Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije uz pomoć MMF-a, Vlada Republike Srbije bi trebalo da se fokusira na podsticanje privrednog rasta, a ne isključivo na subvencije. Jedan od problema koji utiču na nisku stopu rasta je nedovoljan udeo investicija u bruto domaćem proizvodu, rečeno je na prvom panelu održanom tokom Konferencije Beogradske berze. Panelisti su zaključili da se mogu videti dobri rezultati nekih od projekata koji su sprovedeni u prethodnih nekoliko godina i da postoji izvesna stabilnost na makroekonomskom nivou, ali da su pred Srbijom još uvek brojne neophodne reforme.
Tokom druge panel diskusije, na temu perspektiva razvoja domaćeg tržišta kapitala, naglasak je stavljen na promenu državne regulative i podsticanje malih i srednjih preduzeća na uključivanje na tržište kapitala kroz poreske olakšice. Još jedan od načina pokretanja tržišta kapitala je i privatizacija javnih preduzeća. Ustanovljeno je da su glavni razlozi zbog kojih od 2001. godine na Beogradskoj berzi nije bilo nijedne inicijalne javne ponude nedostatak investitora i loša edukacija preduzetnika i menadžera na ovu temu. Uz to, postojeća regulativa i procedure, naročito poreske, negativno utiču na strane investitore. U prvi plan su isplivala stremljenja Berze da, kroz projekte koje je pokrenula, usmeri naročitu pažnju na privatni sektor i motiviše vlasnike privatnog biznisa na izlazak u finansijsku javnost. U tom kontekstu je predstavljen i novi lanac vrednosti Beogradske berze koji je vrednosno segmentiran na tri ključna segmenta: start-up i inovativne male kompanije, zatim preduzeća srednje veličine, te visokokapitalizovana javna društva.
Kako su nove tehnologije i inovacije moćan instrument promene na svim nivoima treći panel bio je posvećen upravo inovativnim tehnologijama na tržištu kapitala, čiji je cilj da olakšaju pristup izvorima finansiranja naročito onima kojima su ti izvori i najpotrebniji, startap kompanijama i domaćim malim i srednjim preduzećima. Učesnici ovog panela su se složili da jedan od uzroka nedovoljnog učešća malih i srednjih preduzeća u ukupnom BDP-u i to što domaća mikro i mala preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri benefite eksternih izvora finansiranja i finansijski leveridž. Takođe, konstatovano je i da Srbiji u ovom trenutku nedostaje strateški pristup privlačenju investicija, što je područje na kom bi se mogli ostvariti značajni pomaci u narednom periodu.
Budžetska potrošnja
U svom specijalnom predavanju, predstavnik MMF-a u Srbiji, gospodin Sebastijan Sosa, istakao je problem rastuće fiskalne nestabilnosti u Srbiji, i kao jedan od ključnih ciljeva programa podrške MMF-a u Srbiji izdvojio smanjenje disbalansa između trgovinskog deficita i javnog duga Srbije. On je takođe naglasio da je obavezno trošenje Srbije predviđeno budžetom neodrživo veliko i da se ono mora smanjiti u narednom periodu. Takođe, Sosa je napomenuo da je potrebno pozabaviti se visokim brojem nenaplativih kredita, iako se poslednjih godina njihov broj smanjuje. Kao još jedan od ciljeva, Sosa je naveo da je potrebno povećati broj kako javnih, tako i privatnih investicija, ali je kao prepreku ovome istakao nizak nivo domaće štednje. Posebno ohrabruje izneti zaključak da u sledećoj iteraciji strukturnih reformi, Srbija mora znatno više pažnje da posveti razvoju tržišta kapitala.
Gospodin Jorge Tavio Ascanio, menadžer za digitalne inovacije i saradnju u kompaniji Thomson Reuters, je održao još jedno specijalno predavanje na temu „Partnerstvo za inovacije u digitalno doba“ tokom kojeg je istakao da se svet posle udara finansijske krize promenio, kao i da vremena koje dolaze donose dosta neizvesnoti. Gospodin Ascanio je naglasio značaj ulaska tehnološkoh kompanija u svet finansija, koje će predstavljati glavni izvor promena i napretka u budućnosti. Govorio je i o promeni načina komunikacije sa korisnicima, kao i o primeni i razvoju novih tehnologija poput: big data,cloud computing, internet of things i cryptotechnologies.
U ovogodišnjem izboru za kompaniju sa najboljim odnosima sa investitorima u 2017. godini, takođe objavljenom na ovogodišnjoj Konferenciji Berze, učestvovalo je 17 kompanija, a prosečan rezultat kompanija čiji je sadržaj internet prezentacija analiziran dostigao je nivo od 74,87%. Istraživanjem je obuhvaćeno 35 kriterijuma otvorenosti kompanija prema investicionoj javnosti, koji, između ostalog, uključuju nastup kompanija na investitorskim konferencijama u prethodnoj godini, objavljene aktuelne i istorijske izveštaje kompanija, informacije o performansama kompanije na tržištu kapitala (cena akcija i vrednost prometa), prisutnost kompanije na društvenim mrežama, postojanje objavljenih kontakata i audio i video zapisa za investitore na internet prezentaciji kompanije, objavljen kodeks korporativnog upravljanja, itd. Nakon analize dobijenih rezultata, Komisija Beogradske berze, u sastavu od četiri analitičara i jednog univerzitetskog profesora, donela je odluku da Zlatnu plaketu za najbolje odnose sa investitorima u 2017. godini dobije kompanija NIS a.d. Novi Sad, dok je plaketu za najveći napredak u kvalitetu odnosa sa investitorima u 2017. godini dobila kompanija Valamar Riviera iz Poreča.
Zlatni sponzor šesnaeste po redu Međunarodne konferencije Beogradske berze bila je kompanija NIS a.d. Novi Sad, a među sponzorima su bili i Aerodrom Nikola Tesla Beograd, kao Srebrni sponzor, Banca Intesa, Centralni registar depo i kriling hartija od vrednosti, Raiffeisen Future, Victoria Group, i Udruženje banaka Srbije.