Šuškanja o postojanju dve vrste proizvoda: za zapadno EU i tržište istočnih zemalja, kome pripada i Srbija, sve su učestalija, pa su i ovdašnji potrošači sve nepoverljiviji. Može li to biti šansa za domaću kozmetičku industriju? U oštroj konkurenciji multinacionalnih brendova domaći proizvođači se bore kvalitetom, koji je uz unapređenje proizvodnje i praćenje trendova istovremeno i ulaznica za inostrana tržišta.
Prema podacima Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore, poslednjih nekoliko godina na prostoru Srbije je evidentiran porast broja preduzeća u oblasti proizvodnje parfema i toaletnih preparata. Karakterišu ih, kako navode, kvalitetni proizvodi, praćenje tehničkih inovacija i ulaganja u opremu za proizvodnju, dok se osnovne sirovine uglavnom uvoze.
U kozmetičkoj industriji najaktivnija je manja grupa srednjih preduzeća, koji u svom asortimanu imaju proizvode za održavanje higijene i osnovnu negu kože, kao i veliki broj malih proizvođača, takozvanih domaćih radionica, orijentisanih u najvećoj meri na proizvodnju prirodne, organske i specifične kozmetike.
Osluškivanje želja potrošača
Neravnopravan marketinški položaj domaćih proizvoda u odnosu na multinacionalne brendove, koji je godinama predstavljalo glavni problem, sada je, čini se, iza ovdašnjih proizvođača. Kako tvrde, situacija se u mnogome izmenila u odnosu na period pre deceniju, kada se smatralo da je uvozni proizvod nužno i kvalitetniji.
U kompaniji YUCO-Hemija, koja proizvodi Multiactiv kozmetiku, za naš portal ističu da sve veći broj potrošača odluku o kupovini donosi na osnovu poznavanja i prepoznavanja suštinskog kvaliteta proizvoda, a ne na osnovu zvučnosti brenda, zemlje porekla, oglasa u medijima, preporuke influensera i sl.
„Srpsko tržište je još siromašno i tranziciono, ali su danas kupci mnogo mudriji i edukovaniji. Naši konkurenti su jaki i ofanzivni multinacionalni brendovi, ali nas je takvo okruženje navelo da primenjujemo posebnu filozofiju – da svojim potrošačima ponudimo višu vrednost proizvoda“, kaže Dragana Grujić, komercijalna direktorka u YUCO Hemiji.
Kako objašnjava naša sagovornica, u Srbiji je prisutan trend karakterističan za tržišta na kojima je kriza veoma izražena. Potrošnja je pomerena ka proizvodima niže cenovne kategorije, mali rast beleži prodaja proizvoda iz najviše cenovne grupe, dok je prodaja ostalih proizvoda u padu. Opstaće oni proizvođači koji pažljivo osluškuju signale sa tržišta i koji su spremni da brzo i efikasno reaguju i prilagode se promenama.
„YUCO-Hemija već 28 godina primenjuje ovu strategiju, što je rezultiralo da iz godine u godinu beležimo rast prometa, a s obzirom na relativno malo tržište i nepovoljne poslovne okolnosti u Srbiji, u izvozu vidimo veliku šansu. U prethodnom periodu smo mnogo ulagali u unapređenje proizvodnje, automatizaciju procesa i proširenje kapaciteta, tako da su sad, u pogonu za proizvodnju kozmetičkih proizvoda, instalirani mesečni kapaciteti 300 tona. To nam je značajno povećalo konkurentnost i olakšalo nastup na velikim tržištima, gde je u prvom planu upravo mogućnost dobavljača da kontinuirano isporučuje velike količine proizvoda.“ Trenutno iz pogona ove kompanije u Bačkom Jarku izlazi više 150 proizvoda za negu kože. Osim u Srbiji, zastupljeni su u zemljama u okruženju, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, a mogu se naći i na tržištima Turske, Rusije i pojedinih Afričkih zemalja.
„Dalji razvoj vidimo u praćenju i primeni globalnih trendova, a u industriji kozmetike to je korišćenje prirodnih i organskih proizvoda. Sve aktuelniji su „free“ proizvodi, gde je težnja da se izbace sve sirovine koje potencijalno mogu izazvati alergije ili iritacije. U tom smislu i idemo ka supstituciji parabena, mineralnih ulja, boja i sličnih komponenti iz naših proizvoda. Takođe, procena je da će u budućnosti sve veći deo populacije usled mnogobrojnih obaveza i nedostatka vremena tražiti instant proizvode, koji nakon nekoliko trenutaka daju vidljive rezultate.“
Ulaganje u prirodnu negu, šansa je i za manje igrače na tržištu. To potvrđuju i u maloj beogradskoj radionici Sabi Handmade. Proizvodnju su iz hobija započele dve sestre, a danas u asortimanu imaju 30 proizvoda. Gotovo ručna proizvodnja, inspirisana prirodom, garant je uspeha kod kupaca koji prepoznaju lični pečat na svakom proizvodu.
„Potrošači u Srbiji su izuzetno informisani i svesni šta nanose na svoju kožu, čitaju deklaracije i teže da to bude što prirodnije. S obzirom da je u poslednje vreme tržište preplavljeno ponudom prirodne kozmetike, potrebno je vreme da se stekne poverenje kupaca. Istrajnost, kontinuirani kvalitet i širenje prodajne mreže su ključ“, kaže za eKapiju Jelena Hajduković iz Sabi Handmaid.
Prednost ovakve proizvodnje je i prisniji odnos sa kupcem, te mogućnost da se direktnije odgovori na njihove potrebe. Tako je ova radionica u svoju ponudu uvrstila i prirodne tretmane lica i tela, gde se pored Sabi Handmade proizvoda, za svaki tretman pripremaju biljna pakovanja, sveže maske sa organskim avokadom, medom, glinom..
Proizvodnja za druge
Osim kontinuiranog praćenja dostiguća u kozmetologiji i unapređenja postojećih poizvoda, isplativnost ulaganja domaćih proizvođača povećava se i sa uvećanjem obima proizvodnje. Kompanije koje imaju kapacitet, dodatne izvore prihoda ne ostvaruju samo plasmanom robe na ovdašnje i na inostrana tržišta, već i proizvodnjom za druge.
Nakon završene automatizacije procesa, u YUCO Hemiji su povećali konkurentnost, što im je donelo i nekoliko veoma značajnih ugovora u segmentu uslužne proizvodnje za velike trgovinske lance (Delhaize, Metro Cash&Carry Hrvatska, Univerexport, dr Colić cosmetics itd.).
Razmena sa inostranstvom
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2016. godini bilo 79 preduzeća u oblasti proizvodnje parfema i toaletnih preparata, 709 zaposlenih i ukupna vrednost proizvodnje od 2,8 milijardi dinara, sa obimom proizvodnje od 5.868.172 kilograma. Ukupan izvoz eteričnih ulja, kozmetičkih i toaletnih proizvoda vredeo je 46,5 mil USD, dok je vrednost uvoza iznosila oko 192 mil USD.
Kako za naš portal ističu u PKS, neki od problema koji muče domaće proizvođače kozmetike su naplata dospelih potraživanja u zemlji i regionu, to što prilikom izvoza u zemlje CEFTA regiona moraju dokazivati poreklo robe, a privrednici u ovoj oblasti imaju teškoća i u postojećoj zakonskoj regulativi i izradi Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda.
Slobodan promet kozmetičkih proizvoda na tržištu EU, dozvoljen je isključivo ukoliko kozmetički proizvodi ispunjavaju zahteve usklađene sa zahtevima definisanim u okviru Uredbe 1223/2009 o kozmetičkim proizvodima, dok je prema Nacionalnom planu za usvajanje pravnih tekovina evropskog zakonodavstva NPAA, vremenski rok za potpunu harmonizaciju, transponovanje i implementaciju, decembar 2018. godine.
U najznačajnija preduzeća u ovoj oblasti u PKS-u ubrajaju kompanije: AURA, Yuglob, DCP-Hemigal, Stevan Still, Lomax company, Crystal Derma, All Me…
Izvor: Ivana Bezarević, eKapija