Napredak tehnologije omogućio je čovečanstvu kvalitetniji i ispunjeniji život, ali razvoj veštačke inteligencije i širenje automatizacije prete da ga ugroze ukidanjem mnogih radnih mesta. Uprkos uočljivom padu zaposlenosti u određenim privrednim sektorima, još uvek niko nema ideju kako prevazići socijalne probleme koje donosi Četvrta industrijska revolucija.
Na Samitu svetskih vlada, održanom nedavno u Dubaiju, izrečene su veoma uznemirujuće prognoze za budućnost. Naime, Ilon Mask, vlasnik Tesle Motors, proizvođača električnih automobila i Space X, prve privatne kompanije koja je poslala raketu u svemir, rekao je da bi na planeti uskoro mogla zavladati masovna nezaposlenost jer će većinu poslova roboti moći da obavljaju bolje od ljudi. Kao rešenje za ovaj socijalni problem, Mask predlaže uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda, sa kojim se već eksperimentiše u Kanadi i Finskoj. Obrazloženje za uvođenje ove socijalne mere u Finskoj upravo je bio rast nezaposlenosti na 9%, kao posledice automatizacije rada i odbijanja nezaposlenih da obavljaju nisko plaćene poslove.
I poznati fizičar Stiven Hoking upozorava da će automatizacija ostaviti mnoge ljude bez prihoda i time proširiti već veliki jaz između bogatih i siromašnih: „Grupa pojedinaca napraviće ogromne profite tako što će smanjiti troškove za zapošljavanje velikog broja ljudi“.
Istoričar Juval Noa Harari, u svojoj knjizi „Sapijens: kratka istorija ljudskog roda“, ukazuje i na društvene izazove koje sa sobom nosi rast „tehnološke nezaposlenosti”, kako se naziva ovaj fenomen. On piše da će jedna od najvećih pretnji u 21. veku biti stvaranje „klase beskorisnih ljudi“, koji su zbog robota i veštačke inteligencije ostali bez posla ili nikada nisu mogli da se zaposle. Ovi ljudi nisu beskorisni u moralnom smislu već u ekonomskom, smatra on, a takav položaj može da im stvori i brojne psihičke i egzistencijalne probleme.
Zbog svega navedenog, Ilon Mask je upozorio svetske političare da moraju raditi na pravnom regulisanju razvoja veštačke inteligencije: „Naučnici se ponekad zanesu u svojim naporima da naprave velika otkrića, ali društvo mora da brine o tome na koji način će usvojiti ta njihova otkrića“.
Biznismen i inovator Bil Gejts, takođe svestan ove opasnosti, predložio je, pak, drugačiju metodu za održavanje socijalnog mira – oporezivanje fabričkih robota na isti način na koji se oporezuje ljudski rad. Tako bi poslodavci možda u manjoj meri zamenjivali ljude robotima.
Osim ovih predloga, u javnosti se mogu čuti i druge ideje za očuvanje radnih mesta usled najezde pametnih mašina, poput uvođenja različitih vrsta socijalnih davanja, zatim reforme obrazovanja kako bi se kreirali kadrovi koje je teže zameniti robotima, izvođenja javnih radova koji bi zapošljavali one koji su ostali bez posla, kao i garantovanog zapošljavanja u javnom sektoru, skraćenja radnog vremena, širenja vlasništva nad mašinama za proizvodnju na obične ljude, pa čak i zabrane daljeg razvoja tehnologije. No, teško da će bilo koja od ovih ideja moći da se realizuje u praksi i da reši problem tehnološke nezaposlenosti.
Neslaganja u prognozama
Prošle godine, švajcarska banka UBS objavila je da će brzo širenje automatizacije pogoršati ionako veliki jaz između bogatih i siromašnih zemalja sveta, proglasivši Švajcarsku za zemlju sa najvećim potencijalom za prilagođavanje novom robotizovanom svetu, dok je Argentina na začelju te liste. Male zemlje, poput Srbije, nisu ni obuhvaćene ovim istraživanjem.
Istovremeno, konsultantska kuća Mekinsi saopštila je rezultate obimnog istraživanja na američkom tržištu, koji pokazuju da bi u bliskoj budućnosti 78% manuelnih poslova, 64% poslova prikupljanja podataka i 69% poslova analize podataka mogle raditi mašine umesto ljudi. U opasnosti su i radna mesta svih vrsta vozača, jer se samovozeći uređaji već uveliko testiraju. Pomenuti Ilon Mask očekuje da bi za 10 godina proizvodnja automobila kojima upravlja čovek mogla postati retkost, a efekti toga mogli bi se videti već za 20 godina kroz otpuštanje vozača, odnosno smanjenje ukupnog broja zaposlenih za oko 12%. Međutim, kako, sa moralnog stanovišta, prigovoriti tehnologiji koja može da smanji broj saobraćajnih nezgoda za 90%?
Ova dilema muči brojne analitičare. Sigurno je da bi rasprostranjena upotreba robota povećala bezbednost u potencijalno opasnim poslovima, ali šta bi radili oni ljudi koji su zamenjeni tim preciznim mašinama? I ko su ti ljudi?
U Mekinsiju misle da će najzaštićeniji od mogućnosti gubitka posla biti oni koji su dobro plaćeni za rad sa ljudima, poput doktora, kao i slabo plaćeni kadrovi poput bolničara ili baštovana. No, mnogi drugi poslovi, od vozačkog do onog koji obavljaju seksualni radnici, mogli bi da budu prepušteni robotima. Takođe, 80% arhivatorskih radnih operacija moglo bi biti automatizovano, kao i 20% poslovnih aktivnosti menadžera.
Moše Vardi, izraelski kompjuterski naučnik i profesor na Rajs univerzitetu, smatra da bi u narednih 30 godina polovina svetske populacije mogla ostati bez posla zbog automatizacije. On tvrdi da je razvoj tehnologije već promenio američko tržište radne snage i podseća da su vrhunac zaposlenosti i zarada SAD doživele 1980. godine, od kada su ovi ekonomski parametri u padu.
Ima, međutim, i onih kojima ovakva predviđanja deluju kao preterana. Tobi Volš, profesor na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu, poziva se na do sada najdetaljniju studiju uticaja veštačke inteligencije na zaposlenost iz 2013. godine, urađenu u istraživačkom centu na Oksfordskom univerzitetu. Ova studija je pokazala da je 47% poslova u SAD „pod pretnjom zbog automatizacije“. Volš kaže da to ne znači da će svi ljudi koji spadaju u ovu statistiku ostati bez posla, jer mnoge profesije neće u punoj meri biti automatizovane iz ekonomskih, socijalnih i tehničkih razloga.
Kao primer navodi posao pilota, umesto kojih već i danas avione voze kompjuteri, te oni veći deo vremena na letovima provode u dokolici. Međutim, putnici se osećaju sigurnije kada znaju da su u kabini prisutni pilot i kopilot, pa ove struke još uvek nisu ugrožene. S druge strane, ističe, razvoj tehnologije omogućiće i stvaranje nekih novih profesija. Pre 40 godina gotovo da nije bilo programera, ali je u međuvremenu njihov broj na planeti porastao na 20 miliona. Zato Volš pretpostavlja da će u najgorem slučaju zaposlenost pasti za 25%, a ne duplo više, kao što neki prognoziraju.
Čak se i CIA zabrinula
Atila Ilman, osnivač kompanije Hobtime, koja je lansirala poznatu aplikaciju za informisanje o društvenim događajima u Berlinu, smatra da roboti jesu brži i pouzdaniji od ljudi, i neumorni i jeftiniji, ali da oni nemaju kreativni potencijal. Po njegovim rečima, roboti će u budućnosti možda biti uposleniji u proizvodnom sektoru, ali ne postoji mašina koja može da smisli nešto što već ne postoji, kao što su umetnička dela ili novi proizvodi. To ne znači da će ljudima preostati samo poslovi koji zahtevaju veliki intelektualni i stvaralački potencijal. Pošto mašine nemaju intuitivnu empatiju, one ne mogu da rade poslove kao što su držanje časova joge ili šetanje pasa, te on preporučuje usavršavanje u ovim oblastima. (?)
No, treba imati u vidu da prema podacima Centralno-obaveštajne agencije (CIA), samo u industriji radi 22,2% svetske populacije, a kada se dodaju i sektori poput saobraćaja i analitike – gde bi proboj novih tehnologija mogao ostaviti značajne posledice, egzistencijalne rizike usled robotizacije bi trebalo shvatiti veoma ozbiljno, ocenjuje se u izveštaju. Tehnološki napredak je od 1970. do 2010. godine broj radnika u američkom proizvodnom sektoru smanjio sa četvrtine ukupnog broja zaposlenih na svega 9%. Prema podacima OECD-a, broj radnika u proizvodnji u Australiji i Velikoj Britaniji je u tom periodu redukovan za dve trećine, a u Nemačkoj za polovinu. Ovog trenda nisu pošteđene ni zemlje u razvoju poput Indije, Brazila i Kine.
Evidentno je da se situacija na globalnom tržištu rada menja, ali za sada je nejasno kakav će odgovor na ovaj izazov imati donosioci političkih odluka, i da li će se iko odvažiti da ograniči ovu trku za profitom koja bi mogla milione ljudi da ostavi bez posla.