Saudijska Arabija, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jemen i Egipat u ponedeljak su zbog navodne podrške terorizmu prekinuli diplomatske odnose s Katarom, juče su to učinili Maldivi i Mauritanija, a danas Jordan.
Pomenute zemlje na čelu sa Saudijskom Arabijom, blokirale su i katarski vazdušni prostor, a njegovim ambasadorima dale su rok od 48 sati da napuste te zemlje. Ujedinjeni Arapski Emirati su čak zabranili građanima da objavljuju izraze simpatije prema Kataru, jer im u suprotnom preti kazna zatvora i do 15 godina.
Agenti FBI pustili su u javnost teoriju da su ruski hakeri „podmetnuli“ lažnu priču državnim medijima u Kataru, koja je zatim izazvala veliku krizu i veliki sukob u arapskom svetu.
Zvanični Katar je na to reagovao saopštenjem da je u medijskim izveštajima njegov emir pogrešno citiran i da su mu „pridodate“ izjave koje „deluju kao prijateljske prema Iranu i Izraelu“, kao i ona u kojoj „postavlja pitanje koliko će Donald Tramp ostati u Beloj kući“.
Međutim, kada se stvari sagledaju iščišćene od američke paranoje zbog Rusa, stiče se utisak da je ova kriza mnogo dublja i bizarnija. Bizarna je naime činjenica da se Saudijska Arabija uopšte odvažila da nekoga optuži za pružanje podrške terorizmu, znajući njene dosadašnje velikodušne akcije.
Druga interesantna stvar je što se baš mali Katar našao na udaru velikih arapskih država. Delom zato što Katar blisko sarađuje sa Iranom koji ima veliki rivalitet sa Saudijskom Arabijom, jer ove dve velike zemlje zastupaju različite strane u sukobima u Siriji i Jemenu.
No, izgleda da postoje i drugi razlozi. Bašir Amrun iz arapske redakcije Dojče Velea kaže da od puča princa Hamada bin Kalife kojim je on svrgao sa vlasti svog oca, ovaj majušni emirat (Katar) nastoji da bude samostalan igrač u regionu i u svetu. Sa neiscrpnim rezervama gasa u jednoj, a panarapskom medijskom kućom Al Džazirom u drugoj ruci, ta zemlja je postala diplomatski „teškaš“, a svoju moć je demonstrirala pre svega za vreme Arapskog proleća agitovanjem protiv vladara drugih arapskih zemalja. Zbog toga je u očima mnogih na Bliskom istoku popularnost Katara enormno porasla. No, za velikog brata Saudijsku Arabiju je to od samog početka bio trn u oku. Zli jezici tvrde da je katarski emir Hamad 2013. upravo pod pritiskom Saudijske Arabije morao da se povuče sa trona u korist svog sina Tamima, koji je međutim nastavio da nervira susede.
Situacija se promenila kada je Donald Tramp posetio Rijad i proglasio vehabijsku monarhiju za vodeću silu u arapskom i islamskom svetu, što su Saudijci platili dilom o kupovini oružja od SAD u vrednosti od sto milijardi dolara.
Uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata u svemu ovome je takođe značajna. Pravi arhitekta ovog pomeranja odnosa snaga u regionu je 56-godišnji princ iz Abu Dabija Mohamed bin Zajed al Nahijan. On je „kum“ svih kontrarevolucionarnih snaga u zemljama arapskog proleća. Bilo da se radi o Tunisu, Libiji ili Egiptu, stara garda Mohameda bin Zajeda svuda ima podršku. Što znači da su njegovi interesi dijametralno suprotni interesima Katara, koji polaže pre svega na Muslimansko bratstvo. Njegov poseban motiv je omogućavanje savezniku, drugom po rangu saudijskom princu Mohamedu, da dođe na vlast.
Sa tim ciljem iskorišćena je nesmotrena politika Katara prilikom podržavanja pojedinih ekstremističkih grupa. Zanimljivo je međutim ko je kritikuje – Saudijska Arabija koja je dobro poznata po finansiranju i izvozu terorizma širom sveta. Podsetićemo samo da je 15 od 19 atentatora u napadima izvršenim 11. septembra 2001. došlo iz ove zemlje. Ona je poznata i po finansiranju Al-Kaide i „Islamske države“ a njena kraljevska porodica je usko povezana sa vehabizmom, konzervativnim pokretom u Islamu koji ima slične nazore kao islamski fundamentalisti.