Japan je zemlja inovacija, ali je suštinska karakteristika njegovog društva i privrede da se sve odvija u kontinuitetu, bez oscilacija i sa što manje poremećaja. Ko želi da posluje na ovom tržištu mora tome da se prilagodi, ali će mu se taj napor dugoročno veoma isplatiti.
Ceo Japan je nezaboravan. Gotovo svaki putopis i izveštaj iz ove zemlje je preplavljen detaljima, jer je reč o velikoj, bogatoj i „natrpanoj“ državi, koja može da funkcioniše jedino ako su svi detalji u saglasju. Možda baš zato, skoro nijedna druga destinacija ne izaziva tako istovetne reakcije poslovnih ljudi na Zapadu kako je odlazak tamo skup, komplikovan, neizvestan i neisplativ…
Ova negativna poslovna mitologija pada u vodu čim stignete u Japan. On jeste daleko, ali nije dalje od Amerike ili Kine. Skup je, ali su neke evropske metropole daleko skuplje. Poslovanje sa Japancima jeste komplikovano i neki put i neizvesno, ali je to slučaj i sa Arapima ili Afrikancima. Nije tačna ni procena da je neisplativo: ako uspete da uspostavite saradnju na japanskom tržištu, ona može biti dugotrajna i profitabilna.
Japan je u svakom smislu velika i jaka ekonomija. Njegovo tržište sa 126 miliona ljudi je prijemčivo za svaku vrstu robe, a sa BDP-om od oko 40.000 američkih dolara po stanovniku, u rangu je sa Nemačkom, Francuskom ili Švedskom. Ipak, već prvi dan boravka u nekoj od japanskih metropola, prepunih ljudi ali i posla, uveriće vas da nijedna druga od tih jakih ekonomija nije slična Japanu.
Lekcija o japanskoj privredi dok čekate kafu
Nikada neću zaboraviti prvu potragu za dobrom i svežom kafom u Japanu. Na raskrsnici gde sam izašao iz metroa, našao sam ukupno osam prodavnica brze kafe: Starbucks, Costa, Tully, Suntory, DunkinDonuts, Excelsior, Doutor i McCafe. Međusobno su bile udaljene tek desetak metara, ali sve su bile prepune.
Čekajući kafu, prvi put sam razumeo principe funkcionisanja japanskog društva i njihove ekonomije: rad u kontinuitetu, bez oscilacija i sa imperativom da se što više doprinese kolektivnom dobru. Za mene je to značilo: izaberi kafu pre nego što dođeš na red, unapred odluči na koji način ćeš je platiti i ponašaj se kao i drugi u redu. Uspešnom ishodu nije smetalo ni moje nepoznavanje japanskog jezika, jer je kasirka bila podjednako pažljiva i ljubazna prema svima. Stoga, da li ću dobiti kafu koju želim zavisilo je samo od moje sposobnosti da se prilagodim ponašanju svih ostalih koju su čekali zajedno sa mnom.
Nakon puno kafe, obroka, sastanaka i kupovina, shvatio sam da je jedan od glavnih faktora uspeha japanske privrede izbegavanje poremećaja. Sve ima svoju proceduru, pravila, ritam i tok. I što manje se to poremeti, to će uspešnije sve funkcionisati. Shvatio sam, naravno, i da to ne funkcioniše uvek, ali u takvom tihom i disciplinovanom društvu, dužnost svakog pojedinca je da se maksimalno potrudi da ne izazove neki poremećaj, što važi i za strance.
Sve što je komplikovano, proizvodi se u Japanu
Činjenica da u ovoj zemlji uglavnom žive Japanci, takođe je jedan od faktora uspeha njihove specifične ekonomije, a ukoliko se i dogodi da pristigne veći broj stranaca, odmah im se dostavljaju uputstva šta je poželjno ponašanje. Primera radi, za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu 2002. godine, u neverici sam gledao papir koji nam je uručen prilikom pasoške kontrole, na kome je bilo detaljno objašnjeno kako strani gosti treba da se ponašaju. Tako nešto sam mogao da očekujem u nekoj diktatorskoj zemlji, ali ne u Japanu!
Uprkos mnogim potresima na svetskom finansijskom tržištu, japanska privreda se trudi da radi punom parom. Stepen industrijalizacije je izuzetno visok i primenjuju se najsavremenije tehnologije, pogotovo ako je u pitanju automatizacija i digitalizacija proizvodnje. U Japanu se pravi sve što je komplikovano, skupo i što treba da radi efikasno, pa je ova zemlja postala vodeća u izvozu mašina, elektrotehnike, hemije i, naravno, svih vrsta vozila. Japan ima izuzetno kvalitetnu i efikasnu proizvodnju automobila, koja je postala simbol za njegov izvoz i pozicionirala ga je još pre nekoliko decenija među pet najjačih izvoznih ekonomija u svetu.
Druge važne grane japanske privrede su energetika, transport i telekomunikacije. Zajedničko celokupnom poslovanju je nastojanje da se što više primenjuju inovacije koje će doprineti održivom razvoju. Kroz celokupno obrazovanje razvijaju se vrednosti koje pojedinca podstiču da bude uvek prvi i brži u svome radu, ali i da učestvuje u rešavanju zajedničkih problema i sprečavanju mogućih katastrofa poput one koja se dogodila u Fokušimi 2011 godine.
Kako se može pristupiti japanskom tržištu?
Kao i za svako drugo strano tržište, prvi važan korak je posedovanje tačnih informacija. Dobra vest je da o japanskoj privredi možete dobiti mnoštvo lako dostupnih i tačnih podataka, kao za malo koju ekonomiju u svetu. Međutim, iako dobro pripremljeni, privrednici koji dođu na neki sajam ili sastanak u Japanu, odmah dožive neprijatno iznenađenje: gotovo niko ne svrati na njihov štand, a sastanak se završi samo razmenom vizit karti, bez ikakvih napomena o poslu. S takvom praksom suočile su se u početku čak i kompanije koje danas zarađuju milijarde na japanskom tržištu.
Objašnjenje je u već pomenutoj, ključnoj osobini japanskog društva da se nečija vrednost dokazuje pre svega kontinuiranim poslovanjem, bez većih poremećaja. To u praksi znači da ako ste se pojavili prvi put na japanskom tržištu, čak i sa proizvodom koji je kod njih veoma tražen a deficitaran, potencijalni kupac će pribeležiti vaše podatke, ali će eventualnu kupovinu obaviti tek kada se uveri naredne godine da ste ponovo došli na sajam, odnosno da ste u međuvremenu održali i razvili vaše poslovanje. Time Japanci poručuju da ukoliko niste u stanju da u roku od najmanje godinu dana održite posao i interesovanje na japanskom tržištu, onda takav posao ne žele ni da započinju.
Drugi važni zahtevi su isporuke na vreme i ispunjavanje svih uslova propisanih ugovorom, ali i izbegavanje sukoba i direktne kritike. Kako to može uporedo da funkcioniše – naučićete u Japanu.
Šta Srbija može da ponudi Japanu?
Iako je poslovanje između srpskih i japanskih firmi u ovom trenutku rudimentarno, šanse na japanskom tržištu prvenstveno imaju ovdašnji proizvođači voća i povrća, a moguće je plasirati i druge prehrambene proizvode, kao i različitu robu za široku potrošnju. Da biste dobili jasnu ideju kakve kriterijume roba mora da ispuni, neophodno je da prvo uspostavite kontakte sa japanskim privrednikom, pa tek kada steknete osnovno poverenje i razumevanje, onda određujete i detalje o proizvodu. Ukoliko još nemate odgovarajuće kontakte, možete ih dobiti, na primer, od italijanskih ili nemačkih partnera koji tamo već posluju. Dodatno, njihova preporuka može značajno da vam olakša prve korake, jer je pravilo da se preporučuje samo onaj ko zaista posluje kvalitetno i vredan je poverenja. Ova pravila svedoče, pre svega, o činjenici da se u Japanu ništa ne završava lako i brzo. Međutim, ako imate strpljenja i uspostavite dobro temelje, japanski kupci mogu da vam budu doživotno verni.
Mogućnosti za izvoz u Japan će se povećati sa značajnijim dolaskom stranih investitora i njihovim ulaganjima u proizvodnju i tehnologiju u Srbiji. Primera radi, nemački auto-delovi se već odavno koriste u Japanu, tako da i ulaganja nemačkih proizvođača u naše pogone mogu da otvore nove šanse. Takođe, turski proizvođači tekstila već godinama uspešno izvoze u Japan. Sa sve većim brojem turskih investicija u proizvodjnu tekstila u Srbiji, uvećavaju se i mogućnosti za bolju prođu domaćih tekstilnih proizvoda na japanskom tržištu. Stoga, domaće kompanije bi već sada trebalo da uključe japansko tržište u svoje poslovne strategije, zbog njegovog ogromnog potencijala koji je u Srbiji suviše dugo zanemarivan.
Ne treba izgubiti iz vida ni izuzetno moćne i poželjne japanske investitore. Premda su njihovi kriterijumi teško primenjivi u ekonomijama u razvoju, oni ne mogu da zanemare šanse za ulaganja u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Stoga, ma koliko da je teško privući japanske ulagače zbog njihovih mnogobrojnih specifičnosti, takvi napori su itekako isplativi na dugi rok, jer obezbeđuju primenu i neprestani razvoj novih tehnologija.
Aleksandar Međedović, nemačko-turski privrednik srpskog porekla, koji živi i radi u Berlinu i Istanbulu
broj 139/140, jul/avgust 2017.