Rodna nejednakost na tržištu rada u Srbiji nije nepoznata činjenica, ali publikacija koju je priredilo Udruženje “Žene na prekretnici”, u saradnji sa SeConS grupom za razvojnu inicijativu, jedinstvena je po pristupu i prva koja ovu problematiku prikazuje po starosnim kategorijama.
“Upoređivanjem položaja žena, starih 45 i više godina, sa mlađim i starijim muškarcima, ali i sa mlađim ženama, kao i ženama u zemljama Evropske unije, omogućeno je da se ogoli slika diskriminacije čije su žrtve žene generalno, a među njima najugroženije pripadnice srednje i starije generacije”, izjavila je Mima Perišić, predsednica Udruženja “Žene na prekretnici”.
Žene u Srbiji prosečno zarađuju manje od muškaraca, a pritom su kvalifikovanije. Drastični raskorak od 11 procenata, na njihovu štetu, iskazuje se i kroz računicu da bi trebalo da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi ostvarile zaradu kao muškarci istih radnih karakteristika. Ovo zaostajanje ne ograničava se samo na vršnjačku grupu – žene starije od 45 godina u proseku zarađuju manje i od mlađih muškaraca.
Od milion i po radno sposobnih žena ove starosne kategorije, više od trećine su neaktivne, sto znači da nemaju posao, niti ga traze. Obeshrabrene, prinudno se „deaktiviraju”. Od zaposlenih, čak jedna četvrtina visokoobrazovanih radi ispod svoje stručne spreme.
Kod muškaraca starijih od 45 beleži se najviša stopa zaposlenosti, a sa ženama je upravo obrnut slučaj. Posle 45-te, njihove šanse za zaposlenje se bitno smanjuju i to je grupa sa najvećim postotkom dugoročno nezaposlenih.
Problem imaju i žene sa uspešnom karijerom. To je takozvani “stakleni plafon”, prepreka za napredovanje do najviših pozicija odlučivanja. One čine tek četvrtinu menadžera kompanija.
Nejednakost pogađa žene i njihove porodice, ali trpi celo društvo. Analize u zemljama Evropske unije pokazuju da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rast bruto društvenog proizvoda nego politike tržišta rada i obrazovanja, navodi se u publikaciji. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do porasta BDP, do 2050.godine, za 2.2 odsto, dok bi unapređenje rodne ravnopravnosti (pre svega kroz zapošljavanje žena) uticalo na skok od 6.1 do 9.6 odsto.
Na indivudalnom planu, puna zaposlenost i dostojanstven rad predstavljaju osnovne uslove za kvalitetan život dok traje radni vek, ali i po njegovom okončanju, jer omogućavaju ostvarivanje penzije i drugih oblika socijalnog obezbeđenja u starosti.
Za žene starije od 45 godina nezaposlenost predstavlja doživotnu uskraćenost i rizik, stoga je analiza data u publikaciji značajna za podsticanje vrlo specifičnih mera za poboljšanje njihovog položaja i socijalne zaštite.
Udruženje „Žene na prekretnici“ je nevladina organizacija koja promoviše rodnu ravnopravnost kroz ekonomsko i društveno jačanje žena u dobi 45+ koje ostaju bez posla.