Široj javnosti je relativno nepoznat podatak da žilu kucavicu globalne ekonomije 21. veka čine – i nastaviće da čine – porodične firme. Neke od najstarijih i najvećih svetskih korporacija su u porodičnom vlasništvu. U Evropi i Japanu danas posluju firme u vlasništvu ljudi, čiji preci su ih osnovali pre više od hiljadu godina. Procenjuje se da je oko dve trećine svih kompanija na svetu u porodičnom vlasništvu i da zajedno stvaraju više od dve trećine globalnog bruto društvenog proizvoda.
Prema podacima američkog Instituta za porodične firme, između 50 i 80% svih radnih mesta na svetu nastaje u kompanijama i organizacijama koje su u porodičnom vlasništvu. Imajući u vidu njihov značaj za svetske ekonomske tokove, kompanija EY (ranije Ernst & Young) je ove godine sprovela obimno istraživanje na osnovu kojeg je objavljen Barometar rasta – studija koja analizira ambicije, prioritete i buduće strategije uspešnih kompanija iz tzv. „srednjeg ešalona“, odnosno preduzeća koja se nalaze između startap faze i prihoda do tri milijarde dolara. Posebno poglavlje ove studije posvećeno je porodičnom poslovanju, odnosno izazovima koji očekuju porodične firme na poljima kao što su buduća uprava, inovativno poslovanje i kvalitetna radna snaga.
EY istraživanje je pokazalo da su uspešne porodične firme prevashodno zainteresovane za međunarodnu ekspanziju, povećanje tržišnog udela i osvajanje novih tržišnih segmenata. Za razliku od klasičnih korporativnih struktura, porodične firme poklanjaju više pažnje svojoj radnoj snazi, koju istovremeno posmatraju kao oslonac ali i glavni izazov svog budućeg rasta. Značajno je napomenuti da ova percepcija, po svemu sudeći, funkcioniše u oba smera.
Ovogodišnji Barometar poverenja koji je objavila kompanija Edelman, pokazao je da u vreme sveopšte erozije poverenja u državne, privatne i međunarodne institucije, porodične firme uživaju značajno veći ugled u odnosu na „tipične“ korporacije. Dvostruko više ispitanika je reklo da bi radije radilo u porodičnim kompanijama, a čak trostruko više bi bilo spremno da neki proizvod ili uslugu plati više ukoliko potiče iz porodične firme. Problem koji su ispitanici naveli je taj da je tek jedna polovina u stanju da prepozna da li je njihov dobavljač, odnosno pružalac usluga porodična firma.
Porodične oaze optimizma
Demografski tokovi i tehnologija su dva „megatrenda” koje su lideri uspešnih porodičnih firmi izdvojili kao ključne u EY istraživanju. Među ostalim izazovima koji stoje između njihovih firmi i željenog rasta, izdvaja se sve žešća konkurencija na tržištima. Interesantno je da, za razilku od generalnog korporativnog stanovišta, porodične firme ne vide geopolitičku nestabilnost kao pretnju svom rastu, već kao priliku da ga ubrzaju. Uopšteno govoreći, može se reći da među porodičnim kompanijama ima znatno više optimizma kada su u pitanju kratkoročne prognoze. Gotovo jedna trećina ispitanika očekuje da će njihov biznis u ovoj godini porasti za više od 10%. U nekim zemljama kao što su Australija, Indija, Holandija ili Meksiko, ove prognoze idu i do 25%.
Postoje i poklapanja između porodičnih i neporodičnih firmi kada su u pitanju pesimističke prognoze. Ova poklapanja su vidljiva na nivou industrijskih sektora, pa tako veliki broj kako porodičnih, tako i neporodičnih firmi u automobilskom sektoru predviđa negativan rast u 2017. godini. Nasuprot ovome, u sektoru finansijskih usluga vlada nepodeljen optimizam i očekuje se dvocifren rast. Još jedno stanovište koje dele porodične i neporodične firme tiče se poslovne saradnje sa dobavljačima, kupcima i po potrebi konkurentima. Srednji ešalon je listom saglasan da su razni oblici poslovnih alijansi jedini način da se ostane u trci sa megakorporacijama i ostvare željene ambicije po pitanju rasta.
Ljudi su najvrednija imovina
EY istraživanje je najveće razlike između porodičnih i neporodičnih firmi identifikovalo u oblasti radne snage i njenog budućeg značaja za poslovanje. Jedna trećina porodičnih firmi će ove godine povećati broj stalno zaposlenih dok će ga, na drugoj strani, dve trećine neporodičnih firmi smanjiti na ovaj ili onaj način. Broj porodičnih kompanija koje planiraju da smanje broj zaposlenih dvostruko je manji u odnosu na broj neporodičnih kompanija koje će to učiniti. Ove razlike u velikoj meri potiču od načina na koji porodične kompanije generalno posmatraju svoje zaposlene – kao ključni faktor rasta i „magični sastojak“ koji ih na tržištu izdvaja od konkurencije. Percepcija i ovde funkcioniše u oba smera, pa tako nije retka pojava da najkvalitetniji ljudi u porodičnim kompanijama ostaju u njima do kraja svog radnog veka.
Svi lideri kompanija iz „srednjeg ešalona“ smatraju da demografske i tehnološke promene i trendovi najdirektnije utiču na njihovo poslovanje. Ono što izdvaja porodične firme je njihova zabrinutost u pogledu obezbeđivanja kvalitetne i dobro obučene radne snage u budućnosti. Kada je u pitanju buduća struktura zaposlenih, porodične firme kao prioritete vide pronalaženje ljudi sa odgovarajućim kvalifikacijama, kao i ljudi koji će se u kulturološkom smislu dobro uklopiti u organizaciju.
Potrebu za inovacijama u poslovanju porodičnih firmi prevashodno generišu zahtevi kupaca. Za porodične kompanije reč kupca predstavlja važniji faktor u odnosu na profit ili konkurenciju, dok neporodične firme ovaj faktor tretiraju kao šesti po važnosti. Obe grupe su, međutim, saglasne u stavu da su kreativnost i znanje njihovih ljudi glavni pokretači inovacija i da će tako ostati u budućnosti. Porodične firme pokazuju određen nivo interesovanja za „robotizaciju“ svojih procesa, ali generalno ne vide zamenu ljudske radne snage robotima kao faktor koji će dovesti do značajnih ušteda u budućnosti. Oni zapravo posmatraju automatizaciju kao izvor povećanja produktivnosti, agilnosti i efikasnosti, a ne kao priliku da smanje broj zaposlenih.
Društveni značaj porodičnih firmi
Uspešne porodične firme često i svesno biraju neku vrstu „poslovne privatnosti“, koja isključuje publicitet koji uživaju najveći svetski brendovi. Još jednom, govorimo o dvosmernom odnosu, jer šira javnost, takođe, ne pokazuje preterano interesovanje za porodične kompanije. Usled ovog nedostatka razumevanja, gotovo neprimećeno prolazi podatak da 500 najvećih porodičnih firmi na svetu ostvaruju upola manje prihode u odnosu na korporacije sa liste Fortune 500 – ali zato zapošljavaju tek 25% manje ljudi. Ovo je samo delić slike o ulozi koju porodične firme imaju u široj zajednici.
U globalnom EY istraživanju iz 2015. godine, gotovo polovina porodičnih kompanija je potvrdila da njihova porodica ima fondaciju ili zadužbinu – i gotovo svi su planirali da u tekućoj godini intenziviraju filantropske i druge aktivnosti u sklopu podrške zajednici. Interesantno je da su porodične firme, koje dolaze iz brzorastućih ekonomija, pokazale više entuzijazma i konkretnog angažovanja na ovom polju u odnosu na svoje pandane u razvijenim ekonomijama. Ovo se može objasniti većim potrebama zajednice u brzorastućim ekonomijama, kao i ekstremno neujednačenom raspodelom društvenog bogatstva, ili drugim društvenim faktorima poput religije i kulturoloških normi.
Bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, porodične firme se posvećuju ovim aktivnostima jer one čine sastavni deo porodičnog nasleđa, koje u idealnom scenariju treba da se vekovima prenosi sa jedne generacije na drugu. Okretanjem ka budućnosti, porodica i firma zajedno demonstriraju brigu o kvalitetu života kako zaposlenih, tako i porodice koja upravlja firmom. Ove aktivnosti, kao i koristi koje iz njih proizilaze, mogu biti od posebne važnosti za članove porodice koji nisu direktno uključeni u poslovanje.
Marko Nikolić, stariji menadžer u regionalnom timu kompanije EY za centralnu i jugoistočnu Evropu
decembar/januar 2017/18, broj 144/145