U poslovnoj 2016. godini 250 vodećih maloprodajnih lanaca ostvarilo je ukupne prihode od 4,4 biliona američkih dolara, što predstavlja kombinovani rast od 4,1 odsto, navodi se u izveštaju konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte „Globalna snaga maloprodaje 2018“.
„Svetska privreda je trenutno usred ciklusa relativno stabilnog rasta i povoljnih okolnosti. Evropa i Japan beleže ubrzani rast, Kina i SAD stabilizaciju, dok se na mnogim tržištima u razvoju beleži oporavak“, objašnjava Žarko Mijović, partner u Deloitte-u. „Snažniji privredni rast je posebno dobrodošao u maloprodajnom sektoru, ali trgovci se i dalje bave negativnim posledicama veće nejednakosti dohotka, protekcionističkih akcija i potencijalnog uticaja rigidnije monetarne politike“.
Pet najvećih maloprodajnih lanaca (Wal-Mart Stores, Costco Wholesale Corporation, The Kroger Co., Schwarz Group Germany, Walgreens Boots Alliance, Inc.) zadržalo je svoju poziciju na čelu liste. Organski rast, akvizicije i nestabilnost deviznog kursa doveli su do promena kod preostalih pet na listi, pa sada najboljih deset učestvuje u ukupnim prihodima sa 30,7 odsto naspram prošlogodišnjih 30,4 odsto.
Prvi put u poslednje četiri godine trgovci odećom i aksesoarima nisu nosioci rasta, ali ostaju najprofitabilniji sektor.
Trgovci robom široke potrošnje (FMCG) su ubedljivo najveće kompanije po prihodima (prosečni prihodi od prodaje na malo su skoro 21,7 milijardi dolara) ali i najbrojnije (ima ih 135, što je 54 odsto od vodećih 250, u čijim ukupnim prihodima su zastupljeni sa dve trećine). Udeo Evrope u 250 vodećih se dodatno smanjio, pa je sada na listi 82 maloprodajna lanca iz Evrope, za razliku od 85 koliko ih je bilo 2015. i 93 2014. godine, a jaz u odnosu na severnu Ameriku je sve dublji. Ipak, uprkos sve manjem udelu, evropski trgovci na malo su, globalno gledano, najaktivniji u potrazi za prilikama za rast izvan matičnih tržišta. Gotovo 41 odsto ukupnih prihoda koje su ostvarili potiče iz inostranstva, a brojka je gotovo dvostruko veća od one koju su ostvarili svi sa liste 250 vodećih.
Izveštaj „Globalna snaga maloprodaje u 2018.“ donosi i osvrt na iznova definisana pravila, ovog puta u vreme korenitih promena. Verovatno će biti neophodne inovativnost, saradnja, konsolidacija, integracija i automatizacija kako bi se ponovo podstakla trgovina, duboko zadirući u način dosadašnjeg i budućeg poslovanja trgovaca na malo.
U izveštaju se uočavaju i četiri trenda:
– Malorpodajni lanci širom sveta sve se više prilagođavaju činjenici da se, iz perspektive potrošača, nabavka ne sastoji samo u kombinaciji fizičke i virtuelne trgovine, niti u prednostima jednog kanala u odnosu na drugi. Pre se može reći da potrošači ne razmišljaju preterano o tome, ne daju prednost jednom kanalu u odnosu na druge.
– Mnogi trgovci koji su se u početku držali po strani i nisu pratili digitalne trendove, sada pokušavaju da nadoknade izgubljeno.
– Tradicionalne prodavnice ne nestaju, o čemu svedoči 90 odsto prodaje koja se i dalje odvija u takvim prodavnicama. Ipak, da bi išli u korak sa pogodnostima i beskrajnom ponudom na internetu, ključni su iskustvo potrošača i kreiranje povezanosti između potrošača i brenda.
– Internet stvari, veštačka inteligencija, proširena i virtuelna realnost, kao i roboti, su realnost koje bi svi trgovci trebalo da budu svesni.
„U maloprodajnom sektoru svedoci smo ere transformacije, gde potrošač drži konce u svojim rukama, zahvaljujući tehnologiji koja mu omogućava da bude konstantno povezan i da podstiče promene u ponašanju pri kupovini“, rekao je Žarko Mijović. „Ceo sektor doživljava suštinske promene u tradicionalnim modelima poslovanja koji nestaju pred najezdom velikih promena koje su neophodne kako unutar tako i izvan interneta kako bi se podigao kvalitet usluge za sve zahtevnije korisnike i kako bi se redefinisalo iskustvo potrošača“.