Dnevni boravak za decu i mlade s problemima u ponašanju, koji funkcioniše kao deo Udruženja građana IAN, nalazi se pred zatvaranjem zbog nedostatka finansijskih sredstava, iako je ispunio propisane standarde i postao socijalna usluga licencirana od strane Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukoliko se ne sakupi dovoljno sredstava za njegovo dalje funkcionisanje, dnevni boravak će biti ugašen krajem aprila.
Boravak je otvoren na inicijativu udruženja građana IAN koje je 2012. započelo intenzivan rad s decom i mladima s problemima u ponašanju uzrasta od 7 do 22 godine, kao i članovima njihovih porodica. Kroz sveobuhvatan program radi se na sprečavanju napredovanja ozbilјnijih oblika problema u ponašanju i dalјeg vršenja krivičnih dela kod maloletnih počinilaca.
Do sada je preko 500 dece i članova njihovih porodica učestvovalo u njegovim programima. S njima su svakodnevno, intenzivno i srcem radili savetnici, specijalni pedagozi i psiholozi, učili ih različitim veštinama, životnim i profesionalnim, razvijali toleranciju, pozitivan stav prema radu, učenju i kulturi.
Rezultati njihovog rada su veoma vidljivi i opipljivi jer je više od 90% dece koja su upućena u ovu instituciju doživelo pozitivnu transformaciju. Oni su izmenili svoje obrasce ponašanja, izgradili pozitivne stavove prema obrazovanju i radu i postali uzorni članovi društva. To su prepoznali i Centar za socijalni rad i Odeljenje za maloletnike Višeg suda u Beogradu koji su im uputili više od 80% dece koja su od 2012. prošla kroz Dnevni boravak.
Međutim, rad beogradskog Dnevnog boravka za decu i mlade s problemima u ponašanju finansirao se gotovo isključivo projektno, i to pre svega zahvaljujući stranim donatorima kao što su nemačka organizacija SHL, Evropska unija i UNICEF. Od 2014. boravak je ispunio standarde koje propisuje država i postao socijalna usluga licencirana od strane Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja (IAN je prva organizacija civilnog društva u Srbiji koja je dobila ovu licencu). Iako su de facto deo sistema jer im četiri petine korisnika upućuju gradske i republičke institucije, ni Grad Beograd ni Vlada Srbije do sada nisu izrazili spremnost da se njihova usluga makar delom finansira iz njihovog budžeta, osim jednog manjeg projekta u kojem su imali podršku grada na šest meseci. Inače, Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa pluralitet i jednakost pružalaca socijalnih usluga, pa su na ovaj način udruženja građana zasigurno diskriminisana.
Iz tog razloga će ovaj, jedini boravak ove vrste u Beogradu, prestati sa radom. Ukoliko se to desi, upozoravaju stručnjaci, društvo će se suočiti sa većim brojem maloletnih izgrednika i nasilnih incidenata prouzrokovanih sa njihove strane. A sve to bi moglo da se spreči ukoliko bi se pronašao način finansiranja ustanova poput ove.