Novac postoji i želi da vas upozna, ali morate da naučite kako da ga zainteresujete za svoju ideju. Pri tom, morate da pazite da ne „izgubite sebe“, odnosno da ne podredite svoje stavove vladajućim trendovima kako biste se dopali većini, već da pronađete način da se nametnete originalnim sadržajem, ističe Oren Simanian, jedan od pokretača veoma razvijene izraelske startap scene.
Srbija je tek na početku „eksplozije“ startap poslovnog modela koji je postao dominantan u razvijenim državama, a jedna od najvažnijih lokacija u svetu za „proizvodnju“ perspektivnih početničkih firmi je Izrael, gde su državna izdvajanja za istraživanje i razvoj novih tehnologija po glavi stanovnika najveća na planeti.
Da je od izraelske pustinje do Zvezdarske šume u Beogradu, međutim, dalek put ne samo u geografskom smislu, već i u pogledu razvijenosti startap kulture, mogli su da se uvere i domaći mladi preduzetnici okupljeni u Naučno-tehnološkom parku Beograd, kada su ugostili Orena Simaniana, jednog od pokretača startap scene nastale oko Univerziteta u Tel Avivu.
„Osnivači srpskih startapova koje sam imao prilike da upoznam poseduju značajna tehnološka znanja i veštine, ali im je potrebno mnogo više informacija o zahtevima globalnog preduzetničkog tržišta. Raditi za tehnologiju i kreirati tehnologiju su dve potpuno različite stvari, pa treba razmišljati unapred i osigurati da sav taj talenat ne postane samo nečija radna snaga, već da se usmeri u kreiranje sopstvenog biznisa. Srbija je u ovom trenutku zemlja velikih prilika kada su startapovi u pitanju, jer ista suma prikupljenog novca ovde pruža pet puta više realne vrednosti nego u Izraelu. To su prednosti mladog tržišta u razvoju, koje je konkurentno sa cenama i znanjem koje pruža“, komentariše Simanian za Biznis & Finansije.
Uspehu najčešće prethodi neuspeh
Njegovo predavanje pred beogradskom publikom u mnogome se razlikovalo od uobičajenih motivacionih govora namenjenih početnicima u poslovanju. Naime, skoro pola predviđenog vremena Simanian je pričao isključivo o – neuspesima. „Bolno je kada izgubite novac koji ste prethodno uložili, trpite kritike, gubite samopouzdanje, preispitujete svoje odluke… Ali tvrdim da svim uspešnim pričama o kojima redovno slušamo, gotovo uvek prethode neuspesi. Zato je jako bitno da se ni u jednom trenutku ne gubi fokus, ali i da se, pre svega, dobro prostudiraju sve okolnosti koje vladaju na ciljanom tržištu, bez obzira da li je ono globalno ili lokalno“, ističe naš sagovornik.
Podsticanje osnivanja i prvih poslovnih koraka tehnoloških startapova, naravno, mnogo je jednostavnije u Izraelu, u kome je više od 5.100 startapova okupljeno u oko 15 inkubatora i preko 200 habova i akceleratora. Sa približno istim brojem stanovnika kao u ovoj bliskoistočnoj zemlji, Srbija može da se pohvali samo sa nekoliko startap zajednica, i jednim inkubatorom, pri Naučno-tehnološkom parku Beograd.
„Uspešan eko-sistem namenjen startapovima mora da ima podršku državnog, akademskog i privatnog sektora, i to tim redosledom. Osnovni podstrek potiče od državnih institucija, a krajnji od privatnih investitora, najčešće iz investicionih fondova koji se sve više profilišu kao tragači za potencijalnim ‘zlatnim kokama’ među mladim tehnološkim preduzetnicima“, objašnjava Simanian. On je pre četiri godine osnovao digitalnu platformu StarTAU, koja povezuje startap firme sa dobrim poslovnim idejama i međunarodne ulagače, a uz to im pruža i savetodavnu pomoć.
Simanian objašnjava da osnivači startapova, u želji da se u najboljem svetlu perdstave mogućim investitorima, često prave početničke greške i ostaju neopaženi, bez obzira na dobru ideju koju imaju. Glavni problem u komunikaciji sa fondovima je premošćavanje razlika između prevashodno tehnološke kulture i one koja je okrenuta tokovima novca.
„Novac postoji i želi da vas upozna, ali morate da pronađete zajednički jezik – da naučite kako da ga zainteresujete za svoju ideju. U današnjem, digitalnom svetu, to podrazumeva da morate da uložite svoje vreme i trud u bolje pozicioniranje na najvažnijim društvenim mrežama. Pri tom, morate da pazite da ne ‘izgubite sebe’, odnosno da ne podredite svoje stavove vladajućim trendovima kako biste se dopali većini, već da pronađete i povežete se sa društvenom nišom koja razmišlja kao vi, i potom počnete da privlačite novu publiku sopstvenim originalnim sadržajem“, naglašava naš sagovornik.
Sve što imaš, napiši na jednoj strani
Prema njegovim rečima, kada se jednom uspostavi direktan kontakt sa investitorima, važno je da međusobna prepiska bude maksimalno sažeta. Ideja, tim koji stoji iza nje, planirana strategija – sve to treba da stane na samo jednu pisanu stranu. „Oni nemaju vremena, pa kad vide mejlove poput ‘romana’, preskaču ih i bez čitanja“, upozorava Simanian.
U trenutku kada se konačno dođe do investitora koji su spremni da ulože veća finanijska sredstva, poželjno je angažovati usluge profesionalnih advokatskih kancelarija, iskusnih kada je u pitanju poslovanje sa startapovima, i sa izgrađenom mrežom kontakata u međunarodnim investitorskim krugovima. Naš sagovornik dodaje da što je veći broj preduzeća koja su specijalizovana za ovakvu vrstu posredovanja, to je, po pravilu, razvijenija lokalna startap scena.
Kada je reč o globalnoj budućnosti startap zajednica, digitalizacija čitave planete – dostupnost širokopojasnog interneta, razvoj sve većeg broja onlajn platformi za crowdfunding i elektronsko plaćanje, neizbežne društvene mreže – dovešće do toga da će sve potojeće industrije morati da se prilagode novom modelu poslovanja. U takvom svetu startapovi neće biti ni malo ugroženi, već će, naprotiv, biti nosioci novih ekonomija, uveren je izraelski stručnjak.
Od tima sve počinje
„Danas više nije bitno u kojoj delatnosti posluje vaša firma, već je za njen krajnji uspeh važnija sposobnost da se efikasno prilagodi svim promenama na tržištu. Nije dovoljno imati samo kvalitetnu ideju, već morate da budete dobro pripremljeni kako da je sprovedete u delo. Da biste u tome uspeli, najvažnije je da – iako ste početnička firma – imate tim koji je posvećen istom cilju“, savetuje Oren Simanian.
broj 139/140, jul/avgust 2017.