Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017. godinu Srbija je zauzela 78. poziciju na rang listi koja obuhvata 137 zemalja, sa rastom indeksa konkurentnosti za 0,17 poena na 4,14. Naša zemlja je tako poboljšala rang na ovoj listi za 12 mesta u odnosu na prošlu godinu zahvaljujući i sistemskim reformama ali i promeni metodologije sprovođenja studije, kaže Svetozar Tanasković, istraživač iz FREN-a, dodajući da su po prvi put anketirana mikro preduzeća ali i da nije postojala obaveza da budu obuhvaćeni poslodavci iz prošlogodišnje ankete. „Ovi podaci deluju preciznije jer smo sada bliži zemljama iz regiona koje se bore sa istim ekonomskim problemima kao i mi, mada smo i dalje loše rangirani – od nas je na nižoj poziciji jedino BiH“, rekao je on.
Predstavljajući rezultate studije direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić istakla je da su veliki pomaci zabeleženi u makroekonomskom okruženju (niži nivo deficita, veći nivo nacionalne štednje, rast kreditnog rejtinga i niži javni dug izražen u odnosu na BDP), ali i u nekim „mekim“ kategorijama koje obuhvataju mišljenje privrede. Tako su poslodavci ocenili da je pobošljana efikasnost tržišta rada (olakšani su procesi otpuštanja i zapošljavanja) ali i da je unapređen sistem visokog obrazovanja i drugih obuka kroz uvođenje interneta u škole, dualno obrazovanje i sl. Privrednici su primetili i bolje stanje infrastrukture, kako drumske tako i vazduhoplovne. Sofisticiranost poslovanja je takođe unapređena, i to pogotovu spremnost preduzetnika i rukovodećeg kadra da delegira donošenje odluka, kvalitet lokalnih dobavljača, razvijenost klastera, diferenciranost tržišta itd.
Problemi sa kojima se domaća privreda najčešće suočava i dalje su visoke poreske stope, slab pristup izvorima finansiranja pogotovu u slučaju malih preduzeća, neefikasnost birokratije, korupcija, nestabilnost propisa… Ministar finansija Dušan Vujović je ovim povodom istakao da se trenutno radi na reformi zakona o parafiskalnim nametima kako bi se privrednicima olakšao način uplate poreza i omogućilo da to čine elektronski, a da je pitanje smanjivanja poreskih stopa veoma kompleksno: „Poreska uprava trenutno ostvaruje velike prihode i tu postoji prostor za smanjivanje poreza. Problem je kako odrediti gde treba smanjiti poreske stope i kako to učiniti na najbolji mogući način, tako da privreda počne više da zapošljava, odnosno da smanji broj onih koji rade u sivoj zoni“, rekao je ministar i dodao da je država u poslednjih osam meseci zabeležila suficit od skoro 860 miliona evra. Na pitanje novinara da li to znači da će doći do povećanja plata i penzija, ministar je sa oprezom odgovorio da su pregovori sa MMF-om intenzivni i da bi uskoro mogla biti dogovorena konkretna cifra.
Vujović je ustvrdio i da su ekonomski rezultati još bolji nego što je ova studija, koja se sprovodi postupno tokom dužeg perioda vremena, uspela da uoči, jer je u međuvremenu pao udeo javnog duga u srpskom BDP-u, a smanjeni su i rashodi države za nekih 17 do 18 milijardi dinara dok su istovremeno povećani prihodi. Prognoza privrednog rasta doduše jeste smanjena sa tri na 2,3 odsto ali, kako kaže ministar, nema naznaka recesije. Vujović tvrdi da će ovosezonsko podbacivanje poljoprivrednog i energetskog sektora oštetiti BDP za 0,7 odsto a ne za više, kako su, naveo je, pisali mediji. On najavljuje rast BDP-a naredne godine od tri do četiri odsto i tvrdi da treba da se pozabavimo pripremom tržišta za rast, kako bismo otvoreni dočekali sledeću etapu razvoja – bogate investicije, razmenu znanja, zapošljavanje visokoobrazovanih lokalnih kadrova, proizvodnju kompleksne robe isl.
Stanka Pejanović, predsednica SAM-a, dodala je i da treba raditi na unapređenju generalne ocene rada sprskih institucija koje su rangirane na 104. mestu, što je 26 pozicija ispod našeg opšteg plasmana. Osim toga, smatra ona, mora se obratiti pažnja na privlačenje i zadržavanje talenata, kako bi uz njihova znanja privreda mogla da se razvija.
Dragana Stanojević iz Projekta za bolje uslove poslovanja koji finansira USAID dodala je da se može unaprediti privredni ambijent omogućavanjem saradnje i partnerskog odnosa privrede i države, umesto igranjem uloge strogog kontrolora.