Jedno selo u Jablaničkom okrugu sa manje od 1.000 stanovnika, i to pretežno starijih, proslavilo se po festivalu pank muzike koji se održava više od decenije. Premda ga u poslednje vreme finansijski pomaže i opština Vlasotince, to nije dovoljno pa se organizatori za neophodna sredstva i dalje snalaze „na mišiće“. Ipak, uvereni su da će ovaj događaj opstati, jer poznati festivali u gradovima oko kojih se vrti veliki novac „nikad neće imati dušu kao ovaj naš u Ladovici“.
Nije istina da se mladi danas ne druže kao nekad, da su apatični i nevoljni, da nemaju strasti ni prema čemu, da pre odustanu nego što probaju da nešto urade i da bez dogovorene cifre ni ne započinju inicijative. Priča o jednom muzičkom festivalu pokazuje upravo suprotno.
Ladovica je selo koje pripada opštini Vlasotince i broji manje od 1.000 stanovnika. U ovom selu, kao i u većini drugih u Srbiji, ima više starijih žitelja nego mladih. Ipak, zahvaljujući „manjinskom delu stanovništva“, Ladovica se izdvojila i postala prepoznatljiva i među mladima van granica Srbije, a proslavila ju je – pank muzika!
Pivski festival ili Pank festival održava se već 11 godina u ovom selu. „Pivski“ je ime navijačke grupe lokalnog fudbalskog kluba „Progres“, a sami navijači su 2006. godine osnovali festival, kako bi finansijski pomogli klubu.
„Naši bendovi ‘Hidrogen’ i ‘Cepeni Ćunci’ pozvali su još neke muzičke grupe, kako bismo svi zajedno napravili jedno dobro zezanje. Kad smo to uradili prvi put u školskom dvorištu, ovaj događaj se pokazao kao uspešan, pa smo rešili da nastavimo da ga organizujemo – i evo, okupljamo se već 11 godina”, kaže jedan od organizatora i član grupe „Hidrogen“ Dragan Janjić.
Pank je žanr muzike koji osnivači festivala neguju preko dve decenije, u čemu im se pridružio i još jedan ladovački bend „Midl finger“. Do sada su na ovom festivalu nastupali brojni pank bendovi iz većih gradova Srbije, ali i Crne Gore i Makedonije. Na pitanje da li jak zvuk koji karakteriše ovu vrstu muzike smeta meštanima, Janjić odgovara da su se, posle turbulentnog perioda prilagođavanja, sada već navikli: „Što se tiče starijih meštana, oni već 25 godina slušaju našu buku, tako da su se na kraju prilagodili. Sada nas znaju kao dobre momke, ali je bilo muke da im to i dokažemo. Lako je pomerati granice u velikom gradu, ali stvoriti nešto ovako na selu i to baš na jugu – nije bilo jednostavno”.
Organizovanje festivala „na mišiće“
Pivski festival je jedna od onih manifestacija koju su građani osnovali na sopstvenu inicijativu, bez pomoći države i privatnih sponzorstava. Za 11 godina održavanja, tek poslednje četiri opština Vlasotince je finansijski podržala ovaj festival.
„U poslednjih četiri godine, najveći iznos koji je dala opština bio je 200.000 dinara i to samo jednom. Ostala sredstva iznosila su od 100.000 do 120.000 dinara i to nisu bila davanja iz opštinskog budžeta, već iz budžeta organizacija na državnom finansiranju”, žali se Janjić. Čak i sa najvećom sumom koju su do sada dobili nisu uspeli da pokriju ni polovinu troškova. Kako, onda, festival opstaje?
„Pank festival orgnizujemo što bi se reklo ‘na mišiće’ – uglavnom pomoću prihoda od prodaje ulaznica, pića, majica i slično. Ponekad izdvojimo i sopstvena sredstva da bismo pokrili troškove bendova koji gostuju kod nas. Tako smo radili na početku. U međuvremenu, mlađe generacije su gledale šta radimo i upijale naša iskustva, te su na kraju prihvatile organizaciju festivala kao obavezu koja se čeka godinu dana i za koju se živi tokom tog perioda. Tako smo i registrovali Udruženje”, objašnjava Janjić, koji je sada predsednik Udruženja „Festival stara škola“ Ladovica.
Možda je upravo u tome i pravi razlog opstanka ove manifestacije – muzika koja je prvo ujedinila ljubitelje panka, a potom postala razlog njihovog omladinskog aktivizma. „Pank muzika koju sviramo u Ladovici je deo nas. To je priča o našem odrastanju i životu ljudi u našoj okolini. Muzika ne može nestati ako je iskrena i ako izlazi iz duše, ma koje vrste bila. Nama je pank način izražavanja, nekad zadvoljstva, a nekad upravo suprotnih osećanja”, kaže Janjić.
Šta je cilj ove igre?
Jednom je gitarista poznate kragujevačke pank grupe izjavio da „biti pank bend znači biti na opozicionoj strani”. Sagovornik B&F-a obrazlaže ovu tvrdnju rečima: „Nas politika ne može prevariti. Mi nećemo stati nikad uz lažna obećanja i jeftine trikove ljudi koji nemaju sebe i zato ćemo uvek nezadovoljstvo iznositi putem muzike. Pank i jeste muzika radničke klase“.
Ipak, radnička klasa, kao i srednji stalež u Srbiji i svetu polako nestaju, a čini se da je ista sudbina zadesila i lokalne pank grupe, čiji se broj ili velikom brzinom smanjuje, ili one ne dobijaju dovoljno medijskog i javnog prostora.
„Na našem festivalu je gostovalo mnogo bendova koji nisu široko poznati, ali su to ljudi koji vole ono što rade, i to se vidi. Što se tiče poznatih bendova koji su gostovali kod nas, svi su bili ispoštovani, kao i njihovi honorari do poslednjeg dinara, mada se ne bi moglo reći da su bili skromni sa potraživanjima“, kaže Janjić.
Poznati bendovi dolaze iz velikih gradova, gde je i koncentracija svih dešavanja za mlade. Ipak, Ladovica je uz Niš, Kragujevac, Novi Sad i Beograd, izborila svoje mesto na listi festivala dobre muzike i provoda. Međutim, organizatori ovog festivala smatraju da on ima svojih specifičnosti. „Poznati festivali koji se održavaju u velikim gradovima su poslovna tvorevina na kojoj se obrće ogroman kapital. Investicije su ogromne, medijski je sve ispraćeno, ali nikad neće imati dušu kao naš festival u Ladovici“, tvrdi Janjić i dodaje da je ubeđen da će Pivski festival trajati još mnogo godina. „Ja sam u jedno sasvim siguran – dok postoje naši bendovi ‘Hidrogen’, ‘Cepeni Ćunci’ i ‘Midl Finger’, postojaće i festival u Ladovici i dobro je da mlađi naraštaji tako razmišljaju, što je i cilj ove igre”, smatra on.
Možda je i Ladovica pravi primer životne igre. Naizgled selo bez perspektive postalo je prepoznatljivo po muzičkom festivalu, i to zahvaljujući mladim ljudima koji su svojim zalaganjem uspeli da stvore sebi ispunjen život.
Kad gosti nisu besni, ni kuća nije tesna
Kako Ladovica nije turističko mesto, i njeni smeštajni kapaciteti su ograničeni. Iz tog razloga muzičari koji sviraju na festivalu spavaju u kućama organizatora, kada nema dovoljno kreveta čak i na dušecima, a posetioci se od večernjeg provoda odmaraju u šatorima.
Julijana Kuzmić