Tokom prošle nedelje visokopozicionirani političari i centralni bankari su u nekoliko navrata direktno komentarisali kurs valuta svojih zemalja. To je vrlo neuobičajeno i podseća na valutni rat – situaciju u kojoj države namerno slabe svoju valutu kako bi povećale svoj izvoz a smanjile uvoz iz drugih zemalja.
Sve je počelo još za vreme predizborne kampanje za predsednika SAD, u kojoj je Trump otvoreno govorio da želi slabiji dolar jer će to povećati broj radnih mesta u Americi. Nakon što je postao predsednik, američka valuta je zaista počela naglo da slabi, no ne samo Trumpovom zaslugom, nego zbog celokupne ekonomske situacije na globalnom nivou. U trenutku pisanja analize, na platformama Admiral Marketsa kurs Forex valutnog para EUR/USD iznosi 1.2400, što znači da je dolar u poslednjih godinu dana oslabio čak 16%.
Priča o kursu dolara je dobila nastavak prošle nedelje kada su novinari pitali američkog ministra finansija Stevena Mnuchina kako komentariše naglo slabljenje valute, na šta je on odgovorio da je slab dolar poželjan jer će dovesti do rasta izvoza. Investitori na Forex tržištu su burno reagovali na ovu vest i pogurali kurs dolara u odnosu na evro na najslabiji nivo u poslednje tri godine.
Na redovnoj konferenciji za medije koju je sledećeg dana održala Evropska centralna banka, novinari su pitali Maria Draghija, predsednika Veća guvernera, kako komentiriše situaciju i hoće li Evropa uzvratiti istom merom. Draghi je izjavio da ne želi da komentariše kurseve na Forex tržištu, jer već decenijama postoji neformalni dogovor između razvijenih zemalja da ni jedna država neće namerno rušiti vrednost sopstvene valute. Naime, ukoliko bi sve zemlje to radile bilo bi više štete nego koristi, jer bi došlo do visoke inflacije na globalnom nivou. Takođe je rekao da je opasno da druga strana tako otvoreno komentariše kurs, jer bi to moglo podstaći i druge zemlje na takav korak.
Nakon što je predsednik Trump informisan o situaciji, odlučio je da popravi štetu. U toku sledećeg intervjua izjavio je da je Mnuchinova izjava izvučena iz konteksta i da kurs valute treba da odražava snagu privrede. Očekuje dugoročno jačanje dolara zbog snage američke ekonomije. Takođe se složio s Draghijem da je bolje ne spominjati kurs valuta u budućnosti.
Kao da sve navedene izjave nisu bile dovoljne, Japanci su takođe doprineli konfuziji na Forex tržištu. Haruhiko Kuroda, guverner japanske centralne banke, na Svetskom ekonomskom forumu na Davosu izjavio je da se stopa inflacije u Japanu napokon približava željenom nivou, što je dovelo do naglog jačanja JPY u odnosu na ostale valute. Ostali zvaničnici centralne banke su se očigledno uplašili daljeg jačanja jena, te su u službenom saopštenju izjavili da Kurodine izjave ne znače skori preokret u monetarnoj politici odnosno da cilj još uvek nije ostvaren. Jen je nakon ove vesti ponovo oslabio.
Dakle, naglo slabljenje dolara kojem je između ostalih i Trump doprinosio, počinje da uzrokuje lančanu reakciju. Analitičari Admiral Marketsa smatraju da će centralni bankari i političari pokušati da smire situaciju i da neće doći do otvorenog valutnog rata, u kojem će svaka zemlja zagovarati i raditi na slabljenju svoje valute. No, činjenica je da mnogim zemljama odgovara blago slabljenje valute, te idućih godina treba između redova čitati šta će preduzimati važne centralne banke. Bez obzira na Trumpove komentare o jakom dolaru, za očekivati je da će tokom 2018. godine američka valuta još slabiti. Značajnije jačanje dolara može se očekivati tek na početku iduće globalne recesije.
Josip Kokanović