Šesto periodično istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) u oktobru i novembru 2017. godine, na uzorku od 424 privredna društva i preduzetnika u 25 gradova i opština Srbije pokazalo je da nema poboljšanja rokova naplate i da se zaduženost privrednih subjekata i dalje povećava.
Prosečni rokovi naplate potraživanja zakucani na 140 dana
Firme obuhvaćene anketom (88 preduzetnika, 234 mala, 57 srednjih i 45 velikih preduzeća) u proseku i dalje čekaju punih 139 dana da naplate svoja potraživanja. Pritom se, na godišnjem nivou ukupno 7,6 odsto potraživanja uopšte ne naplati, jer firme kojima je isporučen proizvod ili izvršena usluga bivaju blokirane ili odu u stečaj pre nego što izmire svoje dugove. Najveće produženje rokova plaćanja zabeleženo je u proizvodnji prehrambenih proizvoda (prosek naplate uvećan za 23 dana).
Prosečna zaduženost firmi u Srbiji i dalje raste
U odnosu na 2016. godinu kada je prosečna zaduženost anketirane firme bila 196,5% u odnosu na visinu upisanog kapitala, zaduženost je nastavila da raste i sada iznosi 202,7% u odnosu na visinu upisanog kapitala. Dakle, svaka prosečna firma trenutno ima dva puta više dugova od ukupnih sredstava s kojima je počela svoj rad. Ovo znači da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju u Srbiji i dalje ekstremno visok, a u tome prednjače preduzetnici, mikro i mala preduzeća.
U strukturi dugovanja došlo je do određenih promena. Banke nisu višu te kojima anketirane firme najviše duguju. Lista onih kojima domaće firme najviše duguju sada izgleda ovako:
1. Dugovanja za parafiskalne namete, prva na listi kod 29,7% anketiranih
2. Dugovanja prema bankama za kredite i pozajmice, prva na listi kod 28,4% anketiranih
3. Dugovanja prema dobavljačima i poslovnim partnerima, prva na listi kod 21,5% anketiranih
4. Dugovanja prema državi za poreske namete, carine i akcize, prva na listi kod 11,3% anketiranih
5. Ostala dugovanja ili nije odgovorilo na pitanje, 9,1% anketiranih
Interesantno je da se smanjio procenat firmi koje najviše duguju za poreske namete, carine i akcize sa 20,8% u 2016. na 11,3% u 2017. godini, ali se znatno povećao broj firmi koje duguju za parafiskalne namete (skok od 7,5%) i dobavljačima (skok od 4,9%). To znači da je država efikasnije naplatila poreze, ali se to prelilo na plaćanje brojnih parafiskalnih nameta (veća šteta za lokalne samouprave koje pretežno naplaćuju te namete) i na dobavljače (veća šteta za privredne subjekte i povećanje gubitaka realne privrede).