoj fazi inovacione delatnosti, startap firmama mogu biti od velike pomoći inkubatori, a kasnije i poslovni akceleratori. Inkubatori su važni kako bi se prebrodile prve tri, inače najrizičnije godine poslovanja, dok poslovni akceleratori doprinose bržem razvoju kompanija koje već imaju proizvod i poslovnu strategiju.
Odliv i priliv mozgova
Na pitanje koliko ulaganja u obrazovanje mogu podstaći inovativni potencijal u zemlji iz koje masovno emigriraju visokoobrazovani, Glajtman odgovara da ma koliko „odliv mozgova“ delovao zastrašujuće za bilo koju državu, on se može iskoristiti za napredak lokalne ekonomije. „Građani Srbije na radu u inostranstvu stiču nova saznanja i veštine, kao i značajna poslovna iskustva, koja bi, ako im se ukaže prilika, mogli da donesu u svoju matičnu zemlju. Na tehnološki razvoj Izraela u velikoj meri je uticao povratak emigranata iz Silicijumske doline. Oni su odlučili da se vrate u zemlju onda kada su od nje dobili razvojna sredstva, a potom su mnogi od njih ostvarili velike poslovne uspehe i zaposlili na hiljade ljudi. Srbija treba da uradi isto to – da privuče svoje emigrante nazad“.
Sagovrnik B&F-a ističe da je kroz saradnju sa Fondom za inovacionu delatnost naišao na nekoliko takvih primera. „Ostao mi je u sećanju jedan vaš univerzitetski profesor koji je odlučio da se iz Holandije vrati u Srbiju. On je tamo školovan o trošku države, a potom se vratio u svoju zemlju i otvorio uspešno preduzeće. Kada bi Srbija nudila više podsticaja, sigurno bi više ovakvih stručnjaka dolazilo da živi u njoj. Jer, mnogi emigranti osećaju bar neku dozu nostalgije. Oni nisu glavom bez obzira pobegli iz ratom opustošene zemlje, poput izbeglica iz Sirije, već su otišli u države koje im nude bolje uslove za život, poslovanje i usavršavanje, ali sa mišlju da bi mogli jednog dana da se vrate u zavičaj. U njemu mogu da govore svoj jezik, da se druže sa prijateljima, da provode vreme sa porodicom, da jedu hranu koja im je nedostajala… Dakle, svako ima bar malu želju da se vrati, samo mu treba obezbediti prave uslove za to“.
Neophodna veća podrška Fondu
Fond za inovacionu delatnost je jedna od institucija koje bi mogle imati veliki uticaj na razvoj preduzeća sa dobrom idejom, ali uz uslov da raspolaže sa više sredstava, ocenjuje Glajtman: „Ovaj Fond u Srbiji je aktivan od 2011. godine. U početku je imao veoma mali budžet, koji je bio obezbeđen iz spoljnih izvora kao što su pretpristupni fondovi EU. Ni sada situacija nije mnogo bolja. Ista institucija u Izraelu raspolaže sa 400 do 500 miliiona dolara godišnje, a u Srbiji, koja je približne veličine kao moja zemlja – sa manje od četiri miliona. Pa ipak, i sa tako malim budžetom ostvario je vidljive rezultate“.
U Fondu za inovacionu delatnost do sada je za finansijsku podršku konkurisalo oko 470 projekata, a za 52 su odobrena sredstva u ukupnom iznosu od šest miliona evra. Zahvaljujući tome, otvoreno je 300 radnih mesta, mahom visokostručnih, kompanije koje su podržane uvećale su prihode za čak 62% – sa 6,21 milion evra u 2011. godini na 10,09 miliona u 2014. godini – kao i izvoz sa 0,59 miliona evra na 3,10 miliona. Korisnici sredstava Fonda istovremeno su prijavili 33 nacionalna i 25 patenata na međunarodnom nivou.
Kada bi Fond raspolagao sa deset miliona evra godišnje, mogao bi da podstakne još mnogo brži privredni razvoj, uveren je Glajtman, budući da Srbija ima inovacioni potencijal, ali nijedna vlada do sada nije se ozbiljno posvetila podsticanju ove delatnosti, konstatuje sa žaljenjem.