Kancelarka najjače evropske privrede i predsednik najveće azijske izgleda da planiraju preuzimanje liderske pozicije u svetu, koju je, smatraju neki analitičari, Donald Tramp zanemario. Svetska javnost očekuje intenziviranje njihove saradnje posebno sada, pred predstojeći sastanak članova G20 kojem će po prvi put u istoriji prisustvovati američki predsednik koji se umesto za slobodnu trgovinu zalaže za protekcionizam, za razliku od kineskih vlasti.
SAD nije izolovana samo po ovom pitanju već i zbog svog odnosa prema klimatskim promenama. Tako je ova zemlja na sastanku G7 u maju imala potpuno oprečan stav od svih ostalih koji su se zalagali za smanjenje zagađenja. No čini se da se Tramp sada namerio na još veći broj protivnika – na ujedinjene Evropljane i njihove saveznike, na svoje susede poput Kanade i Meksika, ali i na zemlje u razvoju koje su velike i značajne ekonomije.
Dok se Amerika ponaša asocijalno neke države su pak odlučile da pruže šansu saradnji. Tako je kineski predsednik Si Đinping u skorije vreme imao već tri posete Nemačkoj a oni koji su primetili ovo zbližavanje tvrde da on i Merkelova daju jedno drugom snagu. Dijego Ramiro Gelar, argentinski ambasador u Pekingu, smatra da su Đinping i Merkelova trenutno najvažniji svetski lideri.
Ekonomska saradnja između Kine i Nemačke intenzivira se već godinama, još pre nego što je Tramp izabran na čelo SAD. Razlog tome je potreba Nemačke za velikim tržištem za izvoz svojih modernih i naprednih industrijskih mašina i motornih vozila, ali istovremeno i rast potrošačke moći Kineza.
Međutim Blumberg piše da i dalje postoje značajna ograničenja za saradnju ove dve zemlje, kao što su barijere koje postoje u Kini za uvoz strane robe, koje EU nema. No, uprkos svemu, spoljnotrgovinska razmena je na visokom nivou, kao i investicije. U 2016. kineske direktne investicije u EU su porasle za 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu a među najznačajnijim preuzimanjima pominje se upravo nekada nemačka a sada kineska robotička kompanija Kuka. No, evropske investicije u Kini su pale četvrtu godinu zaredom, što govori o tome da ipak nešto nije u redu sa odnosima ovih ekonomskih partnera.
Analitičari primećuju da se Kina radije oslanja na Nemačku nego na EU u globalu jer neke članice ovog bloka i dalje nisu za priznavanje statusa tržišne ekonomije azijskoj zemlji u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ni Merkelova nije u potpunosti zadovoljna ponašanjem Kine pa tako nastavlja da podržava zabranu da strani investitori kupuju evropske kompanije iz značajnih delatnosti. U poslednjem intervjuu u kome je govorila o tome nije se ustručavala ni da pomene Kinu kao zemlju koja ima običaj to da radi a potom da daje kupljenim preduzećima subvencije, što je praksa sa kojom se Evropljani ne slažu.
No, uprkos brigama koje Nemačkoj zadaju “kreativno” shvatanje kineskih vlasti o poštovanju ljudskih prava, kao i njihov apetit za kupovinu evropskih preduzeća i poslovanje po pravilima koja važe na njihovom kontinentu, Merkelova će ipak između dvojice državnika, misle mnogi, radije odabrati Đinpinga nego Trampa.