Nemačka je osmislila plan da ekonomski osnaži zemlje Zapadnog Balkana, koje će još dugo čekati da postanu članice Evropske unije, ali i da bi se sprečila Rusija da osnaži svoj uticaj u regionu, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Brisel bi sa tim ciljem mogao finansijski da pomogne osnivanje regionalne ekonomske zone i mreže infrastrukturnih projekata koji bi povezali zemlje regiona.
To bi bila neka vrsta Maršalovog plana za Zapadni Balkan. Razlog za tu inicijativu je bojazan Evropske unije da bi, ako se ekonomski ne osnaži, čitav region mogao iskliznuti iz procesa evropske integracije, što bi za promociju svojih interesa mogle iskoristiti Rusija i Kina, koje pojačavaju i ekonomski i politički uticaj na Zapadnom Balkanu, ocenjuje za RSE Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
„Iz govora nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabriela na sastanku šefova diplomatije zemalja Zapadnog Balkana krajem maja, može se rekonstruisati da Nemačka priprema ponovno davanje visokog profila Berlinskom procesu i najavljuje pokretanje dodatnog fonda koji bi podržao već postojeće infrastrukturne projekte od kojih je malo koji počeo da se realizuje. Dakle, radi se o nekoj vrsti Maršalovog plana za Zapadni Balkan. Procenjuje se da se region nalazi u ozbiljnim teškoćama i da bi najgore što bi moglo da se desi da čitav region isklizne iz procesa evropske integracije jer Evropska unija ipak ima ozbiljne interese u našem regionu“, kaže Minićeva.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je nedavno rekao da ne može više da sluša izjave o prisustvu Rusa i Kineza u regionu jer sve brojke pokazuju da je EU daleko najveći ekonomski partner balkanskih zemalja. On je podsetio da države regiona već godinama izvoze između 82 i 86 procenata roba na evropsko tržište, a na njihov uvoz iz Evrope otpada između 60 i 70 odsto. Slična statistika važi i za direktne strane investicije. Primera radi, iz Rusije, koja ima tradicionalno snažnu ulogu u Srbiji, zvanični Beograd uvozi manje od 10 odsto i uglavnom je reč o gasu, rekao je Han.
Dodao je da balkanski političari vrlo dobro znaju da je „EU neuporedivo najvažniji akter“ ali da ne iskazuju uvek na adekvatan način“. Planom Berlin plus u godinama čekanja na prijem u EU, želi se i preduprediti ruski i kineski uticaj u regionu, ističe Jelica Minić. „Imajući u vidu da se i Kina pojavila kao akter koji se uključio ozbiljno ne samo u gradnju infrastrukturnih projekata nego i kao direktni investitor, a da je Rusija energetski prisutna u regionu, Evropska unija očigledno oseća potrebu da se jasnije profiliše njena uloga kao najvažnijeg aktera u regionu“, ocenjuje Minić.
Osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi donacije prikupile članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) jedan je od projekata o kojima se diskutuje u kontekstu plana Berlin plus, a na agendii su i fondovi za „start-apove“, čiji je jedan od prioriteta infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.
Konačan dokument koji bi definisao nemački plan Berlin plus još nije usaglašen, ali se očekuje da će se sve utanačiti do samita zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu.