Najbogatiji su se pomamili za novom igračkom – superluksuznim podmornicama, koje se mogu kupiti „već po ceni od milion dolara“. To je džabe u poređenju sa najnovijim hibridnim modelima jahti i podmornica, budući da se za takav hit u najavi, zasnovan na sofisticiranoj vojnoj tehnologiji, procenjuje da će koštati više od 2,3 milijarde dolara. Na tržištu su u ponudi i luksuzni hoteli – podmornice, a da je očigledno reč o sve profitabilnijem poslu svedoči i to što su se u ovu trku od nedavno uključili Kinezi i Rusi, koji imaju i zajedničke projekte.
Inovativna polupodmornica SemiSumbarine za 12 putnika, hrvatske kompanije Agena Marin, koja već plovi na više od 30 lokacija duž Jadrana, nedavno je otplovila i na daleke Maldive. Plovilo je kupila za 110.000 evra maldivska firma Universal Enterprises za potrebe svog turističkog kompleksa na ostrvu Kuramathi, a isto takvo sada želi da kupi konkurentska kompanija Best Dives, takođe sa Maldiva. Hrvatska firma Agena Marin se već šest godina bavi proizvodnjom polupodmornica, koje iako izgledaju kao podmornice ne zaranjaju, već su putnici smešteni u podvodnoj kabini s velikim staklenim prozorima iz koje posmatraju podvodni svet.
Poslednjih godina poraslo je interesovanje, pa time i proizvodnja malih podmornica za civilnu upotrebu. Kompanije su oformile posebne projektne timove za te svrhe, a uglavnom su to plovila sa akrilnom sferom, koja mogu da prime više osoba i istovremeno budu makismalno bezbedna prilikom podvodnog krstarenja. Danas se ove podmornice koriste na superluksuznim jahtama, na istraživačkim plovilima, u inspekcijskim nadzorima i podvodnim operacijama.
Na tržištu civilnih podmornica najveći rast beleže one za individualne potrebe, postavši najnovija igračka za kojom su poludeli bogataši. Poslednji hit je hibrid jahte i podmornice kodnog naziva M7, koji je tehnološki zasnovan na američkom nevidljivom razaraču klase „Zamvolt“. Reč je o superluksuznom plovilu dužine 115 metara, koje sadrži heliodrom, apartman vlasnika na dva sprata, terasu i osam VIP apartmana za goste. U sredini plovila nalazi se klub s bazenom, barom i dovoljno mesta za sunčanje. Kad društvu dojadi sunčanje i ispijanje koktela, jahta može da zaroni do dubine od 240 metara i krene u istraživanje podvodnog sveta. Cena još nije javno objavljena, ali ako se ima u vidu da vojna podmornica veličine M7 vredi oko 2,3 milijarde dolara, može se bar donekle pretpostaviti koliko će budući vlasnik morati da izdvoji s bankovnog računa za civilnu, superluksuznu verziju.
Privatna podmornica u tuđim vodama
Pomenuti M7 nije jedino plovilo ovog tipa koje je dostupno onima s najdubljim džepom. Već nekoliko decenija kompanije poput Triton subs, DeepFlight Adventures, U-Boat Worx BV i Seamagine Hydrospace Corp proizvode i prodaju luksuzne ili specijalizovane podmornice za civilnu upotrebu. To su mala plovila koja mogu da prime od dva do osam putnika radi istraživanja okeana tokom nekoliko sati, a kompanija OceanGate Inc. najavljuje za sledeću godinu prvu podvodnu turu do ostataka potonulog broda „Titanik“.
Ipak, luksuzne podmornice u stilu jahti su projekti novijeg datuma. Čarls Konen, proizvođač podmornica SEAmagine, navodi da danas nešto više od tuce bogataša poseduje sopstvene podmornice, ali da taj trend raste kao i broj kupaca. Konenove podmornice se prodaju po ceni od jednog do tri miliona dolara, a troškovi godišnjeg održavanja kreću se između 15.000 i 20.000 dolara. Još jedan proizvođač luksuznih podmornica, kompanija U.S. Submarines, takođe ističe da se ovo tržište brzo širi. Njihov model „Nomad“ nalikuje avionu, a model „Seattle“ je podmornica koja obezbeđuje komfor kao i jahta, dok je „Phoenix“ prototip dužine 65 metara, koji će moći da pređe okean i da ponese sopstvenu minipodmornicu. Procenjuje se da će to zadovoljstvo, kada se pojavi kao finalni proizvod na tržištu, koštati „tričavih“ 90 miliona dolara.
Međutim, pomama bogatih za luksuznim podmornicama, osim profita za proizvođače, donosi i probleme oko upravljanja plovilom. U SAD, gde je ovo tržište naročito u zamahu, kapetani podmornica moraju da imaju specijalnu dozvolu za plovljenje pod vodom. Stoga, neki proizvođači formiraju i centre za obuku, u kojima simuliraju unutrašnjost podmornice, a edukacija traje četiri meseca. Ali nakon što kupi podmornicu i obuči posadu, vlasnik može da otplovi gde god želi, s obzirom da ne postoje konkretna zakonska ograničenja za civilne podmornice bilo gde u svetu.
To, ipak, ne znači da obalska straža neće reagovati, niti da će svi biti srećni kada privatna podmornica uđe u nečije teritorijalne vode. Zemlje koje su do sada iskazale najveću brigu su Grčka i Francuska, prvenstveno zbog ogromnog broja antikviteta na morskom dnu u njihovim teritorijalnim vodama, a koje bi vlasnici ovakvih i sličnih podmornica mogli lako da „pokupe“.
Niko kao Rusi
Za one nešto manje bogate, uteha mogu biti luksuzni hoteli – podmornice, poput „Lovers deep luxury“. Ovaj podvodni hotel može da zaroni na 200 metara dubine, a sa njim i gosti koji su u stanju da izdvoje 110.000 evra po osobi dnevno. Pošto je namenjen za provod parova, cena na kraju vikenda bude daleko veća. Ova podmornica ima ogromne prozore, tako da „golupčići“ mogu da uživaju u podvodnoj panorami iz velikih kraljevskih kreveta, a u cenu je uračunat i lični batler, koji – kako se ističe u propagandnom materijalu – „ispunjava svaku vašu želju“.
Kako danas ništa ne ide bez Kineza, pekinška kompanija Tianjin Ostar Underwater Vehicles najavila je da će do početka 2018. završiti izradu civilne podmornice za turističke obilaske. Plovilo će moći da primi između 20 i 40 putnika i da zaroni na dubinu do 24 metra. Kinezi u ovom projektu sarađuju sa ruskim naučno – istraživačkim institutima, pa je u te svrhe osnovana kinesko-ruska kompanija Ostar Sino-Russia Joint Marine Technology Research Institute. Prema saopštenju kineske kompanije, već su u toku pregovori sa dve lokalne turističke firme, Zhangjiajie i Beibu Gulf, a interes su iskazale i turističke kompanije iz Vijetnama, Tajlanda, Grčke i Turske.
Rusi su, pak, početkom ove godine najavili da se uključuju u trku oko proizvodnje podmornica za civilnu upotrebu i to na njima svojstven način – sa prvim takvim plovilom na nuklearni pogon. Projekat nazvan „Podvodni sistem za seizmološka istraživanja“ razvio je dizajnerski studio Rubin. To će, u stvari, biti klasična nuklearna podmornica, koja umesto torpeda i raketa ima robotske sisteme i autonomne podvodne aparate za seizmološka istraživanja i potragu za mineralnim sirovinama. Trenutno, u svetu ne postoje takva podmornica niti projekat, pa će nova ruska podmornica namenjena istraživanjima biti jedinstveno tehnološko rešenje. Planirano je da bude dugačka 135,5 metara, široka 14,4 metara i da plovi na dubini do 400 metara. Podmornica će moći samostalno da plovi 90 dana, dok će posadu činiti 40 ljudi, što je ekvivalent ruskoj borbenoj nuklearnoj podmornici klase Borej.
Projekat je trenutno u ranoj fazi razvoja, a valja podsetiti i da je Rusija u arktičkom regionu od 2015. uspostavila najmanje šest novih baza severno od Arktičkog kruga, što uključuje i šest luka dubokog gaza i 13 uzletišta. To područje je geopolitički sve važnije, a sve veći komercijalni interes za njegove prirodne resurse budi nove ekološke i bezbednosne zebnje ne samo u tom regionu, već u celom svetu.
Mafijaške podmornice
Kolumbijska mornarica je navela da je od 1993. do 2016. godine zaplenila ili uništila 91 ilegalnu „narko polupodmornicu“. One su gotovo uvek izrađene od fiberglasa, i ne duže od tridesetak metara. Takva plovila su u stanju da zarone do devet metara ispod površine vode, mogu da prevezu četiri člana posade i osam tona tereta (obično kokaina) i opremljena su najsavremenijom opremom. Prema procenama kolumbijskih vlasti, prosečna vrednost zaplenjenih plovila iznosi više od dva miliona dolara.
Vladimir Adonov
oktobar 2017, broj 142.