Samo prošlog meseca, prijavljeno je kompromitovanje oko 143 miliona identiteta u samo jednom incidentu, a potrebno je svega 9 minuta da ukradeni podaci postanu dostupni na dark web stranama. Imajući u vidu činjenicu da neće svi ugroženi računi biti zloupotrebljeni, ali i da je svaka sekunda važna, kompanija Mastercard je razvila sistem za rano otkrivanje prevara kako bi se finansijskim institucijama omogućilo brže delovanje i posledično sprečili ozbiljniji napadi.
Koristeći uvide iz Mastercard mreže, mogućnosti te mreže za predviđanje aktivnosti i kombinaciju internih i eksternih podataka, sistem za rano otkrivanje prevara određuje da li su kartica ili račun ugroženi i šalje upozorenje izdavaocu kartice kojim se određuje nivo rizika. Na osnovu tog nivoa rizika, izdavalac kartice zatim preciznije određuje koje radnje treba preduzeti, bilo da je to detaljnije praćenje transakcija ili proaktivno izdavanje zamenske kartice.
„Znanje je moć, a ova usluga pomaže izdavaocima da reaguju znatno brže i da sa većom preciznošću zaustave potencijalnu prevaru pre nego što se ona i desi“, rekao je Adžej Bala, predsednik Sektora za sigurnost i upravljanje rizicima u kompaniji Mastercard. „Banke izdavaoci Mastercard kartica sada mogu proaktivno da izdvoje aktivnosti koje su posledica zloupotrebe ili hakovanja podataka, što im pomaže da smanje troškove i očuvaju najbolje moguće iskustvo za korisnike kartica.”
Sistem za rano otkrivanje prevara dostupan je izdavaocima kartica širom sveta i obuhvata sve vrste prevara putem bilo kog kanala prodaje. Ovaj sistem identifikuje sve od aktivne prodaje ukradenih podataka i testiranja kartica pre nego što se upotrebe za prevaru, do podataka o potencijalno rizičnim računima a za koje nema dovoljno dokaza da su zaista kompromitovani. Ove mogućnosti će izdavaocima kartica omogućiti da dobijaju upozorenja o mnogo širem spektru ugroženih računa i to u periodu od šest do 12 meseci pre nego što je to do sada bio slučaj.
Kompanija Mastercard neguje dugogodišnju tradiciju ulaganja i inoviranja u napredne tehnologije za zaštitu plaćanja, kao što su poput čipovi, tokenizacija, fizička i bihevioralna biometrija i veštačka inteligencija – kako bi svaka transakcija bila zaštićena.