Nakon više decenija ekstravagantnih obećanja i gorkih razočarenja, veštačka inteligencija (VI) konačno počinje da donosi konkretne koristi kompanijama koje su među prvima počele da se bave i investiraju u tu oblast. Ona danas daje najrazličitije sposobnosti mašinama za koje se dugo smatralo da pripadaju isključivo ljudskom rodu, poput obrade prirodnog jezika ili vizuelnih informacija.
Digitalno inovativne kompanije koje se bave maloprodajom sada imaju robote koje pokreće VI i koji rade u njihovim skladištima, pa čak i automatski poručuju robu kada opadne stanje zaliha. Komunalna preduzeća koriste VI za projektovanje potražnje za strujom, a proizvođači automobila je upotrebljavaju u automobilima bez vozača.
Skup različitih faktora podstakao je nov talas razvoja veštačke inteligencije. Računari su sve moćniji, algoritmi i modeli ove tehnologije postaju sofisticiraniji i, što je možda i najvažnije, svet generiše nekada nezamislive količine podataka, goriva koje pokreće veštačku inteligenciju. Preduzetničke aktivnosti koje su pokrenuli ovi trendovi privukle su tri puta više investicija u 2016. godini (između 26 milijardi i 39 milijardi dolara), nego pre tri godine. Najveći deo investicija u oblast veštačke inteligencije sastoji se od internih troškova za istraživanje i razvoj velikih kompanija kao što su Amazon, Baidu i Google, kojima ne nedostaje gotov novac i koje svoje poslovanje baziraju na digitalnom okruženju.
Uprkos svim tim investicijama, veliki deo početka primene VI van tehnološkog sektora je tek u ranoj, eksperimentalnoj fazi. U studiji koju je objavio Globalni institut McKinsey, Veštačka inteligencija: Sledeća digitalna granica?, a koja obuhvata analizu više od tri hiljade kompanija koje su upoznate sa VI širom sveta, utvrđeno je da su kompanije koje su među prvima počele sa primenom VI obično bliže digitalnoj granici, da su među vodećim firmama u svojim industrijama, da primenjuju VI u svim tehnološkim grupama, koriste VI u najvažnijem delu lanca vrednosti, primenjuju VI da bi povećale prihode ali i smanjile troškove i da u tome imaju punu podršku izvršnih rukovodilaca. Kompanije koje još uvek nisu uvele veštačku inteligenciju u većem obimu ili u najvažniji segment svog poslovanja nisu uverene da postoji poslovna argumentacija u prilog VI, niti u to kakve bi prinose mogle da očekuju od investicije u VI, pokazali su rezultati istraživanja.
Međutim, prvi dokazi ukazuju na to da poslovna argumentacija u prilog primene i razvoja veštačke inteligencije i te kako postoji, te da VI može biti od konkretne koristi kompanijama koje su spremne da je upotrebe u različitim aspektima poslovanja. Prema istraživanju, kompanije koje su među prvima počele da primenjuju VI i koje, pored značajnih digitalnih kapaciteta, imaju i proaktivne strategije, mogu da se pohvale većim profitnim marginama i očekuju da će se jaz u pogledu učinka između njih i drugih firmi dodatno povećati u naredne tri godine.
Sektori koji su na vrhu rang liste po Indeksu digitalizacije delatnosti Globalnog instituta McKinsey, poput visokotehnoloških i telekomunikacionih kompanija, kao i onih koje se bave pružanjem finansijskih usluga, takođe su i među vodećim kompanijama koje su primenile VI i imaju najambicioznije investicione planove. Tako, na primer, proizvođači automobila koriste VI da bi unapredili poslovanje i razvili vozila bez vozača, dok kompanije koje pružaju finansijske usluge koriste VI u funkcijama koje se tiču iskustva klijenata. Kako ove firme budu sve više koristile VI i pribavljale više podataka, kompanijama koje u tome kasne će biti sve teže da uhvate korak.
Budućnost VI će biti inovativna, ali se možda neće ravnopravno deliti. Prema McKinsey globalnom istraživanju, kompanije sa sedištem u SAD apsorbovale su 66 procenata svih eksternih investicija u kompanije koje rade sa VI u 2016. godini; Kina je bila na drugom mestu, sa 17 procenata i beleži brz rast. Obe zemlje su razvile „ekosisteme“ VI i usvojile nacionalne strateške planove sa značajnim naglaskom na VI, u nekim slučajevima uz podršku inicijativa za finansiranje VI vrednih više milijardi dolara. Južna Koreja i Velika Britanija su usvojile slične strateške planove.
Visokorazvijene ekonomije poput Nemačke, sa visokim BDP-om po glavi stanovnika i izazovima poput populacije koja brzo stari, takođe će morati više da se oslanjaju na automatizaciju na bazi VI, kako bi mogle da postignu ciljeve u pogledu BDP-a. Oko jedne trećine projektovanog BDP-a Nemačke za 2030. godinu zavisi od povećanja produktivnosti, a jedan od najvažnijih izvora produktivnosti je upravo automatizacija na bazi veštačke inteligencije. Poslovi koji se obavljaju na bazi VI bi mogli da podižu produktivnost u Nemačkoj za 0,8 do 1,4 procenta godišnje. Time što je postala jedna od prvih zemalja koja je uvela u upotrebu VI, Nemačka bi mogla čak i da premaši svoj cilj u pogledu BDP-a u 2030. godinu i to za 4 procenta! Međutim, ukoliko zemlja sporije uvede u upotrebu VI, a produktivnost se ne povisi nekim drugim putem, planirani BDP za 2030. godinu bi mogao da podbaci za do jedne trećine.
Značajne koristi su na dohvat ruke. Za mnoge kompanije, to podrazumeva ubrzanje aktivnosti na digitalnoj transformaciji. Veštačka inteligencija neće dozvoliti kompanijama da preskoče fazu uspostavljanja digitalnih osnova na pravi način, već će morati da pribave odgovarajuća digitalna sredstva i veštine da bi mogle da na delotvoran način primenjuju ovu tehnologiju.
Države takođe moraju da drže korak sa ovim promenama, kroz usvajanje zakona koji podržavaju pravičnost bez sputavanja inovativnosti i proaktivne identifikacije poslova za koje postoji najveća verovatnoća da će biti automatizovani, te obezbeđivanja programa prekvalifikacija za ljude čiji je posao pod rizikom od automatizacije zbog primene VI. Njima treba omogućiti da steknu odgovarajuće veštine kako se ne bi takmičili, već radili sa mašinama.