Nakon veoma dobrih reakcija kupaca povodom novog proizvoda u Srbiji – različitih tipova „Lafarge kuća“, u pripremi je i nova serija porodičnih kuća, najavljuje Dimitrije Knjeginjić, direktor kompanije Lafarge Srbija. O pozitivnim trendovima u domaćoj građevinskoj industriji svedoči i sve veća potražnja za cementom više klase koji se uglavnom koristi u većim projektima, kaže Knjeginjić, a cement proizveden u Srbiji će dobiti priliku za značajnije prisustvo na evropskom tržištu kada EU bude u potpunosti ukinula subvencije za smanjenja emisije ugljen-dioksida u građevinskoj industriji.
Kompanija Lafarge Srbija ponudila je ovdašnjim kupcima novi proizvod – „Lafarge kuće”, što je iskorak i za samu kompaniju u potpuno novi segment tržišta. Celokupan koncept je lansiran sa idejom da se građanima ponudi mogućnost da na brz i efikasan način, po prihvatljivoj ceni, dođu do novog doma.
„Reakcije kupaca su jako pozitivne i očigledno je da je tržište dugo čekalo na ovakvu ponudu. Lafarge, kao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, ima najviši poslovni i bankarski rejting, zahvaljujući kojem je, u saradnji sa Societe Generale bankom, omogućio uzimanje povoljnog kredita za izgradnju kuće, za koji nije potrebno uspostavljanje hipoteke na drugu nepokretnost. Osim devet tipova „Lafarge kuća”, koje se već nalaze u našoj ponudi i moguću izradu posebno skrojenih arhitektonskih rešenja, u pripremi je i nova serija porodičnih kuća. Zahvaljujući posebnoj tehnologiji koja omogućava preciznost gradnje i kontrolisani kvalitet u fabričkim uslovima, do novog doma je moguće doći višestruko brže nego kod bilo kog drugog sistema gradnje”, objašnjava u razgovoru za B&F direktor Lafarge Srbija, Dimitrije Knjeginjić.
Širenje poslovanja ove svetske kompanije na domaćem tržištu je još jedna potvrda o ponovnom pokretanju ovdašnje građevinske industrije nakon nekoliko godina zastoja izazvanih ekonomskom krizom, a što odslikava i podatak da građevinarastvo, trenutno, učestvuje sa pet odsto u domaćem BDP-u. Ipak, ovaj pozitivan pomak neophodno je potvrditi i u godinama pred nama, i to odgovarajućom institucionalnom i zakonodavnom podrškom.
„Potrebno je dalje raditi na unapređenju sistema građevinskih dozvola, gde je ostvaren ogroman napredak u poslednje dve godine, ali i na koncesijama i javno-privatnom partnerstvu u svim segmentima srpske ekonomije, pa i u građevinskom sektoru, zbog sve veće potrebe za izgradnjom javne infrastrukture i efikasnijeg pružanja usluga od javnog značaja. Na taj način će se omogućiti razvoj bez angažovanja državnih sredstava, a doprineće i rastu celokupne industrije“, ocenjuje Knjeginjić.
Naš sagovornik kaže da bi se sa očekivanom rekonstrukcijom pruge Beograd-Budimpešta, završetkom radova na obilaznici oko Beograda i izgradnjom mosta kod Vinče, ‚kompletirao’ prsten oko Beograda i, takođe, obezbedio kontinuitet poslova, a time i boljitak za građevinsku industriju. „Formiranje posebnog Ministarstva za životnu sredinu će doprineti i ubrzanom razvoju projekata vezanih za preradu otpadnih voda širom Srbije, a ukoliko najavljeni projekti budu i realizovani, to će svakako doprineti održanju rasta u ovoj oblasti“, uveren je Knjeginjić. Kako ističe, proizvodni kapaciteti Lafarge-a u Srbiji su više nego dovoljni da odgovore očekivanoj povećanoj tražnji, jer su od 2008. godine oni bili angažovani sa oko 50 odsto svojih mogućnosti.
Puno tržišta – isti principi
Grupa LafargeHolcim posluje u 80 zemalja, pa je zato stalno izložena najrazličitijim ekonomskim i političkim uticajima širom sveta. Prema rečima direktora Lafarge Srbija, korporativna strategija koja omogućava stabilnost na toliko mnogo tržišta oslanja se na održivost, jedinstven portfolio proizvoda, inovativnost, odgovarajuće prisustvo na različitim tržištima i, pre svega, na veliki ljudski i ekspertski potencijal.
Među pitanjima o kojima se često raspravlja na svim meridijanima, važno mesto zauzimaju zaštita na radu i zaštita životne sredine. Lafarge je prepoznat upravo po poštovanju i implementiranju visokih standarda iz ovih oblasti na svim tržištima na kojima posluje, pa njegov model „prepisuju” i druge velike kompanije.
„Prioritet nam je da obezbedimo zdravo i bezbedno radno okruženje za naše zaposlene, kao i za sve one koji sa nama sarađuju. Takođe, sarađujemo sa Sindikalnom organizacijom LBFC po svim značajnim pitanjima, a naš model Kolektivnog ugovora bio je, i danas je, dobar primer mnogima. Naši zaposleni, koji uspešno rade u mnogim fabrikama i na drugim odgovornim poslovima LafargeHolcim Grupe, su naši ambasadori u svetu jer promovišu vrednosti i poslovnu kulturu za koju se zalažemo. Naše poslovanje se ne razlikuje od poslovanja i standarda koji postoje u najrazvijenijim zemljama – želimo, a i u obavezi smo da primenimo iste standarde kao i naše kolege u Francuskoj, Švajcarskoj, Australiji ili Americi. Trudimo se da takvu poslovnu klimu prenesemo i u naše poslovno okruženje i drago mi je ako u tome uspevamo”, naglašava Knjeginjić.
Srpski cement u EU
Kada je reč o ekologiji, implementiranje visokih standarda u zemljama Evropske unije tokom prethodne decenije bilo je potpomognuto subvencionisanjem smanjivanja emisije ugljen-dioksida kroz uvođenje čistijih tehnologija. Međutim, Evropska Komisija je nedavno najavila postepeno ukidanje kvota za dodelu subvencija, što je u zapadnoevropskim medijima izazvalo bojazan da će pozitivni efekti dosadašnje prakse možda biti kratkog daha.
Naš sagovornik podseća da je trenutno u toku transponovanje Uredbe EU ETS, kojom se utvrđuje sistem besplatnih kvota emisija CO2, u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije. „Pripremljen nacrt Zakona o smanjenju emisija CO2 za operatere utvrđuje isključivo obavezu monitoringa i izveštavanja o CO2 emisijama. Predstojeća nova faza EU ETS, koja počinje 2021. i traje do 2026. godine, nije predvidela model za nove članice, tako da Srbija kao kandidat za priključenje EU još uvek nema saznanja da li će danom pridruživanja EU biti u obavezi da se prilagodi novim pravilima, ili će se u šemu trgovine priključiti početkom sledeće faze, od 2027. godine. U svakom slučaju, za Lafarge Srbija, koji ni do danas nije imao subvencije, tj. besplatne kvote za emisiju CO2, ali nije mogao ni da trguje kvotama, niti ima obavezu plaćanja takse, ukidanje subvencija na CO2 u zemljama EU može da bude i prilika da postane konkurentniji na tržištu EU i veliki izvoznik cementa u zemlje članice, gde bi došla do izražaja naša pozicija na Dunavu”, kaže Knjeginjić.
Sve više velikih projekata
Prema njegovim rečima, uprkos značaju velikih infrastrukturnih projekata, maloprodajni kanali su i dalje jako bitni za kompaniju, jer „više nema malih kupaca”, već samo specifičnih tržišnih zahteva na koje treba uspešno odgovoriti. Najprodavaniji proizvod iz pogona Lafarge Srbija je „Standard” cement, koji je zbog svoje univerzalnosti, ali i prihvatljive cene, koristan za svaku vrstu stambene izgradnje. Ipak, njegov udeo u ukupnoj prodaji smanjuje se u korist rinfuznog cementa.
„Obzirom da se za malo zahtevnije građevine graditelji odlučuju za jače marke betona, a time i za cemente više klase, može se reći i da se ovim može proceniti ekonomska snaga tržišta, kao i drugi uticaji. Smanjivanje udela pakovanog cementa govori o prisustvu velikih projekata koji zahtevaju gotov beton, i odlikuje, pre svega, razvijena tržišta. Omiljeni cement najmodernih fabrika betona u Srbiji je rinfuzni cement 42.5 SL, kojim su izgrađeni mnogi reprezentativni objekti u Srbiji u poslednjoj deceniji: beogradska naselja „Stepa Stepanović” i „Belville”, most na Adi, most kod Beške, Delhaize logistički centar, most Zemun-Borča, TC Ušće, Koridor 11…”, nabraja Knjeginjić.
broj 139/140, jul/avgust 2017.